SVA PRAVILA "RODNOG JEZIKA" U JEDNOJ BROŠURICI: Lingvisti će uputiti preporuku vladi da u zakonu ukine rodne jezičke odredbe

SAVET za srpski jezik uputiće preporuku Vladi Srbije da u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti ukine sve lingvističke odredbe.

Foto: Shutterstock

Nadamo se da će Vlada imati razumevanja za naučne i stručne stavove Odbora za standardizaciju srpskog jezika, Matice srpske i Saveta za srpski jezik, ali i mnogih drugih institucija koje su digle glas protiv ovog nasilja nad srpskim jezikom. A protiv ovog zakona izjasnila se i Srpska pravoslavna crkva.

Ovo za naš list kaže profesor dr Aleksandar Milanović, predsednik Saveta za srpski jezik, naglašavajući da lingvistička struka neće odustati od borbe protiv nasilja nad jezikom koje se sprovodi preko Zakona o rodnoj ravnopravnosti, a koje podrazumeva i nametanje rodno osetljivog jezika.

Ovaj zakon, inače, u oblasti informisanja i obrazovanja počinje sa primenom 20. maja, odnosno tri godine nakon što je usvojen, pa iako je do toga ostalo nekoliko meseci - niko ne zna po kojim pravilima će se koristiti ovaj jezik. Jer nema rečnika, nema gramatike, nema pravopisa... Ali uprkos tome predviđene su kazne za one koji ga ne poštuju, pa će u tom slučaju organi javne vlasti biti kažnjeni iznosom od 5.000 do 150.000 dinara.

Jedino na šta se korisnici mogu "osloniti" je brošura "Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika", koja se nalazi na sajtu Vlade Srbije, a nju je 2019. objavilo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost na čijem čelu je tada bila ministarka Zorana Mihajlović.

Priručnik su napisale sociolog Hristina Cvetinčanin Knežević i profesor srpskog jezika Jelena Lalatović, koje navode da je cilj rodno osetljivog jezika da izjednači prirodni i gramatički rod kada su u pitanju zanimanja, titule, zvanja, opredeljenja... koja označavaju žene.

Objašnjavaju, takođe, kako se neka zanimanja pomoću određenih nastavaka mogu prebaciti u ženski rod, pa su navedeni primeri kao - saborkinja, patriotkinja, ekonomistkinja, marksistkinja, filološkinja, antropološkinja, sociološkinja, andragoškinja, psihološkinja, ginekološkinja, anesteziološkinja, hirurškinja, epidemiološkinja, stomatološkinja, sutkinja, tramvajdžijka, ćevabdžijka, misliteljka, spasiteljka, poznavateljka, čitateljka, nositeljka, pratiteljka, lovkinja, trgovkinja, arhitektkinja, advokatkinja... Za reči kao što su krvopija, raspikuća, propalica, pijandura, pijanica, izbeglica... ističe se da one označavaju i muški i ženski rod, pa im nisu određeni "ženski" parnjaci.

Analizirajući sadržaj Priručnika, Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, kaže:

- Kakav zakon - takav i priručnik. Gde su njegova gramatika, rečnik, i pravopis? Svi znaju, ako išta znaju, da toga nema, niti može biti. Prema Ustavu i svim zakonima, postoji samo srpski standardni jezik, predstavljen u gramatikama i Rečniku Matice srpske, i to je odraz srpske stvarnosti.

Odbor za standardizaciju srpskog jezika je, inače, često pominjan kao jedino telo koje treba da odluči kako zvuče zanimanja u ženskom rodu, a to je svojevremeno rekla i Gordana Čomić u čijem mandatu ministra je i donet Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Tanasić kaže da je Odbor dao svoje mišljenje:

- Sve je navedeno u srpskom standardnom jeziku, u njegovoj strukturi i rečniku koji se s vremenom, prateći život, menjaju i razvijaju, a stručnjaci za jezik, prema naučnim i sociolingvističkim kriterijumima, osavremenjuju standardnojezičku normu i dopunjavaju rečnik. Dakle, držimo se srpskog standardnog jezika i njegovih instrumenata - gramatike, rečnika i pravopisa.

Da je rodno osetljiv jezik nemoguće normirati i da se nijedna kompetentna institucija ne bi bavila takvim jalovim poslom, smatra i profesor dr Aleksandar Milanović.

- Takozvani rodno osetljivi jezik u odnosu na prirodni srpski jezik zapravo ima razlike samo na leksičkom planu jer u njemu veštačkim putem, tj. političkim dekretom, nastaju mnoge nepotrebne i loše skovane reči - kaže ovaj profesor za naš list. - Neke od njih, poput reči apostolka i episkopa, mogle bi se smatrati i štetnim. Prirodno je zato što takve reči ne mogu postati deo leksičke norme standardnoga srpskog jezika, jer je ona uvek polazila od govorne prakse, odnosno funkcionisanja reči u prirodnoj komunikaciji.

Naš sagovornik upozorava da rodno osetljivi jezik pokušava uvesti i do sada nezabeleženu morfosintaksičku praksu naporednog navođenja oblika u muškom i ženskom rodu - npr: Da li si pažljivo pročitao/la i da li si razumeo/la ovu rečenicu? ili Koliko ste iz nje naučili/le? - što je i u pisanoj i u govornoj komunikaciji nemoguće.

- Nije čudno što ni zagovornici tzv. rodno osetljivog jezika nisu odredili skraćenice za nova zanimanja, titule i funkcije namenjene ženama, jer ih je praktično nemoguće napraviti. Kako bi glasile skraćenice za lekseme urednica, priređivačica, magistarka ili masterica - pita Milanović.

A Sreto Tanasić ocenjuje da je uvođenje rodno osetljivog jezika nasilje nad jezikom kakvo nije poznato u istoriji, nisu ga, kaže, činili ni najautoritarniji režimi u svetu, pa ni Crveni Kmeri.

- A ovaj u Srbiji je upravo i napravljen tako da, kad bi se primenio, razori srpski jezik i kulturu, hrišćanski način života i porodicu, srpski kulturni obrazac, da od srpske kulture napravi Kartaginu - kaže ovaj lingvista.

Zato, kaže on, nije čudo što se protiv njega pobunila široka javnost, a uz jezičke stručnjake i stručnjaci za srpsku književnost, sociologiju, filozofiju, pravo, klasične nauke i naročito oštro - Srpska pravoslavna crkva.

- Gorke plodove tog zakona i još nekoliko drugih iz iste ove radionice već beremo u Srbiji, samo to niko neće da kaže - poručuje Tanasić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije