ZAŠTO UČENICI IMAJU OSREDNJA POSTIGNUĆA NA PISA TESTU Đaci nisu gladni znanja

SLABA postignuća naših đaka na PISA testiranju na kom je proveravana matematička i čitalačka pismenost, a testirana i znanja iz nauke, nisu iznenadila nastavnike koji se svaki dan u učionicama suočavaju sa ovakvom realnošću. Znanje koje su pokazali na testiranju iz sve tri discipline omogućilo im je da se plasiraju jedva na sredini tabale na kojoj zauzimaju 40. mesto u čitanju i nauci i 42. u matematici. U testiranju je, inače, učestvovala 81 država.

Foto Ilustracija V. N.

Profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu Miljan Knežević kaže nam da je ovakve rezultate - očekivao.

- Učenici iz Srbije ostali su ispod proseka u matematičkoj, čitalačkoj i naučnoj pismenosti, a ono što se prvo da primetiti jeste da su postigli rezultate za nijansu bolje nego 2018. godine - kaže prof. Knežević. - Iako smo u tom periodu, kao i svi ostali bili pogođeni pandemijom izazvanom širenjem virusa SARS-Kov2, rezultat nije ohrabrujući, niti je za utehu.

Prof. Knežević upozorava da predstavnici vlasti i Ministarstva prosvete moraju hitno da reaguju kako bi se u budućnosti postizali neuporedivo bolji rezultati. Naglašava da je potrebno istaći važnost podizanja nivoa kompleksnog mišljenja i funkcionalne pismenosti kod učenika, kao i primenu stečenih znanja u realnim životnim situacijama.

- Paralelno s tim, apsolutno je neophodno mnogo poboljšati uslove za rad u osnovnim i srednjim školama, kao i položaj prosvetnih radnika, koji su tokom prethodnih godina izgubili elan, ali i želju i volju da uopšte rade u obrazovnom sistemu - kaže prof. Knežević.

Naš sagovornik navodi da je potrebno obratiti pažnju na udžbenike, brižljivo birati i njih i ostalu literaturu i ne dozvoliti da se u to mešaju ekonomski interesi.

- Moraju nam biti važni isključivo strateški interesi naše države, a to je obrazovano i funkcionalno društvo, koje jedino može obezbediti ekonomski i tehnološki napredak - ističe ovaj profesor. - Potrebno je, takođe, decentralizovati stručnu obuku učitelja i nastavnika, te redovno organizovati stručna usavršavanja po regionima.

A, gde je problem što su rezultati u čitalačkoj pismenosti, takođe, osrednji pitali smo Ivanu Peško, nastavnicu srpskog jezika u OŠ "Bora Stanković".

privatna arhiva

- Rezultati ovih testiranja iz godine u godinu ostaju poražavajući - kaže nastavnica. - Ponekad mi deluje da smo navikli da budemo loše pozicionirani, pa više i ne obraćamo pažnju na rezultate koji nam uzastopno poručuju isto: da naša deca ne vole da čitaju, da nisu navikli da čitaju i da, nažalost, više ne umeju da čitaju.

Ona smatra da je to rezultat loše komunikacije koju učenici imaju međusobno, sa roditeljima, nastavnicima, okolinom.

- Književna dela nisu važna i naizgled nisu korisna tema, te zbog toga nisu naročito privlačna novim, pragmatičnim generacijama - ocenjuje naša sagovornica. - Deca više nisu sigurna šta književnost može njima da poruči, nisu naučena istraživačkom čitanju. Sa druge strane, knjiga iziskuje pažnju, posvećenost, koncentraciju, maštu, strpljenje... Čini mi se da je strpljenje najvažnije, a ono prilično nedostaje današnjim učenicima.

Ova nastavnica smatra da bi bilo dragoceno kada bi u osnovnim školama bili razdvojeni književnost i gramatika. Kaže da bi u takvim okolnostima nastavnici mogli da posvete više vremena književnoj interpretaciji, pa bi i učenici bili osposobljeni za aktivno čitanje.

- Umesto promišljanja o pročitanom, značajan broj učenika završi osnovnu školu, u kojoj su književna dela proučavali na taj način da su određivali samo rod ili književnu vrstu - pojašnjava Ivana Peško. - Upoznajem i decu koja tvrde da na nastavi maternjeg jezika obrađuju samo gramatiku. Posledice takvog rada ostaju neispravljive. Učenici stižu u srednju školu, gde se upoznaju sa klasicima svetske književnosti i nisu u stanju da govore o pročitanom, pošto nikad nisu naučili tako nešto da rade. Zbog toga nastojim da objasnim učenicima da razgovor o knjizi podrazumeva sastavni deo čitanja i da čitanje prevashodno podrazumeva komunikaciju, prvo sa svetom knjige, potom sa samim sobom, a nakon toga sa ostatkom univerzuma. Ukoliko detetu ne objasnimo na koji način čitanje određuje njegovo misaono sazrevanje, onda nemamo pravo da budemo razočarani u njegov neuspeh.

privatna arhiva

Ona smatra da ne mogu nastavnici jezika ostati sami u toj borbi. Kaže da je glavno pitanje koliko se na čitalačkoj kulturi insistira u porodicama i društvu.

- Naša očekivanja formiraju učeničke izazove, a ako su naša očekivanja slaba, onda ni rezultati kojima učenici teže ne mogu biti zadovoljavajući - kaže Ivana Peško.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije