U REDOVNOJ ŠKOLI KAO U LAVIRINTU: U obrazovnom sistemu decu sa smetnjama u razvoju čekaju izazovi koje nekad ne mogu da savladaju
PREDRASUDE prema mališanima sa smetnjama u razvoju i dalje postoje, pa se dešava da se u redovnoj školi, u nekim sredinama, celo odeljenje ispiše jer neće u razred sa učenikom sa smetnjama.
Na ovakve situacije, govoreći o sistemu školovanja dece sa posebnim potrebama, ukazuje Snežana Milivojević. Ona je predsednica Saveza za pomoć osobama sa Daunovim sindromom i majka deteta koje ima ovaj hromozomski poremećaj.
- Prosvetni radnici bi morali više da rade i sa decom i sa roditeljima na prihvatanju mališana koji su na inkluziji. Ali, dešava se da i roditelji insistiraju da u redovnu školu idu deca koja u njoj ne mogu da se snađu, kao što se dešava da stručnjaci ne urade dobru procenu, pa u specijalnu školu ode dete koje ima mogućnosti za redovnu - kaže naša sagovornica.
Ona potvrđuje da u Srbiji đacima sa posebnim potrebama nedostaju i lični pratioci i personalni asistenti, ali naglašava da katkad upravo pratioci svojom pojavom dodatno "etiketiraju" decu.
- Mislim da bi najbolji model školovanja za našu decu bio, uslovno rečeno, mešoviti. Da u nekim predmetima, kao što su likovno, muzičko, građansko vaspitanje pohađaju redovnu nastavu, sa ostalom decom, a da matematiku, jezik i ostale predmete uče zasebno, u grupama. Jer ovako, ako nastavnik nije pripremljen za takvo dete, trpe ostali učenici, koji propuštaju gradivo - kaže Snežana Milivojević.
Dodaje još da su kroz celo školovanje obavezni veliki trud i rad roditelja sa ovom decom. Njen sin pohađa specijalnu, odnosno školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, u kojoj su grupe od po petoro-šestoro đaka. Sa njima se lakše radi i nastavnici mogu da im budu posvećeniji. Ipak, kada je u pitanju socijalizacija, bolji je, ističe naša sagovornica, inkluzivni model. Što se mališani ranije uključe u zajednicu, bolje su prihvaćeni i bolje se i snalaze.
Veliki problem je i taj što nemaju svi gradovi škole za ove mališane, pa oni svakodnevno moraju da putuju.
- Znam porodicu iz sela u okolini Zaječara, do kog nema ni redovnog autobuskog prevoza, pa roditelji moraju svakodnevno taksijem da šalju mališana u školu - kaže Milivojević. - Ali, problemi nastaju tek kad naša deca završe školu, jer samo retki su sposobni da rade satima jedan posao i retki mogu da ga nađu. Oni završavaju zatvoreni u kući, pošto je broj dnevnih boravaka mali. Gube sve veštine koje su stekli i za šta su osposobljeni. Navikli su da imaju dnevne obaveze, a odjednom se sve svede na boravak s roditeljima.
Zato su udruženja za osobe sa autizmom, daunovim sindromom i MNRO (mentalno nedovoljno razvijene osobe) zatražili od nadležnog ministarstva da se ovim mladim ljudima obezbede personalni asistenti, koji će bar dva - tri sata dnevno sa njima raditi, izvesti ih u šetnju ili na neku aktivnost.
Zoran Dimitrijević iz Saveza mentalno nedovoljno razvijenih osoba konstatuje da se u Srbiji dosta radilo na tome da se razbije tabu, ali i dalje mnogi roditelji osećaju stid, pa ove osobe nisu uključene u zajednicu.
- Finansijska podrška na lokalu često nije dovoljna, nema dnevnih boravaka. Stručnjaci su dobri, ali mahom koncentrisani u većim gradovima, posebno ako imaju dodatne edukacije i licence. Pravilnik za uslugu dnevnog boravka previše je oštar, pravljen po nemačkim ili švedskim standardima. Predviđa određen broj zaposlenih na određen broj dece, npr. na 20 mališana sa smetnjama u razvoju 10 stručnjaka. To je za našu sredinu nedostižno i nemoguće je obezbediti i broj i finansiranje tih stručnjaka. Zato treba prilagoditi kriterijume našim uslovima - kaže Dimitrijević.
BEZ TUĐE NEGE
NIJE mali broj dece sa daunovim sindromom koji ne dobijaju novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, kaže Snežana Milivojević. Dešava se da komisija proceni da osobi nije potrebno, kako kaže, jer može sama da se obuče, obuje i hoda, a zaboravljaju da ne može da brine o sebi i da najčešće potiče iz samohranih porodica.
Milica Nikolić iz udruženja "Bazi Mili" iz Lajkovca, kaže da redovne škole najteže upisuju deca sa autizmom i ona sa višestrukim smetnjama, a gro njih već u četvrtom razredu prelazi u specijalne. Ali, ima i onih, primećuje, koji krenu po IOP 2 (individualni program kod kog se smanjuje obim gradiva i prilagođava detetu), pa vremenom toliko napreduju da prelaze na IOP 1 (ne smanjuje se obim, već se gradivo prilagođava detetu).
- Veliki problem je nedostatak pedagoških asistenata - kaže Milica. - Naša OŠ "Mile Dubljević" u Lajkovcu je primer dobre prakse i mi imamo defektologa koji radi kao pedagoški asistent, ali se ne vodi tako. Ostale škole ga nemaju. U prošloj godini izmenjen je pravilnik i kriterijumi, pa škola mora da ima najmanje 10 učenika koji pohađaju nastavu po IOP2 da bi dobila pedagoškog asistenta. To je za unutrašnjost nedostižno.
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)