Ovaj problem često je zanemaren, a tragične posledice svi osećamo: Evo kako su ga Beč i Tokio rešili

PROBLEM sa kojim se ceo svet, pa i Srbija danas suočava jeste pitanje klimatskih promena i globalnog zagrevanja.

Foto: Promo

Na ovogodišnjem Samitu o klimi u organizaciji UN-a u Dubaiju COP 28 ukazano je da na povećanje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte ne utiče samo spaljivanje fosilnih goriva, već i otpad koji završi na nesanitarnim deponijama. Rešavanje ovog problema važno je za očuvanje životne sredine i zbog toga su pojedine zemlje već preduzele neohodne mere.

Bez obzira da li je reč o industrijskom, elektronskom, opasnom kabastom, biorazgradivom ili bilo kojoj drugoj vrsti otpada, ako je nepropisno bačen on postaje potencijalan izvor štetnih emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Gasovi koji nastaju njegovom razgradnjom utiču na globalni porast temperature i sve ekstremnije vremenske uslove u svetu, pa i u našoj zemlji.

Koliki uticaj otpad i GHG imaju na klimatske promene najbolje se može videte na primeru nesanitarnih ili divljih deponija. Upravo na takvim deponijama završi bio-otpad koji razlaganjem stvara metan, gas koji je čak 25 puta snažniji od ugljen-dioksida u zadržavanju toplote u atmosferi, što ga čini posebno problematičnim u kontekstu stvaranja efekta staklene bašte i  klimatskih promena. Istim procesom nastaje još opasniji gas azot-oksid koji utiče na zagrevanje atmosfere 310 puta više nego ugljen-dioksid (CO2).

Izazovi i potencijalna rešenja za ekstremne vremenske uslove bili su tema Dijaloga o prilagođavanju Srbije na klimatske promene,  Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), kada je upozoreno da je region u kome se Srbija nalazi veoma osetljiv na klimatske promene, sa prosečnim porastom temperature većim od globalnog proseka.

- U kombinaciji sa promenama u režimu padavina, poplava i drugim ekstremnim vremenskim promenama, dalji rast temperatura mogao bi da udvostruči broj i intenzitet toplotnih talasa, što bi dodatno povećalo rizik od poplava, suša i šumskih požara. Izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za razvoj pokazuje da bi klimatske promene mogle da utiču nepovoljno na brzinu ekonomskog razvoja Srbije. Usled ekstremnih vremenskih prilika od 2000. godine pa do danas izgubila šest milijardi dolara - navodi se u zaključcima ovog Dijaloga.

Ekološke mere

Prema podacima Međunarodnog instituta za održivi razvoj, boljim upravljanjem otpadom i pretvaranjem nesanitarnih deponija u sanitarne, emisija gasova sa efektom staklene bašte sa deponija bi se smanjila za 84 odsto, odnosno za 1,4 milijarde tona.

Kako bi se emitovanje štetnih gasova sa efektom staklene bašte, metana i azot-oksida sa nesatinarnih i divljih deponija rešilo globalno i u Srbiji, potrebno je dosledno sprovesti određene ekološke mere. Takve mere nastale su kao posledica saradnje međunarodne zajednice, a najbolji primer jedinstva ljudi širom sveta je Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama.

Mere koje se preduzimaju kako bi Planeta bila sačuvana za buduće generacije podrazumevaju dosledno i efikasno upravljanje otpadom. Na tom polju posebno je važno primeniti adekvatne mere upravljanja bio-otpadom, čija regulacija ima ključnu ulogu u smanjenju emisija gasova staklene bašte.

Program upravljanja otpadom u Srbiji podrazumeva poboljšanje sistema prikupljanja i reciklaže kako bi se smanjila količina otpada koji završava na divljim deponijama, ali problem je taj što kako se jedna divlja deponija ukloni, nikne druga. Tokom 2022. godine Agencija za zaštitu životne sredine objavila je da je prijavljeno 2.690 divljih deponija, a procenjuje se da ih ima čak 30.000.

"Zagađivač plaća"

Imajući u vidu značaj koji klimatske promene imaju, Skupština Srbije još 2004. godine usvojila je četiri zakona iz oblasti životne sredine koji omogućuju održivo upravljanje prirodnim resursima i zaštitu i unapređivanje životne sredine, u skladu sa evropskim standardima.

Prema podacima koje je svojevremeno objavio NALED, tokom 2015. godine prihod od ove naknade iznosio je 3,05 milijardi dinara dok je u 2019. godini ova suma uvećana za 105 odsto i iznosila je 6,26 milijarde.

Bečki zakon o čistoći

Kada je reč o zaštiti životne sredine i adaptacji urbanih sredina na klimatske promene pravi primer dobre prakse nalazi se na samo 600 kilometara udaljeno od Beograda. U pitanju je Beč koji važi za primer grada koji se u najvećem procentu prilagodio potrebama koje klimatske promene zahtevaju na polju upravljanja otpadom.

Polovina grada je pod zelenim površinama, navode gradski zvaničnici. U gradu se nalaze tri aktivne spalionice koje uspešno rade godinama unazad sa nultom emisijom štetnih i gasova staklene bašte.

Kako bi građanima odlaganje otpada bilo olakšano, širom grada postavljeno je i novih 20.800 kanti za otpad, 1.200 kanti za opuške, u kojima se godišnje prikupi čak 128 miliona komada opušaka. Građanima je na raspolaganju čak 4.400 javnih lokacija za odvojeno prikupljanje otpada i 13 stajnjaka gde se može donositi organski otpad.

Uprkos tome, i Beč se suočavao sa problemom nelegalnog odlaganja otpada. To je bio razlog da 2008. stupi na snagu Bečki zakon o čistoći, koji je uveo apsolutnu zabranu odlaganja otpada na javnim površinama. Statistički podaci pokazuju da je od 2008.  pa sve do 2022. godine, zabeležen značajan uspeh. Tako je procenat nelegalnog odlaganja otpada u nekim slučajevima smanjen i za 60 odsto.

Ostrvo od smeća

Prikupljanje otpada, odnosno njegovo odlaganje predstavlja problem i onim najbolje uređenim gradovima, među kojima je Tokio. U ovom gradu prema podacima UN živi 38 miliona stanovnika, a prema podacima Zavoda za životnu sredinu metropole Tokio godišnje se prikupi tri miliona tona komunalnog čvrstog otpada i uprkos efikasnim politikama odlaganja otpada i svim naporima za reciklažu grad se suočava sa izazovima.

Pravi primer toga je veštačko "ostrvo smeća" u Tokijskom zalivu površine od čak 1.000 hektara navodi se na sajtu Zavoda za životnu sredinu metropole Tokio. Tu se sa zemljom meša prerađeni kanalizacioni mulj, spaljen otpad i usitnjen nezapaljiv otpad koji se prikupi u 23 distrikta Tokija. Uspešno je rešen i problem metana koji je glavni nusprodukt otpada na deponiji. On se uspešno prikuplja sistemom cevi i transportuje u postrojenje u kojima se koristi za dobijanje električne energije.

Plan gradske uprave je da velike deponije na ostrvu u Tokijskom zalivu u budućnosti pretvori u parkove. Prvom fazom će istočna strana ostrva biti pretvorena u zelenu oazu sa mnogo sadržaja za slobodno vreme, a zbog ovog plana ovo nesvakidašnje ostrvo dobilo je epitet "šuma na okeanu".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije