VAŠ BIZNIS JE VIŠE NEGO STRESAN? Imate sreće, PLOGGING JE STIGAO U SRBIJU, spojite lepo i korisno

KRILATICA "U zdravom telu zdrav duh" već nekoliko godina unazad dobila je posebnu pažnju globalno, pa i kod nas. Očuvati zdravlje, fizičko i mentalno, želja je svakog od nas. Posebno ako se bavimo nekim biznisom gde je stres neminovnost. Zato se trudimo da se hranimo zdravije, pažljivije biramo namirnice i prekidamo sa nezdravim navikama. Povrh svega, održavamo fizičku aktivnost na zadovoljavajućem nivou džogirajući u prirodi. I kako tada da nam ne zapadne za oko koliko bačenog otpada tu ima. Tu na scenu stupa novi fitnes pravac - plogging!

Foto: Promo

Šta je plogging?

Plogging je pravac u fitnesu koji su 2016. godine napravili Šveđanin Erik Alstrom i Italijan Roberto Kavalo. U pianju je kovanica nastala spajanjem švedskih reči "skupljati" i "trčati", plogi, koja je potom modifikovana u plogging i postala je međunarodna reč za novu sportsku disciplinu - trčanje i skupljanje otpada. 

- Uprkos tome što veliki broj građana i dalje baca otpad gde stigne, ima i onih koji veruju da svojim primerom mogu da utiču na podizanje ekološke svesti. Zbog toga plogging jeste terapija za sve nas. Bolje se osećamo kada je priroda oko nas lepa i čista. Bilo da šetam ili džogiram uvek pokupim smeće koje je neko bacio van kante, osećam se lepo jer znam da sam uradio nešto dobro za zajednicu, a ne samo za sebe - priča nam Miloš Stanojević, ploger iz Beograda.

Miloš navodi da je plogging nastao u trenutku kada je ljudima preko potreban, jer otpada, kaže, ima na sve strane. Ipak, dodaje da je potrebno da postanemo svesniji zagađenja oko nas, kao i da individualnim zalaganjem možemo da samnjimo zagađenje u svom okruženju.

- Svaka država danas se suočava sa problemom neadekvatno odloženog otpada, svuda ga ima, planeta koja nam je jedini dom, davi se u otpadu. Idite do bilo koje deponije u vašem kraju i videćete da je tu rastinje na kom umesto lišća vise kese. Siguran sam da će svako ko ugleda takav prizor posle toga dobro da razmisli da li će u prodavnicu ili na pijac poneti platnenu vrećicu ili torbu umesto da sa lakoćom uzima kese za svaku namirnicu koju kupi - osvrnuo se on. 

Foto: Promo

Ekološka svest

Ulaganje u edukaciju ljudi i razvijanje ekološke svesti jedan je od ključnih elemenata potrebnih za zdraviju i čistiju sredinu. Miloš objašnjava da učenje o ekologiji uopšte nije suvoparno i dosadno, niti da zahteva mnogo novca, pogotovo kada se to radi uz sport i druženje sa drugima, kako je to kod ploginga.

- Plogging je zanimljiv svima, i mladima i starima. Upravo zbog toga važno je da ovaj vid rekreacije što bolje bude predstavljen deci, još u predškolskom uzrastu. Istraživanja su pokazala da deca od šest godina, pa do ranog školskog uzrasta najbolje prihvataju dobre navika - ističe on.

Kako kaže, sve polazi od kućnog vaspitanja, pa tako i ekološko vaspitanje, koje je on od malih nogu naučio od roditelja.

- Roditelji su me od malena vaspitali da ne prljam prirodu, naučili su me i da nije sramota da kada negde vidim bačeno smeće to i pokupim i bacim u kantu. Sa njima sam vreme provodio u prirodi, šetnjama, kampovao... Zbog toga je važno da roditelji budu ti koji će deci dati primer kako se čuva, a ne zagađuje priroda - naglašava Miloš.

Planine

Miloševa ljubav prema čistoj prirodi, rekreaciji i zdravom životu dodatno se razvijala uz plogging, tako je počeo da se bavi i "trail cleaningom". Razlika između ova dva pristupa čišćenju prirode uz rekreaciju je mala - plogging je popularan u urbanim sredinama i gradovima, dok trail cleaning u fokusu ima čišćenje planinskih staza i manje prisutpačnih predela, a koje važe za oaze zelenila.    

- Ja sam i "trail cleaner". Kao što imate trčanje maratona, "sky running" to jest, trčanje uz i niz planine, tako postoji i "trail cleaning". Ja se trudim da na taj način očistim one kutke očuvane prirode u kojima se ipak nađe mnogo više smeća nego što biste ikada pomislili - priča nam Miloš.

Neprijatno se, kaže, iznenadio jer je i na onim najnepristupačnijim planinama i predelima uspevao da nađe bačen otpad. Pozitivan primer je Vršački breg gde smo imali nekoliko trka i jako malo smeća smo uspeli da sakupimo. 

- Prljavije zone su nažalost sve one planine koje se užurbano urbanizuju poput Divčibara, Zlatibora i Stare planine, na primer. Sa kajaka sam čistio i Zaovinsko jezero, sva četiri kanala, čistio sam i 42 kilometara uvačkih kanala. Niko od nas nije ni svestan koliko su ti magični predeli prirode zagađeni smećem jer se to ne vidi na fotografijama po internetu. Pravo stanje se vidi kada dođete tamo - objašnjava on.

Foto: Promo

Dobar primer

Iako je prethodne godine u Srbiji generisano više od tri miliona tona komunalnog otpada, da sve nije tako crno vidi se na primeru Vršačkog brega gde je na nekoliko trka "trail cleaninga" koje je organizovao sakupljeno vrlo malo smeća.

- Većina ljudi jednostavno ne vidi koliko je smeće oko nas, navikli smo na to. Na svu sreću tu je ona nekolicina kojima je to iritantno, i to su "plogeri". Ploger može da bude svako, to je jednostavno. Kad god odete da šetate psa, izađete sami da se prošetate i relaksirate, ili odete rekreativno na trčanje, šta god da je vaša izabrana sportska aktivnost, ponesite jednu rukavicu sa sobom i neku reciklažnu kesu u kojoj ćete sakupiti smeće tokom tog boravka u prirodi - savetuje on.

Foto: Promo

Poziv

Kao primer toga da je "trail cleaninga" vid "plogginga" u povoju navodi to što ga kontaktiraju ljudi širom Srbije i zovu ga da kod njih, u ruralnim sredinama organizuje ovakve akcije.

- Trudim se da odgovorim na poziv ljudi iz nekog grada ili mesta koji mi se obrate sa molbom da i kod njih organizujem ovakve trke. Tada preko društvenih mreža organizujemo ovakve događaje, promovišemo ih i zovemo ljude sa lokala da se pridruže našoj ekipi - kaže on.

Dodaje da je veoma bitan deo "plogginga" korišćenje jakih kesa koje se ne cepaju lako.

- Važno je da kad ste u prirodi imate kvalitetnu kesu koja se neće pocepati i može da izdrži staklo, metal i sve to što nađete. Pored toga, savetujemo ljudima da uvek imaju adekvatnu rukavicu kako se ne bi posekli prilikom skupljenja smeća - savetuje Miloš.

Takmičenje

Ova vrsta rekreacije ne zahteva posebnu opremu, sem možda udobnih patike i uz to još rukavica i kesa za sakupljanje otpada. Koliko je ova aktivnost popularna dovoljno je spomenuti da su do sada održana tri svetska prvenstva u ploggingu.

- Bilo je krajnje vreme da se neko doseti da napravi ovakvu disciplinu koja je u nekim državama prepoznata i kao sport. Verujem da će to biti slučaj i kod nas s obzirom na to da već tri godine zaredom postoji svetsko prvenstvo u "ploggingu". Ove godine iz Srbije je na ovom takmičenju održanom u Đenovi bilo troje takmičara, među kojima i ja, a ukupno je učestvovalo 85 takmičara iz 16 zemalja sveta - kaže Miloš.

Foto: Promo

Objašnjava da su se takmičari iz Srbije nadmetali svaki za sebe, a ne kao reprezentacija, s obzirom na to da u našoj zemlji još uvek ploging nije prepoznat kao sportska disciplina, ali da su pokazali pravi timski duh.

- Ja sam se na takmičenju plasirao kao peti na svetu u generalnom plasmanu, a prvi u kategoriji sakupljanja elektronskog otpada. Kategorija elektronskog otpada se posebno izdvaja zato što elektronski otpad u stvari ima najveću reciklažnu vrednost. Kada njega reciklirate u najvećoj meri umanjujete emisiju CO2 u vazduh - priča on.

Objasnio nam je na koji način se u ovoj aktivnosti na takmičenju računa ko je pobednik, dodajući da je sistem bodovanja složen.

- Sve se boduje, i koliko kilometara pretrčite, do koje nadmorske visine odete, koliko kilograma otpada prikupite, i da li je on reciklabilan. Sav otpad koji skupite prilikom džogiranja morate sa sobom da nosite dok ne završite trčanje. Potom se meri kilaža i njegov kvalitet, odnosno njegova reciklažna vrednost. Ja sam trčao oko 23 kilometra, išao do nadmorske visine od 800 metara, i sakupio 80 kilograma otpada. Osvojio sam peto mesto u sakupljenom otpadu, a prvo u sakupljenom elektrosnkom otpadu - kaže.

Društvena odgovornost

Stanojević ističe da su ova takmičenja plogera simbolična i da cilj nije pobeda, već podizanje ekološke svesti. Dodaje da je ovakva rekreacija sve popularnija i u Srbiji s obzirom na to da je broj ljudi koji se prijavljuju u porastu.

- Trudimo se da učestvujemo na što više "trail" trka u prirodi i trenutno smo prisutni na svim trkama Saveza za rekreaciju i fitnes Srbije, što je sedam trka godišnje. Cilj je da "trail cleaning" postane sastavni deo što većeg broja trka kojih poslednjih godina ima sve više - kaže Stanojevć.

Ističe da u Srbiji ljudi još uvek ne znaju sve o ovom vidu trčanja, ali da mu se na Instagram nalogu "Trail cleaner" koji vodi nedeljno javi nekoliko desetina ljudi sa pitanjima kako da se uključe u ovakve akcije.

- Ima ljudi koji ne žele da se takmiče na maratonu, ne žele da razmišljaju o tome koje su mesto zauzeli. Ljudi bi otišli na Beogradski maraton kao "trail cleaneri", to jest "ploger", i oni će trčati, ne za vreme i da budu najbrži, nego da bi bili društveno odgovorni. Mi izađemo da istrčimo istu tu stazu kao i ostali trkači, ali sa ciljem da sakupimo đubre – podvlači Miloš.

Foto: Promo

Asocijacija

Uprkos tome što je ovaj vid rekreacije stekao višemilionsku popularnost širom sveta, "plogging" zajednici u Srbiji, kako kaže Miloš, nedostaje asocijacija koja bi sve "plogere" okupila.

- Radim na formiranju asocijacije, odnosno sportskog društva i udruženja "Plogging Srbija" kako bismo na taj način lakše organizovali zvanične "plogging" trke u Srbiji. Potom možemo i da se kvalifikujemo za organizatora svetskog prvenstva 2025. ili 2026. godine kod nas, pošto će 2024. godine ono biti ponovo organizovano u Italiji u Bergamu - kaže Miloš.

Podvlači da će, ako prođu kvalifikacije, "plogeri" iz Srbije tada na ovom svetskom prvenstvu učestvovati kao reprezentacija.

- Nećemo se individualno takmičiti, nego ćemo mi biti tim koji će da predstavlja našu zemlju. Naši učesnici na ovogodišnjem prvenstvu su uglavnom ultramaratonci, "skyrunneri", profesionalni sportisti, ali ima i onih ljudi koji su tu apsolutno radi rekreacije i buđenja ekološke svesti kod ljudi - zaključio je Miloš.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije