SVA SVEDOČANSTVA U JEDNU ARHIVU: Na području bivše Jugoslavije stradalo 50.000 Srba, potrage za nestalima stoje, nema ekshumacija

DENIS Bojić, direktor Fondacije "Vizuelni arhiv srpskog stradanja" iz Banjaluke potpisao je memorandum o saradnji sa predstavnicima udruženja porodica nestalih i kidnapovanih na prostoru KiM i Hrvatske.

Medija centar

Prema Bojićevim rečima, više od 50.000 Srba nestalo je ili stradalo na tlu bivše Jugoslavije, uključujući civile, pripadnike vojnih formacija, policije... Najviše na području RS.

Na skupu posvećenom 24-godišnjici od osnivanja Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na KiM, ponovljeno je da potrage za nestalima stoje, da nema otkrivanja novih grobnih mesta, nema ekshumacija iz poznatih grobnica, niti identifikacija. Prema rečima Mirjane Miodrag-Božin, predsednice Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, poginulih i ubijenih, 33 godine od prvih nestanaka, traži se još oko 9.750 osoba, od kojih 3.700 srpske nacionalnosti.

- U mrtvačnicama ima još oko 4.000 neidentifikovanih posmrtnih ostataka - kaže Božin. - U BiH ih je oko 2.700, u Prištini 350 do 400, u Hrvatskoj oko 900. Na osnovu pogrešnih identifikacija sahranjeno je oko 4.000 ljudi na prostoru bivše Jugoslavije. Mnoge porodice ostale su uskraćene za istinu o svojim bližnjima.

Sva svedočanstva iz prve ruke o ubijenim i nestalim Srbima biće snimljena i pohranjena u "Vizuelni arhiv srpskog stradanja".

-- Cilj je da se objedine svi podaci u jedinstvenu bazu, po ugledu na Fondaciju Šoa, koja je sakupila više od 55.000 svedočanstava o stradanju jevrejskog naroda. Samo na teritoriji RS u ovom trenutku živi oko 20.000 članova porodica poginulih i nestalih. Osim njihovih, u bazi će se naći i svedočenja onih čiji su najbliži stradali u Sloveniji, Hrvatskoj, na KiM, u NATO bombardovanju. Ideja je da na teritoriji Srbije i RS formiramo više filmskih centara, u kojima ćemo snimati izjave. Ako to ne učinimo, ne možemo očekivati da će naša deca i unuci znati šta se dešavalo - kaže Denis Bojić.

Foto: V. Mitrić

Željko Brkić, državni sekretar MUP Srbije, otkrio je da je MUP prošle godine, postupajući po zahtevima javnih tužilaštva za prikupljanje obaveštenja, podneo 16 krivičnih prijava i još 13 izveštaja kao dopunu, vezanih za događaje i sudbine nestalih. Istakao je i da MUP ne postupa selektivno i nema segregacije po nacionalnoj ili verskoj pripadnosti.

- Još 18 naših pripadnika vodi se kao nestalo, a jednog od njih lično sam poznavao - kazao je Brkić. - Deset tela je identifikovano i predato porodicama. One nisu same i nikada neće biti. Osnovali smo Fond za solidarnu pomoć i prošle godine isplatili 52 miliona porodicama poginulih i teško ranjenih. U MUP je napravljen i Memorijalni zid sa imenima kolega stradalih između 1990. i 1999.

Verica Tomanović iz Udruženja porodica nestalih i kidnapovanih na KiM podsetila je da je oko 250.000 Srba proterano sa Kosmeta i pored prisustva 50.000 vojnika KFOR, plus još oko 4.000 u martovskom pogromu 2004, ali i na stravične zločine nad civilima u Klečkoj, Belaćevcu, Dojnici, Dečanima, Peći, Prištini... Za njih niko nije odgovarao, arhive međunarodnih misija su zatvorene, ni KFOR, ni EULEKS nisu istraživali otmice, ilegalna mesta pritvora, ubistva...

- Od države očekujemo da konačno donese Zakon o nestalima i statusno izjednači civilne žrtve i pale borce, uključujući reparaciju - kazala je Verica Tomanović.

Da već tri godine, od kad se problem nestalih našao u briselskom dijalogu, nema nikakvih pomaka u pronalaženju grobnica, ekshumacijama i identifikacijama, potvrdila je dr Ljiljana Krstić iz Komisije za nestala lica Vlade. Poslednja sednica Radne grupe, koju čine obe strane, održana je 2021. Pre toga, zahvaljujući radu te grupe, od 2004. rasvetljena je sudbina 1.800 ljudi. Još 1.615 Albanaca, Srba i drugih nealbanaca vodi se kao nestalo. Radna grupa je sačinila i zajedničku listu nestalih, po abecednom redu. A onda je Priština proces politizovala i on je stao.

- Prošle godine su preuzeti ostaci samo jedne osobe, koja je sahranjena u Gračanici. Bila je i samo jedna provera lokacije, kod Podujeva, a otvoren je i samo jedan novi zahtev za traženje nestalog. Verujemo da u prištinskoj mrtvačnici leže posmrtni ostaci 70 - 80 ljudi srpske nacionalnosti i uporno čekamo da pozovu naše stručnjake na identifikaciju. Pravili smo ustupke Prištini samo da bi se proces odblokirao, ali uzalud - kaže Ljiljana Krstić.

BONUS VIDEO - DR Novosti: Kada treba početi sa anti-age rutinom

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije