REŠENjE proklamovano 6. januara 1929. godine bilo je iznuđeno razvojem državne krize, u kojoj se steklo više nepovoljnih okolnosti: težnja Hrvata za secesijom, koju su nastojali da postignu provociranjem građanskog rata, pojava raskola među Srbima izazvanog stavom njihovih lidera u Hrvatskoj, potpuna paraliza parlamentarnog rada, spoljne pretnje koje su dolazile od fašističke Italije.
Povezane vesti
IZVOĐAČ UBISTVA KRALJA POSTAJE KOMANDANT NATO SNAGA ZA EVROPU: U Istočnom Berlinu otvaraju zaboravljenu stranicu istorije
PROTUTNjAO je Drugi svetski rat. Politička karta Evrope je izmenjena. Dve nemačke države su u njenom centru.
16. 10. 2024. u 20:00
POTRAGA PO CELOJ EVROPI ZA MISTERIOZNOM PLAVUŠOM: Sklapanje mozaika o pripremi atentata na Jugoslovenskog kralja
KROZ istražni postupak i sudski proces posle krvavog zločina u Marselju stalno je spominjan jedan ženski lik. Tajanstven i gotovo romantičan.
16. 10. 2024. u 19:00
MISTERIJA TREĆEG METKA: Kontroverze i nedoumice u Marseljskoj tragediji 9. oktobra 1934.
PITANjA o mnogim kontroverzama koje su se pojavile tragičnog popodneva 9. oktobra u Marselju postavio je i sin ubijenog kralja Tomislav Karađorđević u svojoj ispovesti pred smrt početkom leta 2000. godine.
16. 10. 2024. u 22:00
IZ BEOGRADA ATENTATORIMA JAVLJENO DA ALEKSANDAR NEĆE NOSITI PANCIR: Svetski špijun koji je promenio noćni život glavnog grada
ZAPADNA Nemačka je na kampanju sa druge strane Berlinskog zida odgovorila sa tri knjige: Vladeta Milićević „Ubistvo kralja u Marselju“, Klaus Kerner „Političke brošure u Hladnom ratu“ i Temistokles Papasisis „Kralj mora da umre“. Ali vratimo se za trenutak četvrt veka unazad...
16. 10. 2024. u 21:00
KRALJ ALEKSANDAR OSUĐEN NA SMRT ZBOG BRITANSKOG PROFITA: Treći rajh tvrdio - Englezi su organizovali Marseljski masakr
SAMO PET godina posle nestanka kralja Aleksandra i Luja Bartua sa političke scene i kada je Evropa zagazila u Drugi svetski rat, u novembru 1939. godine u Nemačkoj se otvara pitanje pozadine ustaškog krvavog pira na Starom keju u Marselju.
16. 10. 2024. u 07:00
Najnovije iz rubrike
ĐURĐIC I ĐURĐEVDAN: Isti svetac, dve ikone i dva praznika - u čemu su sličnosti i razlike?
SVETOG Georgija ili svetog Đorđa/Đurađa - kako u narodu zovu ovog sveca, pravoslavni Srbi slave dva puta u godini.
16. 11. 2024. u 08:25
UKUĆANIMA JE JEDNO STROGO BRANIO: Unuka Snežana o sećanju na patrijarha Pavla - i danas pamti njegove reči
PATRIJARH Pavle, koji se upokojio 15. novembra, pre 15 godina, i posle smrti uživa ogromnu ljubav i poštovanje u narodu. Sećanje na ovog, po mnogima svetog čoveka, njegova unuka pretočila je u knjigu "Moj deda patrijarh Pavle".
16. 11. 2024. u 07:51
SMETA SVE SRPSKO, PA I JEZIK I KNJIŽEVNOST: Novopazarski Bošnjaci zbog skupa lingvista traže prinudnu upravu na Državnom univerzitetu
DA nekim Bošnjacima u Novom Pazaru smeta sve što je vezano za srpski jezik i književnost, pokazala je nedavna međunarodna naučna konferencija na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru na kojoj su vodeći stručnjaci iz zemlje i sveta govorili o mnogim važnim temama iz oblasti nauke o jeziku i nauke o književnosti.
16. 11. 2024. u 07:00
HLADNO JUTRO OKOVALO SRBIJU: U ovim krajevima provejavaće i sneg
U SRBIJI će pre podne biti pretežno oblačno vreme, a posle podne će doći do postepenog razvedravanja.
16. 11. 2024. u 06:57
DVE BREZE USPOMENA NA MILICU I ANITU:Đaci i nastavnici Poljoprivredne škole u Futogu simbolično ostavili trag u sećanju
UČENICI I nastavnici Poljoprivredne škole u Futogu, danas su posadili dve breze kao uspomenu na učenice koje više nisu sa njima.
15. 11. 2024. u 20:30
Komentari (5)