BEČ JE PROPISAO UPUTSTVA ZA ISTREBLJENJE SRBA: Stoleće apokaliptičnog stradanja srpskog naroda (3)

Direktivom iz Carevine naloženo neljudsko postupanje prema lokalnom stanovništvu - "bez humanosti". Nijedno zvono nije smelo da zvoni, službe samo pred crkvom, dok je u blizini vojska spremna za paljbu.

vikipedija

NA Versajskoj mirovnoj konferenciji posle Velikog rata, saopšteno je da je Srbija izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva iz 1914. uključujući ono sa teritorija dobijenih u balkanskim ratovima.

vikipedija

Pretkumanovska Srbija, bez Kosova i Metohije i Makedonije, u ratu je izgubila čak 43 odsto stanovnika, među kojima više od 54 odsto muškog reproduktivnog stanovništva.

- Rat koji je Austrougarska povela protiv Srbije 28. jula 1914. i kasnije agresija Nemačke, Austrougarske i Bugarske oktobra 1915. i okupacija do kraja 1918. ostavili su u Srbiji strašne posledice u svakom pogledu: demografskom, ekonomskom i materijalnom. Masovna ubijanja i masakriranja srpskog stanovništva, njegovo odvođenje u koncentracione logore izazavali su ogroman broj ljudskih žrtava i izuzetno velika materijalna razaranja. Neposredna posledica takve politike iskazuje se ne samo kroz enormno smanjivanje broja stanovništva u Srbiji nego i njegov veoma umanjen prirodni priraštaj - navode Miloje Pršić, Slađana Bojković i Radoje Pilipović u knjizi "Izveštaji o velikom zločinu", koju je izdao Muzej žrtava genocida.

vikipedija

Neljudsko postupanje bilo je propisano Direktivom Carske i kraljevske 9. korpusne komande za držanje prema stanovništvu u Srbiji: "Rat nas vodi u jednu neprijateljsku zemlju, koja je naseljena stanovništvom ispunjenim prema nama fanatičnom mržnjom... Prema takvom stanovništvu svaka humanost i blagorodnost nije ni najmanje na svom mestu, štaviše štetna je..."

Srbima je bila zabranjena i crkva: "Nijedno zvono ne sme zvoniti, oduzeti zvona ako je nužno. Služba Božja samo na molbu meštana i samo na otvorenom mestu pred crkvom, ali ni u kom slučaju propoved. Za vreme službe u blizini crkve nalaziće se odeljenje spremno za paljbu."

Austrougarska vojska, naročito hrvatska 42. domobranska "vražja divizija" je prevazišla zločinačka naređenja o čemu svedoče izveštaji s terena. Pukovnik Stevan S. Ilić, komandant Šumadijske divizije prvog poziva, javlja:

- Nađeno je 15 leševa dečaka i dece zaklane, a nekima od njih bile su i oči izvađene. Takođe sam doznao da su ženskinje, pa i decu silovali.

Potpukovnik Savatić, komandant Šumadijskog diviziona konjičkog puka prvog poziva izveštava:

- U selu Grušiću poklano i poubijano 15 staraca i šest mladića, nekima su vadili oči i mozak.

vikipedija

General Stepa Stepanović 6. avgusta izveštava Vrhovnu komandu šta je saznao od zarobljenika:

- Postoji naredba kod neprijatelja da se svi koji dejstvuju protiv neprijatelja kod Cera vešaju, tako isto i sela spaljuju i stanovništvo ubija. Neprijatelj je prebacio oko 60 vojnika na dvema dereglijama u selo Orašac kod Obrenovca. Pobili oko 60 seljaka pa se vratili.

Đeneral Mihajlo Rašić, komandant Kombinovane divizije, obaveštava 7. avgusta o strahovitim zločinima u Lešnici:

- Tako sam zatekao još i sada šest obešenih građana, a naprijatelj je ovde streljao više od 100 nevinih građana iz mesta i okoline među kojima i maloletnu decu.

Francuz Anri Barbi je kao ratni dopisnik pratio srpsku vojsku još od balkanskih ratova i zapisao je da su sva ubijanja i surovosti koje je 1914. video pala u zasenak užasa koji su ostavili za sobom austrougarski okupatori. Opis razorenog Šapca, posle njihovog proterivanja, odgovarao je slici bilo kog srpskog naselja koji su okupirali "nosioci kulture" kako je Beč nazivao svoje vojnike:

- Sve radnje su ispražnjene i uništene. Sve što nije moglo da bude odneto, upropašćeno je. U bankama, neprijatelj je uzeo gotovinu, vrednosti i uništio knjigovodstvo. U školama je sve porazbijano. U apotekama sve je razbijeno, razliveno i pretvoreno u prljavu naslagu na parketu. U privatnim kućama, sve što nije pokradeno, izbačeno je na ulicu ili razbijeno. Uništavajući bes Austrougara terao ih je čak dotle da lome stakla, cepaju prodične portrete, prljaju zidove, čak i plafone, smećem i izmetom.

Na imanju apotekara Gašića su hrvatski domobrani pobili i masakrirali ranjenike i zarobljenike:

- Ugarski vojnici su napravili dupli špalir kroz koji su Srbi morali da prođu. Iznenada, prvi zarobljenik udaren je maljem, pojačan i kundakom puške, i srušio se umlaćen. Istovremeno, svi kundaci su se spustili na red u kome su bili drugi zarobljenici koji nisu mogli da se brane. Prskali su bubrezi, raspolućivale se lobanje. Svi su bili dokrajčeni bajonetima. Izbrojao sam 20 pešadinaca iz 13. i 14. puka kako leže prosutog mozga u krvi i blatu. U štali, čija su vrata ostala širom otvorena, deset drugih leševa srpskih vojnika leži na skupini izbušeno ranama. Treća grupa od 30 zarobljenika iz istog puka masakrirana je u kući u kojoj je čak i plafon pokriven crnom mrljom zgrušane krvi.

vikipedija

Najporazniji utisak na Barbija je ostavilo iživljavanje nad ženama:

-Veliki broj žena, od prababa do unuka, bio je zatvoren u jedan hotel koji je uskoro postao pozorište najsurovijih scena. Majke, mlade žene, mlade devojke, sve do malih devojčica, od jedva deset godina! Sve su bile silovane.

Slične strahote je zabeležio između Valjeva i Drine:

- Stanovnici Zavlake su mi pokazali leševe osmoro mladih ljudi koji su konopcima bili vezani jedan uz drugog i koji su izbodeni bajonetima. U Beloj Crkvi, preživeli u selu, mučeni očajem koji nikakvim rečima ne može biti opisan, sahranjivali su četrnaest nevinih žrtava krvožednosti Ugara. Tih četrnaest devojčica, od kojih najstarija nije imala ni šesnaest godina, bile su zaklane i trbuh im je rasporen hladnim oružjem.

ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva izgubili smo u Velikom ratu

OGANj, MAČ I ZATIRANjE

ANRI Barbi svedoči da je jedini cilj austrijske vojske bio - uništenje:

- Ona je počela uništiteljski posao još od samog ulaska u Srbiju. Koliko sam puta ostao skamenjen od užasa pred rezultatom ubilačkog pijanstva, požarima ili sadizmom tih vojnika koji pripadaju jednoj velikoj zemlji ponosnoj na svoju civilizovanost. Ono što je htela Austrija, velika i moćna nacija koja se bacila na mali narod, bilo je to da uništi Srbiju... sistematski, ognjem i mačem, zatiranjem i paljenjem gradova i sela, ali i tamanjenjem, masakrom nad srpskim narodom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije