"NOVOSTI" ANALIZA - ZDRAVLJE NACIJE I BESPLATNI PREGLEDI: Vikendom brže do dijagnoze kancera

SRBIJA od 1. septembra menja koncept brige za zdravlje građana, pa će svima biti dostupniji programi ranog otkrivanja najčešćih malignih bolesti u populaciji starijih od 40 godina. Uz to, pojačava se i briga za zdravlje najmlađih, za koje će u školskom uzrastu, opet kao nekada biti organizovani sistematski pregledi.

Foto: Printskrin

Za starije od 40 svakog vikenda radiće se besplatno tumor markeri na karcinom prostate, debelog creva, pluća i dojke. Prema planu koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, računajući i skrining na kradiovaskularne bolesti, ovaj program bi trebalo da se završi do 1. januara sledeće godine.

Rano otkrivanje bolesti na nacionalnom nivou biće organizovano po istom principu kao i preventivni pregledi vikendom.

- Renovirali smo većinu zdravstvenih ustanova, napravili nove, moderne bolnice, kupili najasvremeniju opremu, ali pokazalo se da u zdravstvu moramo da menjamo pristup svim građanima - kaže za "Novosti" ministar zdravlja Zlatibor Lončar. - Preventivni pregledi vikendom, sa kojima smo počeli pre pandemije kovida 19, potvrdili su da građani nisu nezainteresovani za brigu o svom zdravlju, ali da moramo drugačije da im priđemo. Iako smo odavno uveli skrining na najčešće maligne bolesti, odaziv nije bio zadovoljavajući, dostigao je tek 28 odsto ciljane populacije.

Upravo taj podatak, kako kaže ministar Lončar, pokazuje da sistem pozivanja na preventivne preglede u matične domove zdravlja za građane, možda, i nije baš najprihvatljivije rešenje, i da ceo pristup mora da se modifikuje.

- Ovako ispada da se na organizovani skrining malo ko odazove, a kada vikendom otvorimo 200 ustanova za preventivne preglede, lekari jedva postignu da prime sve koji dođu - kaže dr Lončar. - S druge strane, u tri akcije, otkako smo nedavno obnovili te preventivne preglede vikendom, pregledano je više od 90.000 ljudi. To je uspeh. Posebno za one ljude kod kojih su bolesti za koje nisu znali otkrivene, i oni su odmah ušli u program dalje dijagnostike i lečenja.

Masovne kontrole zdravlja organizovane su i ranije kroz skrining, odnosno programe ciljanog otkrivanja bolesti, ali to ni izbliza nije bilo masovno kao nedeljni preventivni besplatni preventivni pregledi. Uz to, pojedini skrininzi nisu uspeli da pokriju sve krajeve države.

- Srbija do sada nije imala skrining na karcinom prostate, iako je to masovna bolest - kaže za "Novosti" profesor dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. - Otkrivanje raka prostate u početnom stadijumu je velika stvar, jer tada lečenje daje rezultate. Na ovaj način imaćemo puno uspešno izlečenih pacijenata. Rađenje markera je vrlo jednostavno, jednom godišnje se da dva mililitra krvi, a to može da sačuva život. Pozdravljam inicijativu da se ovi markeri rade već za starije od 40 godina, jer peta decenija jeste vreme kada može da nastane karcinom.

Kada je reč o karcinomu pluća, praksa pokazuje alarmantnu sliku: U Srbiji na svaka dva sata jedna osoba umre od ove bolesti, pa nam je program ranog otkrivanja jednog od najpodmuklijih karcinoma neophodan.

- Podržavam ovu inicijativu, jer preventivni pregledi su obično masovni i tako možemo da otkrijemo veliki broj građana koji bi potencijalno mogli da imaju problem - kaže za naš list asistent dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju UKCS. - Dobro je što je targetirana grupa starija od 40 godina, jer karcinom pluća je češći u srednjem i starijem životnom dobu. Karcinom pluća je istovremeno najčešća onkološka bolest u Srbiji, a zahvaljujući ovim pregledima i skriningu koji je najavljen, biće to od ogromnog značaja za sprečavanje ovog onkološkog oboljenja.

Karcinom debelog creva (kolorektalni karcinom) je na trećem mestu po učestalosti svih karcinoma kod muškaraca i na drugom mestu kod žena. Godišnje se otkrije kod 4.500 ljudi, a u istom periodu odnese 3.000 života.

Profesor Velimir Marković, direktor Klinike za digestivnu hirurgiju (I hirurška) UKCS kaže da je uz test na okultno krvarenje i kolonoskopsi pregled, tumor marker koji će se masovno raditi od septembra treći bitan indikator koji može da ukaže da ima promena na sluzokoži debelog creva:

- Inače, Srbija već 10 godina ima organizovan skrining na karcinom debelog creva, ali do sada nismo uspeli njime da obuhvatimo celu zemlju i zato su ovi preventivni pregledi od velikog značaja - ističe prof. Marković.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", rak dojke je najčešći maligni tumor i vodeći uzrok smrti od malignih bolesti kod žena u Srbiji. Najčešće se otkriva u odmakloj fazi bolesti i zato je cilj nacionalnog programa ranog otkrivanja bolesti da se i ova teška bolest prepozna na vreme.

- Cilj je da se rak dojke otkrije u početnoj fazi, jer je stepen izlečenja tada i do 95 odsto - kaže dr Milan Žegarac, onkološki hirurg i direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. - Dakle, tumor markeri su značajan indikator, ali moram da istaknem da su skrining mamografije najbitnije za rano otkrivanje raka dojke. Ciljane preglede na ovo oboljenje treba obavezno raditi jednom godišnje. Važno je odazvati se na skrining program koji država sprovodi za žene od 50 do 69 godina, kada se mamografija obavlja jednom u dve do tri godine.

Značaj ciljanih i preventivnih pregeda ističe i dr Ivana Stefanović iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograda:

- Preventiva je osnov dobrog lečenja i ranog otkrivanja bolesti i poklapa se sa osnovnim medicinskim kriterijumima. Ukoliko se bolest otkrije u ranoj fazi, što omogućavaju preventivni pregledi, odnosno skrininzi, onda su šanse za uspešno lečenje mnogo veće. Takođe, to važi i za kardiološke bolesti, rano otkrivanje nam daje više mogućnosti u lečenju pacijenata - rekla je.

NAJAVLjENO I VRAĆANjE SISTEMATSKIH PREGLEDA DECE ŠKOLSKOG UZRASTA

AKO hoćemo zdravu naciju, pored skrininga na najčešća oboljenja u populaciji starijih od 40 godina, moramo sa brigom o zdravlju da počnemo od školskog uzrasta, i zato se vraćaju redovni sistematski pregledi u škole- kaže ministar Zlatibor Lončar.- Decu od najranijeg uzrasta moramo da učimo zdravim navikama, prvenstveno da ih naučimo da se zdravo hrane, ali i da bolesti koje se javljaju u dečjem uzrastu zbog savremenog načina života, pre svega prevelike upućenosti na tehnologiju, kao što je krivljenje kičme zbog mobilnih telefona "uhvatimo" i ispravimo na vreme.

Doktor Georgias Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije, kaže za "Novosti" da na preventivnim pregledima dece zaista može da se otkrije puno stanja:

- Nije mi jasno zašto su uopšte ukidani ovakvi pregledi jer su oni vrlo bitni za uočavanje problema u pravilnom razvoju dece. Na njima može da se otkrije loša postura, deformitet kičmenog stuba, anomalije, endokrinološke bolesti poput niskog rasta, bolesti zuba, i da se to leči i ispravi na vreme.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije