PROF. DR DARKO TANASKOVIĆ: Rezolucija o Srebrenici u UN neće proći

- Naše je da znamo ko je ko i šta je šta, a pre svega ko smo mi. Ništa od ovoga nikako nije lako, jer se ono što treba znati na sve moguće načine sistematski prikriva, zamagljuje, iskrivljuje i krivotvori - kaže u intervjuu za "Novosti" ugledni filolog, orijentalista, diplomata prof. dr Darko Tanasković, čije lucidne analize najavljuju događaje i pre nego što se oni dogode.

Foto D. Dozet

U najnovijoj knjizi "Bošnjaci na stranputici "Bosanstva" prof. Tanasković demaskira politiku Sarajeva kao "nastavak rata drugim sredstvima", a to potvrđuje vest da Bošnjaci ponovo pokušavaju da u Savetu bezbednosti UN proguraju rezoluciju o Srebrenici.

- Zasada zvanično nepotvrđeni nagoveštaji o tome da bi ambasador BiH u Ujedinjenim nacijama Zlatko Lagumdžija tokom aprila mogao pokušati da u svetskoj organizaciji izdejstvuje usvajanje nove rezolucije o genocidu u Srebrenici nisu iznenađujući - ističe prof. dr Tanasković.

* Zašto kreatori te politike baš sada zaoštravaju situaciju u BiH?

- Iz dvaju glavnih razloga. Jedan je taj što imaginacija predstavnika matičnog toka bošnjačke političke i intelektualne "elite", umesto da počne da se ponaša racionalno i konstruktivno, nikako da se odlepi i emancipuje od samoviktimizacijskog stereotipa i uloge apsolutne žrtve, kao težišnog legitimacijskog uporišta, a ujedno i ključnog argumenta protivsrpskog diskursa i delovanja. Drugi razlog je konjunkturan, jer je od pre izvesnog vremena, u kontekstu globalne i regionalne oštre i produbljene polarizacije izazvane ratom u Ukrajini, pojačan koncentričan i usredsređen pritisak na Republiku Srpsku, samim tim i na Srbiju i ukupan srpski nacionalni korpus, pa i svi Srbima neskloni akteri u susedstvu hrle da se na način koji im je dostupan priključe toj propagandnoj hajci. Usvajanje rezolucije bis o Srebrenici u Crnoj Gori, pa čak, komično, i u međunarodno uticajnom činiocu kao što je tzv. Kosovo deo su iste kampanje.

* Da li kolektivni Zapad koji je i stvorio mit o genocidu može dovesti do uspeha nove "srebreničke kampanje"?

- Što se tiče predloga nekakve eventualne nove rezolucije o navodnom genocidu u Srebrenici, ona u Savetu bezbednosti, ako tamo stigne, svakako ne može da prođe. Rusija, koja je 2015. godine prethodnu (sa 35 puta ponovljenom rečju "genocid") sprečila vetom, sada ima neuporedivo više razloga da to uradi, a situacija se i uopšte u mnogom pogledu od tada izmenila. Ambasadoru Lagumdžiji, izgleda, rezolucija o Srebrenici je nedosanjani san, trajna opsesija, a i diplomatski zadatak, za koji ovlašćenje i instrukciju nije propisno dobio iz Sarajeva, već iz nekog drugog centra. On je baš 2015. godine bio okončao mandat kao ministar inostranih poslova BiH, a neusvajanje nacrta rezolucije, na kojem je prethodno usrdno radio sa Britancima, bilo je kruna njegovog uglavnom neuspešnog, a pretencioznog ministrovanja. Sada, kao stalni predstavnik u UN, bez saglasnosti Predsedništva BiH, dakle ilegalno, verovatno udružen sa istim dežurnim belosvetskim mešetarima, želeo bi možda da popravi utisak. Svojim nezakonitim postupanjem, međutim, samo bi priložio dodatni dokaz da sadašnja BiH spoljnopolitički ne može funkcionisati, odnosno da njena jedinstvena spoljna politika ne postoji. A koja pa postoji?

* Pre 20 godina odigralo se etničko čišćenje Srba na KiM. Prištinske vlasti sada nastavljaju pogrom ukidanjem dinara, snabdevanja hranom i lekovima iz Srbije, a Zapad mlako reaguje.

- Širi međunarodni i regionalni pritisci na Srbe, koji se stalno doživljavaju kao nepopravljivi remetilački faktor, uvek su na određenom nivou međupovezani, a u njihovom intenziviranju zapaža se indikativni paralelizam. Ono što je konstanta u kontinuitetu periodičnog eskaliranja neprestanog pritiska na kosovsko--metohijske Srbe jeste da posle svakog kruga fizičkog ili administrativnog nasilja objektivno ojačava relativna pozicija albanske strane u onome što naziva procesom pregovaranja. U Prištini su toga svesni i dosledno sprovode taj metod povremenih udara na srpsku zajednicu i kapitalizovanja okolnosti koje posle njih nastaju. Primera radi, najuticajniji pokrovitelji tzv. Kosova u međunarodnoj zajednici, posebno Amerikanci, javno i glasno su kritikovali potez izbacivanja dinara iz platnog prometa, ali se sada praktično zadovoljavaju zahtevom da se posledice po Srbe ovog jednostranog i agresivnog čina rešavaju kroz dijalog, umesto da izdejstvuju da se sporna odluka povuče i suspenduje. Pitanje dinara povezuju čak i sa uspostavljanjem Zajednice srpskih opština... I tako svaki put.Zapad ne ćuti, ali ne preduzima ništa konkretno čime bi delotvorno potkrepio iskrenost svoje retorike. Naprotiv.

* Krajnji cilj Prištine je poznat, da Beograd prizna lažnu državu?

- Kurti i njegova družina nastoje da pojačavanjem pritiska na srpsku zajednicu, čak i intenzitetom koji u datom trenutku fazno može i da ne odgovara njegovim moćnim saveznicima, želi da maksimalno ubrza kretanje ka svom krajnjem i jedinom pravom cilju, priznavanju nezavisnosti lažne države od strane Beograda. Žuri im se, jer procenjuju da je sada momentum, a ne znaju dokle će aktuelni sticaj okolnosti trajati. Ima naznaka da neće predugo. Njihov suženi nacionalistički rakurs (i autentičan Kurtijev demaćijevski ekstremizam) katkada može doći u raskorak sa zrelijim strategijskim razmišljanjem i postupanjem njihovih moćnih tutora, što izaziva određena varničenja, ali ne dovodi u pitanje podršku koju im bezrezervno daju.

* Podrška sa Zapada ukrajinskim neonacističkim formacijama identična je onoj kakve su dobijale slične jedinice u Jugoslaviji i Srbiji. Kada su Srbi devedesetih ukazivali na to kolektivno su optuženi kao teoretičari zavere.

- Nazivati nekoga podsmešljivo i sa visine "teoretičarem zavere" i komotno otpisivati njegove zaključke i upozorenja, ako je do pre tridesetak godina moglo računati na neki efekat i kod ozbiljnijih ljudi, danas zvuči potpuno šuplje, jer je postojanje "zavere", na koju je ukazivano, do sada nepobitno potvrđeno, a ona je u punom jeku. U izvanrednoj studiji "1914-2014: Zašto revizija?" moj kolega, istoričar dr Mile Bjelajac sveobuhvatno, činjenično potkrepljeno, iscrpno i analitički prodorno razobličio je tendenciju menjanja ocene uzroka Prvog svetskog rata kao pripreme za reviziju tumačenja uzroka Drugog svetskog rata, a naravno i vrednosnih sudova o ulogama njegovih aktera. Inače, smatram da nije najtačnije, kako je uobičajeno, govoriti o reviziji istorije, jer se prošlost, odnosno istorija ne može unazad po našoj želji "revidirati", ali može njeno istoriografsko tumačenje i ono je stalno podložno izmenama.

* Zapad je do devedesetih potpuno revidirao istoriju u skladu sa novim imperijalnim ciljevima?

- U pitanju kažete da se revizija percepcije svetskih ratova preduzima "u skladu sa novim imperijalnim ciljevima", a ja bih rekao - u skladu sa starim imperijalnim ciljevima imperijalizma novih imperijalista koji su, zapravo, u većini oni stari, preodeveni po modnom kroju epohe u kojoj živimo. A taj imperijalizam tokom novije istorije uvek je bio zapadne provenijencije, sublimiran u velikogermanskom sloganu Drang nach Osten, čime su po definiciji određene i stalne mete njegovog ekspanzivnog neprijateljstva, među kojima su prvi na redu pravoslavni Sloveni. Hitlerovsko izrođavanje tog imperijalizma u sveuništavajući monstruozni rasistički totalitarizam samo je privremeno Evropljane i Amerikance prinudilo na nevoljno savezništvo sa Rusima i Srbima, pa još komunistima. Sada se sećanja na taj trenutak slabosti moraju potisnuti i izbrisati, a stari-novi neprijatelji prikazati kao "apsolutno zlo". Dokle je svet dovela ta operacija velikog, opakog falsifikovanja i njegovog odlučnog odbijanja sa Istoka vidi se u Ukrajini, i ne samo u Ukrajini, a kuda će ga odvesti ne bih želeo da prognoziram.

BONUS VIDEO - EKSKLUZIVNO:Američki reditelj Pol Kampf i producent Dragan Ivanović gosti podkasta Novosti

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije