FIZIČARIMA JE U SRBIJI BOLJE NEGO U BELOM SVETU: U Institut za fiziku iz prestižnih institucija u inostranstvu vratilo se 40 istraživača

Uz opadajuće trendove u demografiji, "odliv mozgova" se smatra jednim od najvećih društvenih problema u Srbiji, zbog koga zemlja iz godine u godinu ostaje bez dragocenih ljudskih resursa, iako prethodno godinama ulaže u njihovo obrazovanje. Migracije znanja su svetski trend, a našu zemlju, prema različitim procenama, napustile su "desetine, pa i stotine hiljada mladih stručnjaka". Da ne mora uvek da bude tako i da proces može da ide u suprotnom smeru, pokazuje Institut za fiziku u Beogradu na koji se poslednjih nekoliko godina vratilo 40 mladih naučnika!

Foto P. Milošević

Kako im to polazi za rukom i šta je potrebno učniti da ovaj trend postane uobičajen? U Institutu kažu - mora da se stvori oaza izvrsnosti i da se obezbede uslovi za istraživanje.

Ako je suditi po izjavama koje su "povratnici" dali našim novinama, uslovi su obezbeđeni, neki smatraju da su čak i bolji nego u belom svetu. A, osim naučnih pogodnosti, kući ih je vraćala i čežnja za porodicom i prijateljima.

- Koliko god sam se dobro uklopila u nemačko društvo, tamo sam se osećala kao stranac - kaže dr Sonja Predin.

Ona se vratila u Srbiju sa Instituta za informatiku u Hofu u Nemačkoj:

- Htela sam da se vratim u svoju kuću, a Institut za fiziku je moja kuća.

Porodica i prijatelji bili su važan motiv za povratak i za dr Bojanu Višić, koja se vratila sa Instituta "Vacman" u Izraelu.

- Uvek je dobro biti blizu porodice i prijatelja, to je bila jedna od prvih stvari koje su meni bile bitne. Jedina opcija za povratak je bio Institut za fiziku - kaže dr Bojana.
Iz Instituta za teorijsku fiziku u Sakleu kod Pariza ovde se vratio i dr Jakša Vučićević. Nakon povratka osvojio je prestižni evropski ERC grant, koji je tek treći grant u domaćoj nauci. Dr Vučićević radi na istraživanjima koja bi mogla da unesu tektonske promene u ispitivanja takozvanih visokotemperaturnih superprovodnika i drugih otvorenih pitanja moderne fizike. Baš zbog toga mnogi u rukama ovog naučnika već vide Nobelovu nagradu.

- Vratio sam se prvenstveno zato što sam želeo da živim u svojoj zemlji, a shvatio sam da moja karijera ovde neće trpeti ni na koji način, i da su uslovi za rad ovde podjednako dobri kao u inostranstvu - kaže dr Jakša Vučićević.

Nakon devet godina u inostranstvu odluku da se vrati u Srbiju, donela je dr Nataša Adžić, koja je boravila na Fakultetu za fiziku Univerziteta u Beču.

- Ovde mi je srce na mestu. Vreme koje sam provela u Austriji bilo je dovoljno da proširim vidike, stekla sam iskustvo i videla kako funkcioniše nauka na razvijenijim fakultetima, mislila sam da je sada pravi čas da se vratim - kaže ova naučnica.

Sa Univerziteta "Braun" iz Amerike vratio se dr Igor Prlina, koji se bavi teorijskom fizikom. Uz napomenu da kao teorijski fizičar može raditi i "na livadi", ističe da ovde ima dosta slobode u radu.

- Ima nadzora, ali nema represije, lepo je kada nemate šefa stalno nad glavom i kada možete slobodno da se bavite naukom - kaže ovaj mladi naučnik. - I ovde postoji selekcija, zna se ko je sposoban da radi na Institutu. Osim toga, ova ustanova se razvija i raste, nema stezanja kaiša, što je veoma važan motiv.

Tokom boravka na postdoktorskim studijama u Lisabonu, dr Marko Vojinović obišao je mnoge evropske naučne institucije, ali kaže da one nisu ništa bolje od ovih koje mi imamo u Beogradu. Zato se i vratio.

Direktor Instituta dr Aleksandar Bogojević priča nam da se u Institut već deceniju vraća veći broj ljudi nego što iz njega odlazi.

- Porastao je broj ljudi koji odlaze, ali malo brže od toga raste broj ljudi koji se vraćaju - kaže Bogojević za "Novosti". - Na Institutu godišnje doktorira oko 10 stručnjaka, Institut u svojih 25 laboratorija zapošljava više od 200 istraživača od kojih je većina deo obrazovanja ili karijere provela u inostranstvu. Njihov povratak je presudan za vrhunski kvalitet istraživanja i brojne međunarodne i domaće projekte.

Direktor Bogojević naglašava da su istraživači Instituta za fiziku među najaktivnijim istraživačima angažovanim na projektima koje preko svojih programa dodeljuje Fond za nauku, a redovno učestvuju i u projektima koje finansira Fond za inovacionu delatnost.

- Međunarodna saradnja je jedan od ključnih segmenata rada na Institutu koji je jedna od najuspešnijih ustanova u Srbiji i po broju međunarodnih projekata - kaže Bogojević.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije