123 GODINE OD SMRTI KRALJA MILANA: Državna ceremonija u čast prvog novovekovnog srpskog monarha biće održana u nedelju, u manastiru Krušedol

V.C.S.

09. 02. 2024. u 17:36

PROŠLO je 123 godine od smrti kralja Milana Obrenovića. Državna ceremonija biće održana 11. februara, u podne, kraj grobnice kralja, u manastiru Krušedol na Fruškoj gori.

123 ГОДИНЕ ОД СМРТИ КРАЉА МИЛАНА: Државна церемонија у част првог нововековног српског монарха биће одржана у недељу, у манастиру Крушедол

Kralj Milan, kraljica Natalija i princ Aleksandar

Državnu ceremoniju predvodiće u ime Vlade Srbije i Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dejan Antić.

Organizatori su Vlada i Odbor, a vence će položiti i odati počast i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje, Opštine Irig, udruženja za negovanje tradicija i građani.

Kralj Milan Obrenović vladao je Srbijom od 1868. do 1889. godine i bio je naš prvi novoekovni monarh i komandant aktivne vojske. Pre njega na čelu Srbije bio je knez Mihailo, a na prestolu ga je nasledio sin Aleksandar, koji će sa kraljicom Dragom biti ubijen u majskom prevratu 1903.

Milan je bio unuk Jevrema Obrenovića, rođenog brata kneza Miloša.

Tokom tog perioda vođeno je više oslobodilačkih ratova, a Srbija je stekla međunarodno priznanje i priznata joj je nezavisnost posle Drugog srpsko-turskog rata, odlukama Berlinskog kongresa od 13. jula 1878. U njen sastav ušli su niški, pirotski, toplički i vranjski okrug.

Foto: Novosti arhiva

Kralj Milan i njegov sin Aleksandar

U spoljnoj politici kralj se oslanjao na Austrougarsku, zahvaljujući čijoj podršci je Srbija i postala kraljevina 1882.

Bio je oženjen "srpskom Sisi", u narodu voljenom kraljicom Natalijom (rođenom u Firenci, u rusko-moldavskoj porodici Keško). Bili su srodnici u šestom kolenu. Zbog kraljevih neverstava, ali i nesuglasica u vođenju spoljne politike, kraljevski par se razveo 1888.

Milan Obrenović je službeno postao knez sa 14 godina, dobio je prvog sina sa 22, postao kralj sa 28, a abdicirao sa nepunih 35.

Poznata su najmanje tri atentata na kralja (Terazijska bomba 1871, Ilkin atentat u Sabornoj crkvi 1882. i Ivandanjski atentat 1899.). Ipak, ostao je jedini vladar iz dinastije Obrenović koji nije umro na vlasti i jedini koji je preminuo u inostranstvu. Umro je u Beču od upale pluća, 11. februara 1901. godine, a sahranjen je u grobnici, u manastiru Krušedol.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

BILO JE TUŽNO, FALILI SU ĐOKOVIĆ I FEDERER: Ferer progovorio o Nadalovom oproštaju