ŠESTINA NACIJE IMA PROBLEM SA PIĆEM: U Srbiji se od početka pandemije kovida značajno povećao broj alkoholičara

OD izbijanja pandemije kovida 19 drastično se povećao broj hroničnih alkoholičara i onih koji zloupotrebljavaju alkohol, pa "pod gasom" voze, izazivaju incidente i skloni su nasilju.

Foto: Free Images Pixabay

Ako uzmemo da Srbija ima 5,1 milion punoletnih građana, to znači da je broj zavisnika od alkohola bio oko 255.000, a sada je oko 387.600. Procenat onih koji zloupotrebljavaju alkohol je oko 10 odsto odrasle populacije, što, opet, znači da najmanje još pola miliona punoletnih ima problem sa alkoholom, pa zbog njega izaziva saobraćajne nezgode ili nasilne incidente. Kada se tome dodaju i maloletnici, broj prelazi milion ljudi. Dakle, šestina nacije ima problem sa pićem ili zbog pića!

- Troškovi povezani s alkoholom (apsentizam, izgubljeni životi, lečenje...) godišnje iz budžeta Srbiji izvuku više od milijardu evra. Realno bi to stiglo do 1,3 milijarde - kaže dr Mladenović.

Nacionalna komisija za borbu protiv alkoholizma, na čijem je čelu naš sagovornik, izradila je Strategiju borbe, koju je pratio akcioni plan. Po njemu, na godišnjem nivou potrebno je između 100.000 i 150.000 evra da bi se vidno smanjio broj alkoholičara i onih koji zloupotrebljavaju piće, i da bi se ublažile posledice. Ova nacionalna strategija, međutim, iako pozitivno ocenjena, nije zaživela.

Foto: Zoran Jovanovic

Kao mere, ona, između ostalog, predviđa bolju kontrolu u saobraćaju (tu su ostvareni najbolji rezultati) i edukaciju onih koji prodaju i služe alkohol. Naime, svako pijenje alkohola ispod 18. godine tretira se kao zloupotreba. Pa ipak, iako je zakonom zabranjeno prodavati alkohol maloletnicima, istraživanje Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" među šesnaestogodišnjacima pokazalo je da tri odsto dečaka i 0,2 odsto devojčica svakodnevno pije.

- Kako je ovo moguće ako je maloletnicima zabranjeno davati i prodavati alkohol - pita se dr Mladenović.

Komisija je predvidela i osnivanje kancelarija za mlade.

- Ovo je veoma važna mera, jer podrazumeva da edukovano osoblje radi sa mladima na neutralnom terenu, u zajednici, i da se tako izbegne stigmatizacija. Predvideli smo i edukaciju lekara opšte prakse, kao i mrežu dnevnih bolnica u 10 najvećih gradova u Srbiji. Besmisleno je da ljudi iz Subotice ili Vranja dolaze kod nas na Kliniku, u dnevnu bolnicu. Potrebno je i podizanje svesti o štetnosti alkohola, što je takođe važno u sredinama kao što je naša, koja ima hipertoleranciju prema najrasprostranjenijoj bolesti zavisnosti - ističe naš sagovornik.

On dodaje da je veliki problem to što se alkoholizam tretira isključivo u visokospecijalizovanim ustanovama, kao što je ova u Palmotićevoj, gde su sva mesta konstantno popunjena, dok se zloupotreba alkohola uopšte ne tretira, a morala bi, u domovima zdravlja. Tako se dešava da se tipičan alkoholičar, star 40 godina, situiran (ima stan i posao), javlja lekaru opšte prakse zbog problema sa srcem ili želucem. Ovaj ga leči od koronarnih bolesti, aritmije ili gastritisa, a da nijednom ne posumnja u alkoholizam. Tako se izgubi po nekoliko godina za lečenje.

- Da bi mere zaživele i dale rezultate, sve i da sutra počnu da se primenjuju, potrebno je 10 do 15 godina. A da se situacija dalje pogorša dovoljna je samo jedna nova stresna situacija - upozorava dr Mladenović.

Ne smemo zaboraviti ni da se starosna granica stalno spušta. Deca često kod kuće uče da je alkohol društveno prihvatljiv, a ko ga je probao pre 13. godine ima tri puta veći rizik da postane alkoholičar. Koliko je granica spuštena pokazuje i to što u okviru Instituta postoji klinika za mlade politoksikomane od 12 do 18 godina. Kroz njenu dnevnu bolnicu godišnje prođe do 150 najtežih pacijenata iz cele Srbije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije