Društvo

U BEOGRADU PROGLAŠENA EPIDEMIJA VELIKOG KAŠLJA: Hitno se oglasio Batut, ovo su simptomi bolesti

Marko Kolašinac

05. 01. 2024. u 12:32

U SRBIJI je zabeleženo 909 slučajeva obolelih od velikog kašlja, zaključno sa 31. decembrom 2023. godine, rečeno je za NIN u Institutu za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut. Zbog širenja slučajeva velikog kašlja u Beogradu je krajem decembra proglašena epidemija.

У БЕОГРАДУ ПРОГЛАШЕНА ЕПИДЕМИЈА ВЕЛИКОГ КАШЉА: Хитно се огласио Батут, ово су симптоми болести

Iz Batuta ističu da je najveći broj obolelih prijavljen na teritoriji Južnobačkog okruga i u Beogradu, dok je najveća učestalost obolelih u odnosu na broj stanovnika zabeležena u Južnobačkom i Južnobanatskom okrugu.

Situacija sa velikim kašljem alarmantna je i u regionu, a Hrvatska i Crna Gora redovno prijavljuju porast slučajeva zaraženih. Koliko je stanje alarmantno i u Srbiji najslikovitije pokazuje broj obolelih od ove bolesti, koja se praktično smatrala iskorenjenom, u proteklim godina. Naime, prema podacima koje je objavio RSE, broj zaraženih u 2023. godini u odnosu na period između 2016. i 2019. veći je i do šest puta na nivou Srbije.

Ogroman skok primetan je i u glavnom gradu. Kada je Gradski zavoda proglasio epidemiju velikog kašlja, što je objavljeno 27. decembra, u Beogradu je bilo 409 obolelih. Pre ove godine najveći broj obolelih je bio 2018 – sa 29 registrovanih slučajeva, dok se do 2022. postepeno smanjivao i doveo do toga da na kraju pomenute godine nije bilo nijednog slučaja.

Pre samo godinu dana ništa, a sada – epidemija. Šta se dešava i kako je došlo do toga da imamo epidemiju bolesti koja je praktično zaboravljena i stavljena pod kontrolu vakcinacijom?

Šta je uticalo da se širi veliki kašalj

Kako navode iz Batuta, povećanje broja obolelih dovodi se u vezu sa padom imuniteta određenih uzrasnih grupa nakon vremenskog perioda od sprovedene poslednje revakcinacije, kao i sa smanjenim brojem vakcinisanih protiv velikog kašlja u periodu pandemije virusom korona, zbog čega je porastao broj osetljive populacije i okruženja u kom može lakše da se širi.

Dr Rsovac ističe da u kliničkoj praksi, gde radi kao pulmolog godinama, nije bilo ovakvog porasta broja slučajeva.

- Imala sam i 2017. novorođenče na intenzivnoj nezi sa katastrofalnim oblikom pertusisa, a onda devojčicu od 16 godina pre tri godine sa formom pertusisa koja je trajala četiri do pet meseci, ali nije bilo ovakvog porasta broja - rekla je ona.

Kako je upozorila, sada su pogotovo ugrožena deca u odojačkom periodu, ali bolest se sve više javlja i među odraslima. I Radovanović ukazuje na ozbiljnije simptome kod odojčadi.

- Što je dete starije to je manja mogućnost da će se bolest pogoršati - navodi Radovanović i dodaje da je važno da se osoba izoluje od ostatka porodice kada se dijagnostikuje veliki kašalj, a naročito ukoliko u domaćinstvu ima trudnica ili male dece.

Kada je reč o simptomima bolesti, Rsovac kaže da je početak nespecifičan kao i kod ostalih respiratornih infekcija.

- Može postojati i manja temperatura, bolnost grla, curenje nosa. Kašalj koji počinje da se javlja se vremenom pogoršava. Kod velikog kašlja nemate da s vremenom postaje blaži, kao što je to recimo kod respiratornog sincicijalnog virusa i drugih korona virusa, prehlada i gripa koji ide sa višim temperaturama. Ovde imate jedan period kada u stvari dete kašlje sve jače, teže, zacenjuje se i to je već prelazak u drugu fazu bolesti - ističe dr Rsovac i dodaje da je najbolje kada se bolest ustanovi dok je još u početnim fazama, nakon čega lekari mogu da započnu odgovarajuću antibiotsku terapiju.

(NIN)