ŽEŽELJEV MOST ZAUVEK OSTAO U SRCU NOVOSAĐANA: Na današnji dan, 1999. godine, NATO prvi put atakovao na grandioznu "Dunavsku ćupriju"

ŽEŽELjEV most. Simbol Novog Sada. Ratnog proleća 1999. godine, danima je odolevao agresorskim NATO projektilima. Nemilosrdno su bombe kidisale na njega 12 puta, odlučne da ga slome i da skonča u dunavskim dubinama. Prozvan zbog toga mučenikom, ali istovremeno i mostom-herojem, teško ranjen, 26. kišovite aprilske noći u 1.20, nije izdržao, i sunovratio se u Dunav.

Foto: Tanjug

Tog dana, Novosađani su ostali i bez trećeg, tada poslednjeg mosta. Obale sa sremske i bačke strane ništa nije povezivalo. Prvi put meta je bio 21. aprila 1999, pre tačno 25 godina. Od mosta su tada ostali samo krajevi na obe obale i nosač, bliže petrovaradinskoj strani, tužno podsećajući da je do tada na tom mestu bio most.

Slika srušene grdosije kidala je dušu Novosađanima, a žal niko nije krio. Celokupna betonsko-armirana konstrukcija i lukovi nemoćno su potonuli u veliku reku, a na njenom dnu, zapljuskivali su ih hladni talasi. Na "Žeželja", kako su ga Novosađani iz milošte nazivali, atak je bio i 22. aprila u 15.10. Most je gađan sa četiri projektila. Pre toga noću, i uvek je bivao teško oštećivan.

"Čedo" čuvenog neimara naše mostogradnje, akademika Branka Žeželja, po kojem i dan-danas nosi ime, ratnog aprila bio je pogođen sa najmanje 15 projektila. Oni u dvadeset šestoj aprilskoj noći bili su ogromne razorne moći i presudne. Tugovali su Novosađani za Žeželjevim mostom.

Istog jutra su se okupili na obali, i u neverici gledali ono što je od njega ostalo. Ljutnju i ogorčenost nisu krili. Pojedini su, pogled upirući u nebo, izgovorili i pokoju psovku upućenu nevidljivom neprijatelju. Tek da olakšaju dušu. Ostavljali su cveće, palili sveće... Bilo je i onih koji nisu krili suze. Rušenjem ovog gorostasa više od 40.000 stanovnika sremske strane ostalo je bez vode. A i Novosađani su se nekoliko dana patili sa vodosnabdevanjem zbog presečenog glavnog dovodnika.

S jedne na drugu dunavsku obalu prevozilo se, tada jedinim mogućim prevoznim sredstvima, čamcima, brodićima i skelama, a svaki prolazak pored srušene ćuprije izmamljivao je tužne uzdahe.

Posle 19 godina od rušenja, u svoj svojoj blistavoj lepoti, belinom grandioznih lukova, Žeželjev most od septembra 2018. godine ponovo grli sremsku i bačku stranu. Prvog dana septembra te godine, u prisustvu Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i Johanesa Hana, evropskog komesara, svečano je pušten u saobraćaj za drumski, železnički, biciklistički saobraćaj i pešake.

Beli lepotan, projektovan po najstrožim kriterijumima koje poznaje struka, ima dva železnička koloseka, isto toliko drumskih širine po tri i po metra. Tu su i dve pešačko-biciklističke staze. Izgradnjom mosta po projektu Aleksandra Bojovića, u Srbiji je prvi put primenjena montaža mosta na obalama, a zatim su transportovani preko reke u celini.

Foto: Z. Grumić

Za razliku od prethodnog Žeželjevog mosta od prednapregnutog betona, novi ima 1,5 puta veću površinu i isto toliku veću širinu i dva puta veću visinu lukova iznad kolovoza. Izgradnja mosta dugačkog 474 metra i 31,45 metara širine počela je u aprilu 2012. godine, a radovi su koštali 54 miliona evra. Sa 25 miliona, projekat je finasirala Evropska unija, toliko su dali Pokrajina i Grad, a država je izdvojila četiri miliona evra. Novi most je čelične konstrukcije i nalazi se na pet stubova, od kojih je jedan sa starog mosta. Inače, ovaj most je deo železničkog Koridora 10 i biće deo brze pruge Beograd-Budimpešta. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije