AUTORSKI TEKST - EPISKOP BAČKI IRINEJ: “Večernje novosti” - hroničar minulih leta i vremena sadašnjega

Piše: EPISKOP BAČKI DR IRINEJ, čestitka o sedamdesetom rođendanu

15. 10. 2023. u 09:47

SVAKE godine obeležavamo neku značajnu godišnjicu, a često i više njih u toku jedne godine. Ove godine, pored drugih godišnjica, obeležavamo - štaviše, proslavljamo - sedamdeseti rođendan popularnog, a piscu ovih redova i omiljenog, dnevnog lista "Večernje novosti".

АУТОРСКИ ТЕКСТ - ЕПИСКОП БАЧКИ ИРИНЕЈ: “Вечерње новости” - хроничар минулих лета и времена садашњега

Foto D. Dozet

To je skroman i nepretenciozan naslov koji ponekom može da deluje i kao poruka: ne raspolažemo mi nekim naročitim novostima kad već naše novosti predviđaju večernje časove za upoznavanje s njima; valjda važne novosti želimo da saznamo već izjutra. Ali ovaj naslov je varka, ne znam da li slučajna ili namerna: tvrdim, naprotiv, da malo koji čitalac čeka veče da bi pročitao - ili, u eventualnom nedostatku vremena, bar prelistao - "Večernje novosti". Zato zdrav duhovni instinkt pokazuju, rekao bih, oni čitaoci koji ove novine nazivaju skraćeno - prosto "Novosti". Pojam novosti, dat već u naslovu, nije, međutim, varka već suštastvena samoidentifikacija lista.

To je poruka da on, pre svega, predstavlja sredstvo javnog izveštavanja, informativno glasilo ili, najkraće rečeno, medij, čiji je zadatak i svrha izlaženja da verno i istinoljubivo, a samim tim i istinito u granicama ljudskih mogućnosti i sposobnosti za svedočenje istine, prati i saopštava zbivanja i procese u našem, srpskom društvu i u svetu uopšte. Pritom ne treba smetnuti s uma da je u savremenom svetu, a naročito u onom njegovom delu koji je bio nosilac i branilac slobode misli i slobode štampe, to jest medijskih sloboda uopšte, u međuvremenu uspostavljen takav medijski režim i sistem kakav je, mutatis mutandis, bio onaj sovjetski ili pak Gebelsov, a u određenom stepenu i izdanju ga je, može biti, i prevazišao.

Foto D. Milovanović

Slobodna misao, slobodna štampa, slobodni mediji uopšte - sve je to ukinuto i zabranjeno, a namesto toga uvedena je sveopšta kontrola i bespoštedna cenzura; državni organi, a još češće razni nadnacionalni, globalni centri moći, kao i medijski moguli među vlasnicima novina, televizija i sajber-prostora, vode, metodom teledirigovanja, po potrebi i direktnog izdavanja naredbi, uređivačku politiku i diktiraju novinske i nemedijske sadržaje. (Kad bih stao navoditi primere, morao bih napisati čitavu knjigu.) Ukratko, stvarnost i činjenice ne igraju više nikakvu ulogu nego se maštovito, najčešće sa demonskom lucidnošću, fabrikuju i plasiraju javnosti.

Informaciju je zasenila - umalo ne rekoh: zamenila - dezinformacija. Umesto iznošenja i odgovornog tumačenja činjenica na delu je propaganda, sve učestalije ogoljena, neprikrivena, ponižavajuća za iole misleće ljudsko biće. Džordž Orvel se pokazuje kao svojevrsni prorok "modernog" i "postmodernog" doba: laž je jedina "istina" koju jednakim i ravnopravnim slovesnim "životinjama" na svečovečanskoj "životinjskoj farmi" nude one "jednakije" i "ravnopravnije" među njima.

Gromoglasno, zaglušujuće, odjekuje nečujni ratni poklič "vrloga novoga sveta": dole istina, živela postistina! A ako je tako u "velikom svetu", šta nam valja očekivati među nama, jadnijem Srbljima, pripadnicima malobrojnog (ne "malog") naroda, izloženog nebivalim pritiscima, pretnjama i ucenama toga "sveta"? Nema se šta kriti, i to "iza rođenih prstiju": naše novinarstvo i naš mali medijski prostor verni su odraz novinarstva i ukupne medijske sfere u svetu. Ali i u mrklom mraku, a još više u "zoni sumraka", da se videti ili makar nazreti svetlost, jača ili slabija. Sve rečeno jeste povod za ovo što ću, bez uvijanja i prenemaganja, ali i bez laskanja i bilo kakve zadnje misli, kazati, isključivo kao lični stav i uvid: naš sedamdesetogodišnji jubilar i svečar, "Novosti", nije žižak koji tinja ni slabašna svećica na vetru nego jarko i jako svetilo u domu našeg novinarstva, gde, to treba časno priznati, pored mračnih i sumračnih uglova, postoje i drugi, više ili manje osvetljeni uglovi. Uredništvo i saradnici "Novosti" ulažu napore da budu svedoci istine, izveštači o činjenicama i događajima, a ne puki izvođači radova, odnosno propagandisti koji slede instrukcije spolja ili iznutra, "odozgo" ili pak "zdesna" i "sleva".

Naravno, bilo je - srećom, već poodavno nema - i promašaja, iskakanja pojedinih novinara (ali individualnih, ne po direktivi glavnog i odgovornog urednika, pogotovu ne otkad "Novosti" uređuje moj dragi i verni prijatelj Milorad Vučelić), a ne treba prećutati ni period detinjstva i puberteta "Novosti", koji je protekao u "vunenim vremenima" titoizma, sa plaćanjem danka tom istorijskom periodu.

Sve u svemu, rukovodno načelo "Novosti" možemo zgusnuti u poklič: živela istina, smrt "postistini"! Kao što znamo, ne postoji samo informativno novinarstvo. Pored njega, postoji i ono interpretativno, kritičko, analitičko, koje se trudi da odgovorno, koliko god je to moguće objektivno, osmisli i predoči sadržinu i smisao date informacije. I na tom ispitu zrelosti naše "Novosti" su položile, po mome mnjenju sa odličnim uspehom, jer činjenice i događaje ne ocenjuju i ne vrednuju sa nekog uvoznog stanovišta - evrounijskog (neko bi rekao evrounijatskog), evroatlantskog, natovskog, "zapadnog", ili, kome takva formulacija bolje "češe uši", takođe "rusko-kineskog" ili "evroazijskog" - nego isključivo sa srpskog stanovišta (da upotrebim termin Mila Lompara, u međuvremenu opšteprihvaćen među Srbima i opšteodbačen među "drugosrbijancima"). Srpsko stanovište, istini za volju, ne znači mnogo - a u odsudnim istorijskim vremenima kakvo je i naše, sada i ovde, ne znači ništa - ukoliko predstavlja puku glazuru, omotač ili ljušturu nacionalne ili nacionalno obojene retorike ispod koje, umesto sadržine, zjapi praznina.

Foto: D. Milovanović

Kad je reč o "Novostima", to, na svu sreću, nije slučaj: nacionalni i rodoljubivi način kazivanja o događanjima u svetu i kod nas i prikazivanja njihovog značenja i značaja za nas ne prikriva idejnu i moralnu prazninu nego, nasuprot tome, otkriva njegovo stvarno duhovno jezgro - tradicionalno hrišćansko viđenje sveta i čoveka, u istorijskoj i egzistencijalnoj svesti Srpstva ovaploćenog u Pravoslavlju i Svetosavlju kao Pravoslavlju srpskog stila i iskustva (po krilatoj reči Svetog Justina Ćelijskog), uz uvažavanje i, sledstveno, uključivanje u naš etnos i njegov etos svih onih duhovnih i kulturnih vrednosti koje su sa njim kompatibilne, a neguju se u tradicijama naroda sa kojima vekovima delimo isti životni prostor. Sve, naime, što je kod naših inoslavnih i inovernih sugrađana i suseda dobro, lepo i istinito - naše je. I obrnuto: sve što je kod nas dobro, lepo i istinito - želimo da bude i njihovo.

Samo takvo uzajamno prožimanje vodi u sabornost našega društva i vascele svečovečanske zajednice, smrtno ugrožene globalističkim svođenjem čoveka na brojku, zajednice na bezličnu masu, a sveukupnog čovečanstva na potrošni materijal za izvođenje čovekoubistvenog "transhumanističkog" eksperimenta. Put Svetoga Save, "put koji vodi u život", jeste put kojim treba da ide srpski narod, a sa njim i njegov omiljeni hronograf, letopisac, u toku poslednjih decenija, "Večernje novosti". Stoga se usuđujem da i sve čitace "Novosti" pozovem da se uvek ogledaju u ogledalu koje ni ljudi, ni nepogode, ni duhovi zlobe u podnebesju, ne mogu razbiti - u liku Svetoga Save, čoveka koji je unapred, i to za večna vremena, učinio sve da njegov rod bude slobodan u Hristu, samim tim i slobodan u svakom smislu, slobodan od Zloga i od zla, slobodan za susret sa Jedinim Dobrim i Njegovim neprolaznim dobrom. Tu odgovornu slobodu - oličenu u junacima vere, ljubavi, duha, poštenja, čojstva i junaštva, zapravo bogoljublja, bratoljublja i čovekoljublja, čije podvige i zasluge, često neoprostivo zaboravljene ili zanemarene, "Novosti" ističu gotovo u svakom svom broju - svi ćemo, zajedno sa našim "Novostima", čuvati, braniti, negovati i širiti i ubuduće.

Tome se nadam i to molitveno želim. Sa tom nadom i tom molitvenom željom od srca čestitam "Novostima" sedamdesetogodišnjicu izlaženja i blagotvornog svedočenja u našem nevelikom, ali ponosnom srpskom svetu. Na još mnoga leta, daj Bože!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

CRNOGORCI KIPTE OD BESA ZBOG SKANDALA NA CRNOGORSKOJ TELEVIZIJI: U sopstvenu državu ne možemo da čujemo himnu!