ZAPAD POMILOVAO NACISTE DA BI JURIO KOMUNISTE: Aplauz ukrajinskom SS-ovcu u Kanadi otkrio da je Nirnberški sud bio obmana

Boris Subašić

01. 10. 2023. u 07:00

POSLANICI Donjeg doma kanadskog parlamenta nedavno su ugostili ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, a posle njegovog govora frenetično su aplaudirali Jaroslavu Hunki, veteranu ukrajinske 13. dobrovoljačke grenadirske SS divizije "Galicija" čuvene po zločinima nad civilima u Drugom svetskom ratu.

ЗАПАД ПОМИЛОВАО НАЦИСТЕ ДА БИ ЈУРИО КОМУНИСТЕ: Аплауз украјинском СС-овцу у Канади открио да је Нирнбершки суд био обмана

Foto: Jutjub printskrin/CBC News: The National

Aplauz za Jaroslava Hunku, pripadnika zloglasne ukrajinske 14. dobrovoljačke grenadirske SS divizijevo

POSLANICI Donjeg doma kanadskog parlamenta nedavno su ugostili ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, a posle njegovog govora frenetično su aplaudirali Jaroslavu Hunki, veteranu ukrajinske 14. dobrovoljačke grenadirske SS divizije "Galicija" čuvene po zločinima nad civilima u Drugom svetskom ratu. Parlament Poljske je 2016. te zločine kvalifikovao kao genocid nad njenim stanovništvom, a predsednik Donjeg doma kanadskog parlamenta Antoni Rota predstavio je Hunku kao "ratnog heroja i borca za nezavisnost Ukrajine".

vikipedija

Ratni plakat "Galicijski SS ide u boj" sa Hitlerovim likom i citatom

Kanadski predsednik Trudo se izvinio zbog "bruke" jer su poslanici bili "nesvesni konteksta" pozdravljanja bivšeg SS-ovca. Ta formulacija ne zvuči kao izvinjenje žrtvama nacizma, već Zelenskom. Niko ne pita kako je u Kanadi završio i doživeo duboku starost pripadnik SS-divizije iako presuda Međunarodnog vojnog suda u Nirnbergu doneta na današnji dan, 1. oktobra 1946. glasi da su zločinci "sva lica koja su zvanično primljena u članstvo SS". Njome su, uz izricanje presuda za 24 optužena rukovodica Nemačke, nedvosmisleno označene kao zločinačke organizacije NSDAP (nacistička partija), SS, Gestapo, SD, SA, vlada, generalštab i vrhovna komanda Trećeg rajha. Po toj presudi milioni njihovih pripadnika trebali su da budu predmet krivične istrage, ali to se nije desilo.

- Zbog izbijanja Hladnog rata Nirnberški proces je prekinut, jer su za Zapad i bivši nemački nacisti i kvislinšske organizacije iz Istočne Evrope koje su sa njima učestvovale u zločinima postale korisne za borbu protiv komunizma - kaže istoričar dr Miloš Timotijević.

vikipedija

Plakat koji poziva ukrajinske dobrovoljce u SS diviziju Galicija

To objašnjava kako je, prema podacima Kanadskog jevrejskog kongresa, 3.000 nacista, uključujući ukrajinske SS-ovce našlo sigurnu kuću u Kanadi. Kanadska komisija za ratne zločine (Komisija Žila Dešena) je tokom 1985-1986. suprotno stavu Nirnberškog suda zaključila da nema kolektivne odgovornosti za pripadnike ukrajinske SS-divizije, iako uopšte nije razmatrala dokazni materijal iz mesta gde su zločini počinjeni u Istočnoj Evropi i SSSR. Prihvaćen je stav baltičke i ukrajinske dijaspore da bi ti dokazi "mogli biti izmišljeni", a odbačen je jevrejski argument da nikada nisu zabeleženi slučajevi falsifikovanja dokumenata ili lažnog svedočenja iz Istočne Evrope.

To je još jednom pokazalo da je nirnberška pravda mit i da je Zapad legalizovao nacističku dijasporu tokom Hladnog rata. O tome govori i knjiga istoričara Hauarda Margolijana: " Neovlašćeni ulazak: Istina o ratnim zločincima u Kanadi, 1946-1956", objavljena 2000. u izdanju Univerziteta u Torontu. Ona opisuje kako su vojnici ukrajinske SS - divizije posle zarobljavanja smešteni u logor kraj Riminija. Posle intervencije Vatikana koji je zločince opisao kao "dobre katolike i odane antikomuniste" Britanci su promenili njihov status "ratnih zarobljenika" u "neprijateljsko osoblje koje se predalo" i zaštitili ih od isporučivanja SSSR-u. Pošto su gerilski rat i teroristički napadi u Ukrajini trajali do 1952. nije teško pretpostaviti da neki od učesnika bili iskusni SS-ovci. U suštini to je ista priča koju je američki kontraobaveštajac Džon Loftus, kao svedok događaja, ispričao u knjizi "Pacovski kanali" opisujući kako je Vatikan spasavao ustaške zločince i prebacivao ih u Latinsku Ameriku.

vikipedija

Spomenik ukrajinskim SS-ovcima u Oukvilu u Kanadi

Mnogi istoričari smatraju da su nacisti pomilovani već 1946. kada su Amerikanci u Nemačkoj formirali antisovjetsku tajnu službu OG, kojom je rukovodio Hitlerov general Rajnhard Gelen. On je sa svojom mrežom na Istoku samo promenio poslodavca. Ta služba je 1956. preimenovana u BND, a Gelen je ostao na njenom čelu do 1968. godine.

- Da bi spoznali karakter Nirnberškog procesa neophodno je da razumemo kontekst u kome se on odvijao, u vreme kada je oružani sukob bio završen, ali je bilo jasno da će se nastaviti politički Hladni rat između Istoka i Zapada. Već tokom priprema Nirnberškog procesa pokazalo se da Sovjeti i Zapadni saveznici imaju oprečne stavove, da ne mogu da se dogovore ni oko administrativnih stvari. To je dovelo do toga da drugi Nirnbeški proces nije ni obavljen, iako je bio predviđen - kaže istoričar dr Rade Ristanović.

Zbog sukoba među saveznicima i manjka ljudskih kapaciteta za obradu svih zločina mnogi pojedinci i formacije ostali su "ispod radara". Zamalo su se izvukli čak i pripadnici Ajnzac grupa, jedinicama sa zadatkom da na okupiranim teritorijama likvidiraju "rasno nepoželjene", terorišu stanovništvo i ubijaju svakoga ko im se učini sumnjiv.

- Posle prvog "velikog" sudskog procesa u Nirnbergu, ostalih 12 suđenja odvijalo se pred američkim vojnim sudovima, a Ajnzac grupama se ne bi ni sudilo da nije bilo ličnog angažovanja tužioca Bena Ferenca, koji je sam ukazao na taj predmet i gotovo sam ga izneo. Nakon drugog kruga procesa nastupio je pravi Hladni rat tokom koga su naciste jurili samo Izrael i jevrejske zajednice. Ostale države se nisu time bavile, a neke su i koristile zločince. Najdrastičniji primer je "kaspin iz Liona", Klaus Barbi. Iako je napravio strahovite zločine na čelu lionskog Gestapoa njemu ne samo da nije suđeno, već je primljen u obaveštajnu službu Velike Britanije i SAD. Kada je Francuska to otkrila tražila je izručenje ali Amerikanci su se oglušili - navodi dr Ristanović.

vikipedija

Vrh nacističke Nemačke u optuženičkim klupama suda u Nirnbergu

Da pravo i pravda nisu isti pojam pokazalo je i "Talačko suđenje" ili "Slučaj Jugoistok" od 8. jula 1947. do 19. februara 1948. koje su vlasti SAD vodile u svojoj okupacionoj zoni u Nirnbergu. Na optuženičku klupu dovedeni su nemački generali optuženi za "masovno ubistvo stotina hiljada civila u Grčkoj, Albaniji i Jugoslaviji naređivanjem uzimanja talaca i ubistvom iz odmazde. Pljačkanje i bezobzirno uništavanje sela i gradova u Norveškoj, Grčkoj, Albaniji, Jugoslaviji. Ubistvo i maltretiranje ratnih zarobljenika i samovoljno označavanje boraca kao "partizana", uskraćivanje statusa ratnih zarobljenika, kao i njihovo ubijanje. Ubistva, mučenja, deportacije i slanje u koncentracione logore grčkih, albanskih i jugoslovenskih civila". Sam redosled država - žrtava zločina u optužnici je bio nelogičan jer su jugoslovenske, ili preciznije srpske, žrtve bile najveće posle onih u SSSR i Poljskoj!

Od 12 optuženih, general Franc Beme, neposredno odgovoran za zločine u Srbiji 1941 masakre civila u Mačvi, Kragujevcu i Kraljevu, izvršio je samoubistvo. Dva optužena su oslobođena, a ostali zločinci su osuđeni na vremenske kazne od sedam godina do doživotne kazne. Neki su zbog "medicinskih razloga" oslobođeni već tokom suđenja, a većina ih je kasnije pomilovana. Poslednji naredbodavac zločina na teritoriji Jugoslavije je 1953. pušten iz zatvora.

vikipedija

Suđenje nemačkim zločincima koji su zatirali Srbe nije donelo pravdu

VELIKI BROJ OSUĐENIH POMILOVAN

MEĐUNARODNI vojni sud zemalja antihitlerovske koalicije izrekao je 1. oktobra 1946. u Nirnbergu presude po optužbi protiv 24 najviša rukovodioca Nemačke za zločine u Drugom svetskom ratu i za izazivanje svetskog sukoba.

Protiv dvojice optuženih postupak je obustavljen, trojica su oslobođena, četvorica osuđena na zatvorsku kaznu od 10 do 20 godina, trojica na doživotne kazne, a 12 optuženih je osuđeno na smrt vešanjem. U drugom krugu suđenja koja su vodili vojni sudovi SAD, od 185 lica optuženih 142 su oglašena krivim. Izrečeno je 24 smrtne kazne, ali je 11 naknadno zamenjeno doživotnim zatvorom. Na doživotnu zatvorsku kaznu je osuđeno 20 zločinaca, a na vremenske kazne 98 optuženih. Odmah je oslobođeno 35 optuženih, a veliki broj osuđenih je pomilovan 1951. godine.

NISU JURILI NI USTAŠE

NISU samo velike države pravile kompromise sa nacistima i njihovim saradnicima, ukazuje dr Rade Ristanović:

- I na mikroprimeru Jugoslavije možemo da vidimo isti odnos, kada je u sklopu normalizacije odnosa sa Austrijom pušten veći broj nemačkih ratnih zarobljenika austrijskog porekla, iako su među njima bili zločinci, da bi se učinio "pozitivan korak" u obnovi diplomatskih odnosa. Neki prononsirani nemački zločinci koji su delovali na teritoriji Jugoslavije mirno su dočekali starost u Nemačkoj jer uopšte nisu traženi od novih vlasti. Znamo i za primere ustaških zločinaca koje su te vlasti počele da jure tek kada su postajali opasni za režim - kaže dr Ristanović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (11)

NEOČEKIVANO: Alkaraz se odlučio na nesvakidašnji potez pred Australijan open (FOTO)