USTAŠTVO I RASIZAM ISPRED BRIGE ZA KNJIŽEVNOST: Iz Matice hrvatske, "braneći" nenapadnute vrednosti Srbe porede sa bubama koje treba pobiti
SRPSKA nauka dala je pristojan i civilizovan odgovor na pitanje - čija je dubrovačka književnost. Držeći se naučnih činjenica, mi smo na jedan miroljubiv način rekli - dubrovačko nasleđe pripada i Srbima i Hrvatima. S druge strane, neki Hrvati kada govore o toj temi kažu da su Srbi bube koje treba iskoreniti, što pokazuje ne samo nacionalističu i šovinističku crtu, već govori i o njihovom rasizmu i genocidnom programu prema Srbima koji su realizovali u više navrata.
Ovako predsednik Matice srpske dr Dragan Stanić (poznat i kao Ivan Negrišorac) odgovara na izjavu Slavice Stojan, članice Predsedništva Matice hrvatske, koja je Srbe optužila da prisvajaju dubrovačku književnost, uporedila ih sa bubama i nazvala ih vrstom agresivno-invazivne čeljadi koja ne odustaje.
- Srbi svojataju hrvatsko kulturno nasleđe, oni su predatori koji vrebaju sa granice i koje treba ukloniti gažnjem, otrovima i bacačima plamena - rekla je ova hrvatska istoričarka književnosti za "Dubrovački list". - Srbi su bube koje u strahovitim najezdama uporno godinama nastoje da preplave i kuće i dvorišta i unutrašnje prostore. Kad se tako nešto uvuče u kuću, treba se boriti, nikad ne dopustiti da kuću preplave, da mile po trpezi i po posteljini, nego ih strpljivo i trajno iskorenjivati... Ko je danas, na ovom svetu, od civilizovanih naroda opsednut grabljenjem prostora.
Ovakav jezik, kaže nam Dragan Stanić, govori i kakva je hrvatska perspektiva, odnosno njihove namere prema Srbima.
Stanić ističe i da hrvatska naučna zajednica u nauku često upliće i politiku.
- Srbi u nauci, pa ni u politici nikoga ne prisiljavaju ni na šta, nego dozvoljavaju da svako izjašnjavanje bude utemeljeno na naučno proverljivim argumentima, dopuštaju da se svako izjasni onako kako se oseća - navodi ovaj pisac.
- Dubrovačka specifičnost mora se poštovati, miroljubiv stav je da pripada i jednoj i drugoj tradiciji, sami Dubrovčani nisu imali nacionano opredeljenje, isticali su svoj slovenski identit i bili su svoji, a krajem 19. i početkom 20. veka izjašnjavali su se kao Srbi, jer je nacionalna pripadnost definisana na osnovu jezika, a oni su govorili srpskim jezikom. Mi to poštujemo, a Hrvati hoće da ih kroatizuju na silu. Razvoj istorijskih događaja je učinio da Dubrovnik bude u potpunosti uključen u hrvatski državni i kulturni prostor. To je, takođe, činjenica, sadašnjost je takva ali se prošlost ne može menjati.
Inače, neprimerena izjava hrvatske književnice, nije prva koja dolazi iz susedstva i to sa najviših naučnih adresa. Uvredljive poruke stižu godinama, pa smo tako čuli i neumesnu izjavu potpredsednika Matice hrvatske Maria Jareba koji je rekao: Srbi se otimaju za dubrovačku književnost kao jedan od najvećih dosega hrvatske kulture, jer u to doba Srbi su imali samo gusle, rakiju i prasetinu, nemaju ništa slično što bi ih svrstalo među druge evropske narode.
Srpska javnost je i letos bila zapljusnuta oštrim kritikama iz komšiluka zbog usvajanja Deklaracije "Granice srpske književnosti" u kojoj se pominje i dubrovačka književnost sa "dvostrukom pripadnošću". Takođe, neodmerene reakcije stigle su i prošle godine kada je srpsko Ministarsvo kulture donelo zakon koji definiše da dubrovačka književnost pripada i Srbima i Hrvatima.
Takođe, nakon objavljivanja dela dubrovačkog pisca Marina Držića u ediciji "Deset vekova srpske književnosti" u izdanju Matice srpske digla se cela Hrvatska. Matica hrvatska taj gest nazvala je bezočnom krađom i otimačinom, ocenjujući da se istorija srpskog svojatanja hrvatske književne i kulturne baštine ponavlja već duže od dva veka, od prvih štampanih izdanja Vuka Karadžića.... Oni su, po običaju preneli na politički nivo, i naveli da "Srbima nisu sami po sebi važni ni Gundulić ni Držić, već hrvatska teritorija i - izlaz na more".
Analitičari kažu da ovakve kvalifikacije najbolje govore da u hrvatskim reagovanjima na naučne i kulturne teme ima ponajviše politike.
A Dragan Stanić je, u Letopisu Matice srpske poručio da svaki pokušaj politizacije jednog ozbiljnog, ne baš lakog, ali ipak sasvim rešivog pitanja treba ostaviti potpuno po strani kao primer neadekvatnog i štetnog pristupa.
- Sve preosetljive i ogorčene Hrvate zamolio bih da prvo ispitaju kakva je realna osnova za njihovu preosetljivost i ogorčenost, pa kad racionalno, na temelju naučnog saznanja utvrde da ozbiljnih razloga za tako nešto nema, onda bi trebalo sami da odustanu od fantoma kojima su ispunili sopstvenu svest - napisao je Stanić. - Ukoliko se to odista desi, te ukoliko kritički tip istoriografske svesti utemelji nacionalno samosvesne Hrvate, onda bi istorijski dogovor dva naroda odista mogao da usledi. Stanić je naveo i da bi svaki čovek od pune umne sabranosti mogao samo da priželjkuje takav ishod događanja, pa bi zato vredelo oko svega toga se i potruditi.
- Na potezu za ozbiljno pretresanje sopstvene svesti i savesti su pre svega ogorčeni hrvatski nacionalisti - istakao je on. - U tom domenu zajedničkih zadataka Srbi su prilično odmakli i obavili veliki deo svoga posla. Sada mirno možemo sačekati da Hrvati pristignu, ako im je uopšte i stalo do kulturnog i civilizovanog dijaloga sa Srbima. Neće morati mnogo vremena da prođe, pa ćemo videti da li smo u ovom zajedničkom poduhvatu išta oposlili.
Inače, skandalozna tekst i rečnik Slavice Stojan izazvao je niz reakcija. tako je ovaj članak putem društvenih mreža podelio i profesor Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu Dejan Jović:
- Članica Predsedništva Matice Hrvatske. U Dubrovačkom listu. Objašnjava zbog čega Hrvatskoj treba zakon o jeziku. Upoređuje Srbe sa bubama koje se uvuku u kuću i koje treba strpljivo i uporno iskoreniti. Doslovno tako.
Da rečnik kojim se služe hrvatski zvaničnici nema veze sa tim na kojoj funkciji se nalaze i koliko su obrazovani, smatra sociolog Slobodan Vuković.
- Takav način ophođenja prema Srbima ušao je u svest celog naroda - kaže Vuković za naš list. - Hrvati nemaju sopstvenu istoriju i neprimereno reaguju na svaku sitnicu koja bi mogla da ugrozi njihov nacionani identitet koji je na tankim granama.
Naš sagovornik smatra da se i u ovakvom odnosu prema nauci i književnosti vide tragovi revizionizma istorije.
U Dubrovniku se nije govorio hrvatski jezik
Stručna javnost u Srbiji ističe da se nacionalni identitet Dubrovčana krajem 19. i početkom 20. veka gradio prema jeziku kojim su govoprili. A to je bio srspki jezik. Oni kolegema iz Hravske, poručuju da pogledaju šta je o jeziku Dubrovčana rekao veliki filolog, profesor slavistike u Beču, rođeni Dubrovčanin Milan Rešetar:
- Tvrdim, kao što sam tvrdio pre 50 godina, da se u Dubrovniku nije nikada govorilo, ni u njemu celom ni u jednom njegovu delu, dalmatinskim čakavsko-ikavskim govorom, nego uvek samo hercegovačkim štokavskim. Iz te objektivne konstatacije ja sada ne izvodim nikakvih daljih zaključaka, jer su meni Srbi i Hrvati jedan narod pod dva imena, pa ja zato neću nikako reći da se u Dubrovniku nije govorilo hrvatski nego srpski, ali kome su Srbi i Hrvati dva naroda, taj će morati priznati da je Dubrovnik po jeziku uvek bio srpski."
STIGAO ŽESTOK ODGOVOR TRAMPU OD PREDSEDNIKA: To je naše i tako će ostati!
PREDSEDNIK Paname Hose Mulino poručio je da Panamski kanal pripada njegovoj državi i da oko toga neće biti pregovora.
23. 12. 2024. u 08:54
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
"SRCE MOJE, DUŠO MOJA" Dajana grca u suzama zbog Žike, a on je grli: "Setila sam se naše svadbe" (VIDEO)
"ZASLUŽIO si da te zagrlim i poljubim..."
23. 12. 2024. u 10:06
Komentari (4)