STIGLA PRAVDA ZLOTVORA IZ ROMANA: Tragom priče o zverstvima u nekašnjem Bosanskom Brodu i Sijekovcu, opisanim u nedavno nagrađenoj knjizi

SVEGA dva-tri dana pošto je Stevo Grabovac dobio "Ninovu" nagradu za roman "Poslije zabave", u kom je, između ostalog opisao monstruozne zločine u Brodu i selu Sijekovac, do Boračke organizacije Brod, prema rečima predsednika Zorana Vidića, stigla je informacija kako je u Švedskoj navodno uhapšen Nijaz Čaušević Medo, komandir interventnog voda, koji je bio podrška snagama HOS, okrivljenim za zločine u Sijekovcu.

FOTO: Boračko udruženje Brod

Prema pisanju medija, Medo je posle rata prebegao u Hrvatsku,gde je do 2007. bio u Hrvatskoj vojsci, kada je penzionisan. Okružno tužilaštvo u Doboju potvrdilo je 2020. da je Državno odvjetništvo Republike Hrvatske (DORH) preuzelo njegov slučaj, a hrvatski mediji dve godine kasnije objavljuju da je Čauševićeva porodica prijavila njegov nestanak.

Medo je sredinom dvehiljaditih očigledno pokušao da trguje svojim statusom, kada je shvatio da je optužen za ratne zločine u BiH, pa je ponudio informaciju o masovnoj grobnici romske dece, ubijene u maju 1992. kod Sijekovca. Prema njegovim tadašnjim tvrdnjama, pobili su ih pripadnici Hrvatske vojske, po naredbi nekih hrvatskih generala, među kojima je bio i Ante Prkačin. Pominjala se i trgovina organima. Čaušević je, navodno, nudio i video-dokaze o zločinima nad Srbima i Romima, ali, pošto se nije nagodio, iskaz je kasnije povukao i negirao.

O zločinu je Stevo Grabovac u intervjuu za "Novosti" rekao:

- Tada je pobijeno najmanje dvadesetoro romske dece, iako ima indicija da postoji još nekoliko masovnih grobnica na drugim lokacijama. Deca su pobijena radi trgovine organima. Tako su pokazala prva istraživanja nakon pronalaska masovne grobnice. Dakle, sam zločin, iako se desio u ratu, nema konkretne veze sa ratom, reč je o prostoj zaradi.

Наредба о привођењу женаFoto: ФОТО: Борачко удружење Брод

POGLEDAJ GALERIJU

O Sijekovcu i Brodu po pravilu se priča samo 26. marta, kada se obeležava godišnjica prvog masovnog zločina u BiH. Šta se zaista dešavalo tih nekoliko meseci 1992. malo ko zna, a procesuiranih za zločine gotovo da nema. Prema rečima istoričara Georgija Vulića, pred početak rata Sijekovac i opština Bosanski Brod bili su etnički izmešani. Osim Srba, Hrvata i Bošnjaka, bio je i značajan broj Jugoslovena.

- Iz pravca Hrvatske upali su pripadnici Hrvatske vojske i paravojnih jedinica HOS i Zbora narodne garde (zenge). u zločinu 26. marta ubili su devet srpskih civila u Sijekovcu, ogroman broj kuća je zapaljen, uništena je Crkva Ognjene Marije. Ubijeni su pripadnici porodica Zečević, Milošević, Trifunović i Radić. Pred Miljom Zečević likvidirali su supruga i dva sina. Najmlađa žrtva, Dragan Milošević, imao je nepunih 18 godina. Bila je to agresija Hrvatske na ovaj deo Posavine, koji se nalazi u BiH, i možemo reći da je to nezvaničan početak rata. Jedina osuđena osoba, na 10 godina, bio je Zemir Kovačević - kaže Vulić.

Okolina Broda biće do jeseni poprište velikih zločina. Lokalno srpsko stanovništvo zatvarano je u logore, a jedan od njih nalazio se u sijekovačkoj osnovnoj školi. Veliki logori bili su u Derventi i Brodu, a mnogo malih po privatnim kućama. Zatvarane su i cele porodice, bilo je premlaćivanja i silovanja.

Zoran Vidić, predsednik predsedništva Boračke organizacije Brod, navodi da je u samom Brodu bilo sedam logora.

- Najveći je bio u srednjoškolskom centru "Nikola Tesla", zatim na stadionu "Poleta", u skladištima Robnih kuća "Beograd" i "Krndije" (građevinskog materijala), u policijskoj stanici i podrumima opštine i suda. Kroz njih je prošlo oko 2.000 zarobljenih, ne samo iz Broda i okoline, već i iz Dervente i opštine Odžak. Kako su se Hrvati povlačili pred Vojskom Republike Srpske prilikom uspostavljanja Koridora, tako su sa sobom vodili zarobljenike. Deo njih je prebačen u Slavonski Brod, odakle su razmenjivani. Oni su podvrgavani najrazličitijim mučenjima, a našli smo i originalne naredbe da se osobe ženskog pola drže u podrumima i odvode pod prinudom njihovim borcima u rovove - kaže Vidić.

On pominje i masovne grobnice, od kojih je najveća nađena na Gradskom groblju u Brodu. U njoj je pokopano 88 tela, a na jednom su glava i trup bili razdvojeni. Identifikovana je 41 osoba, dok su ostali i danas N. N. I kod Rafinerije nafte u Brodu ekshumirana je, kaže, grobnica sa osam tela.

- Ovde je poginuo i 31 mlad vojnik, pripadnik JNA. Još ni obuku nisu prošli. Mahom iz Surdulice i Vranja - kaže Vidić.

FOTO: Privatna arhiva

Među onima koji su bili u logoru je i otac pisca Steve Grabovca, Čedo. Pisac o tome ne priča, iako se ovi motivi pojavljuju u obe njegove knjige ("Mulat albino komarac" i "Poslije zabave"). Banjaluči pesnik i vlasnik Antikvarijata "Ramajana" Miroslav Gojković, koji je takođe živeo u Brodu, pronašao je Čedino svedočenje i objavio ga u jednoj svojoj kolumni, koju nam je dostavio.

- U aprilu 1992. godine hrvatsko-muslimanska vojska im upada u stan i traži radio-stanicu koja, naravno, ne postoji. Potom ga odvode u logor i prebijaju mesecima na najmonstruoznije načine, sve do avgusta 1992. godine, kad ih razmenjuju. U jednom trenutku on priča kako ga iz zgrade u kojoj zlostavljaju vode na Savu da ga zakolju i kako jedinog treznog među njima moli da ga on ubije, da ga ne mrcvare ovi pijani. Nedaleko od tog mesta vidi i jednu odsečenu glavu. Noć je. Pada granata u blizini i ustaše se razbeže, a onaj trezni mu kaže da beži. On ode kući, gde ga dočekaju sin i supruga. Međutim, već sutra opet dođu po njega. I onda još monstruoznija zlostavljanja - navodi Gojković.

U to vreme trinaestogodišnji dečak, Gojković se seća i kako su, na 150 metara od njega, počeli prvi sukobi u Brodu:

- Trećeg marta 1992. hrvatsko-muslimanske snage dovezle su vatrogasni kamion i postavile ga na ćošak ulica Beogradske i Radničke. Odmah se tu pojavilo i nekoliko lokalnih hohštaplera sa puškama. Dovezao ih je moj komšija koga znam otkad sam se rodio, u žutoj zastavi 128. Potom je otišao i u narednih pola sata dva-tri puta je odlazio i ponovo se vraćao sa po nekoliko ljudi u autu i svaki put su iz gepeka vadili po nekoliko pušaka.Oko 200 metara dalje, tik pre mosta koji spaja Bosanski i Slavonski Brod, a time i Bosnu i Hrvatsku, na ćošku ulica Bratstva i jedinstva i Oslobođenja, nalazila se srpska barikada, koja je postavljena 2. marta, jutro nakon referenduma. Nekoliko meseci pre toga među Srbima se pričalo kako je Slavonski Brod pun hrvatske vojske, koja se povukla iz Vukovara i drugih gradova po Slavoniji i kako pripremaju pokolj srpskog stanovništva. Svi su bili naoružani već od jeseni 1991. Zapucalo se oko 15:15 i taj trenutak sam gledao sa udaljenosti od oko 150 metara, sa ćoška ulica Skopljanske i Beogradske. Nas, decu, su odmah poslali u podrum kod prve komšinice.

U Brodu je, dodaje, već vladala psihoza, jer su od prethodnog leta po cele noći niz Savu dolazile detonacije sa slavonskih ratišta, a celog leta i zime se oglašavale sirene za vazdušne napade u Slavonskom Brodu. Most je bio zatvoren i neko vreme je na njemu stajao natpis "zabranjen prelazak za pse i Srbe".

- Kafići su već bili podeljeni na srpske i hrvatske... Ja sam se sa trinaest godina plašio crnokošuljaša, moji drugari drugih nacionalnosti rezervista - priča Gojković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije