GINULI ZA SRBIJU A NA BELEZIMA IM JUGOSLAVIJA: Srpska vojnička groblja, svedoci slave, žrtve i herojstva (3)
SVAKI Srbin i onaj koji se tako oseća trebalo bi za života da izdvoji vreme i poseti, kako srpske grobove u Bitolju, tako i svako sveto mesto stradanja naše vojske podno Kajmakčalana.
Ove reči ministra Nikole Selakovića, koji je sa predstavnicima Zajednice Srba u Severnoj Makedoniji posetio srpsko vojničko groblje u Bitolju, primamo kao putokaz do ovog svetilišta. Na ovim prostorima, prostorima nekadašnje Stare Srbije, gotovo da nema mesta gde, pod zemljom, nema kostiju stradalih srpskih vojnika izginulih u oslobodilačkim ratovima za otadžbinu.
Posle proboja Solunskog fronta i konačne pobede, usledili su potresni dani: prikupljanje posmrtnih ostataka izginulih u bitkama na Kajmakčalanu, Veterniku, Kozjaku, za oslobađanje Bitolja. Kralj Aleksandar Karađorđević odlučio je da se, gde god ima i jedna kost srpskog vojnika prikupi i prenese u groblja i kosturnice. I skupljali su ih sa svih strana. Sa usamljenih kota, iz kamenjara. Iz plitkih grobova. Stavljali su ih u bele platnene vreće. Nekoliko godina su dovoženi ovi tužni tovari nadomak Bitolja i na uzvišici sahranjeni bez imena, ispod drvenih krstova. Redni broj ovih belega zaustavljen je na 1.321, mada se smatra da je ukopanih mnogo više. Istovremeno kada je nastalo ovo groblje, na samom vrhu, podignuta je i spomen-kosturnica u kojoj počiva 4.400 junaka, među njima i jedan deo stradalih u balkanskim ratovima. Svi su se borili za slobodu otadžbine, pa im je mesto u zajedničkoj grobnici. Naknadno je nad kosturnicom podignut veliki betonski krst i postavljena ploča sa natpisom: "Slava hrabro palim junacima za kralja i otadžbinu u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje."
- U svaki grumen zemlje ovde su u večnost upisani njihovi podvizi - kaže za "Novosti" Zoran Žugić, predsednik Zajednice Srba.
- I, mi možda nikada nećemo saznati koliko se još njih žrtvovalo za slobodu i otadžbinu. Za budućnos predaka.
Na prvi pogled vidi se da je groblje brižljivo održavano. Na drugi, nameću se mnoga pitanja, ponajviše ona koja se tiču upravo nadgrobnih belega. Njihova sudbina, kroz vreme, pratila je sudbinu stradanja vojnika. Drveni krstovi zamenjeni su metalnim, a na sredini krsta pločice sa rednim brojevima su u trobojci - u bojama zastave prve države Jugoslovena koju je utemeljio Aleksandar Karađorđević, još kao regent. Drugih obeležja nema. Na ulazu u groblje, noseći stubovi kapije spojeni su betonskim lukom, a na njemu ispisano samo - Vojničko groblje. Da u jednom delu, levo na padini, nema nekoliko starih spomenika sa srpskim imenima koje su potomci podigli precima, putnik namernik bi se zaista upitao čije je ovo groblje. A imena i epitafi još se jasno razaznaju i godina ukopa - 1922. Tada su ovde sahranjeni Stanoje Nikolić, sanitetski poručnik Prvog pešadijskog puka srpske vojske i Aćim Aćimović, načelnik saniteta...
- Naša je ovo nesreća. Kako je ovo groblje obeležio kralj Aleksandar da bi se dodvorio Slovencima i Hrvatima u zajedničkoj državi koju je stvorio tako su belege i obnovitelji ostavili 1998. - kazivao nam je Žugićev prethodnik Dragiša Strahinjić kada smo, idući tragovima srpskih ratničkih belega, razgovarali sa ovim velikim entuzijastom. On je, uz Žugića, brinuo o groblju dok ga je zdravlje služilo.
Kazao nam je:
- Stari ratnici su ginuli za otadžbinu Srbiju, pa mislim da barem zaslužuju boje i grb zastave njihove Srbije. To nam često prigovaraju ne samo potomci sahranjenih na ovom svetom mestu, već i Srbi koji dolaze iz dijaspore.
To ne spori ni Zoran Žugić, dostojni Strahinjićev naslednik, odani čuvar tradicije srpskih ratnika i uspomena na vreme njihovog uzvišenog herojstva. On se nada da će misija koju je započeo ministar Selaković biti oživotvorena i ovde u Bitolju, ali razume da "ne može sve odmah, iako u timu ima sjajne saradnike". A, ja bih voleo da obnovimo i crkvicu na Kajmakčalanu i uredimo ovo groblje i ne bih žalio da umrem.
- Neophodno je da se urede staze između belega i da se meštanima koji imaju domaćinstva uz sami kompleks uradi novi put koji bi zaobilazio groblje - nada se Žugić.
- Plan je već dogovoren sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture.
Srpsko vojničko groblje u Bitolju nije jedini nemi svedok stradanja naše vojske u ratovima od 1912. do 1918. godine. Procenjuje se da od ovog mesta do Kajmakčalana ima barem još osam do deset hiljada grobova srpskih ratnika, koji su decenijama, zapušteni i zanemareni, tonuli u zakorovnjenim utrinama. Svedočanstvo o izgledu jednog od takvih grobalja, na putu od Skočivira prema Kajmakčalanu, ostavio je i Arčibald Rajs, 1921. godine.
- Prođosmo pored jednog malog groblja što ga za vreme rata vojnici podigoše svojim drugovima koji ostadoše da spavaju mrtvim snom - zapisao je Rajs.
- Oko drvenih krstova i belih ploča sa crnim natpisima obrasla gusta trava. Nema nigde nikog da njihovim grobovima upali sveću. Samo gore, u vazduhu, orlovi bdiju nad ovim kutkom večnog odmorišta.
Brojne bezimene humke
U PODNOŽJU Nidže, na obodu sela Skočivir, na tridesetak kilometara od Bitolja, nalazi se srpsko vojničko groblje gde počiva nepoznat broj vojnika poginulih tokom proboja Solunskog fronta. Drugo je u samom selu kod Crkve Svete Petke. U veoma lošem je stanju. U ovom selu tokom 1917. godine bila je vojna bolnica ruske princeze Aleksandre Nariškine. A u Baču, takođe nedaleko od Bitolja, o večnoj straži junaka svedoče brojni bezimeni belezi. U ovom selu izvesno vreme bila je i Vrhovna komanda srpske vojske.
Kosti, ogledni eksponati
KOSTURNICA na srpskom vojničkom groblju u Bitolju nije pokrivena do kraja
osamdesetih.
- Ovde su do tada dolazili studenti i profesori medicine i uzimali "eksponate" za oglede - priča Zoran Žugić.
- Jedan profesor, ne tako davno, ve- rovatno zbog griže savesti, došao i vratio ceo skelet. Kako je kosturnica već bila zapečaćena, skelet počiva na jednom postamentu na ulazu u kriptu.
Preporučujemo
BELEZI ZA SVA VREMENA: Srpska vojnička groblja, svedoci slave, žrtve i herojstva (1)
07. 11. 2023. u 08:00
STIGAO ŽESTOK ODGOVOR TRAMPU OD PREDSEDNIKA: To je naše i tako će ostati!
PREDSEDNIK Paname Hose Mulino poručio je da Panamski kanal pripada njegovoj državi i da oko toga neće biti pregovora.
23. 12. 2024. u 08:54
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
"SRCE MOJE, DUŠO MOJA" Dajana grca u suzama zbog Žike, a on je grli: "Setila sam se naše svadbe" (VIDEO)
"ZASLUŽIO si da te zagrlim i poljubim..."
23. 12. 2024. u 10:06
Komentari (0)