Na Zlatiboru svečano obeleženo 130 godina turističke tradicije

SVEČANOM akademijom u Kulturnom centru Zlatibor i koncertom Simfonijskog orkestra i hora RTS-a, na Zlatiboru je, u prisustvu ministra unutrašnje i spoljne trgovine Tomislava Momirovića, direktorke Turističke organizacije Srbije Marije Labović, direktora Turističke organizacije Republike Srpske Miodraga Lončarevića, brojnih ugostitelja i vrednih Zlatiboraca, obeležen jubilej 130 godina organizovanog bavljenja turizmom na ovoj srpskoj najposećenijoj planini.

Foto: Promo

Nagrade za doprinos razvoju turizma na Zlatiboru dobili su pokojni pesnik Mihajlo Ćupović i slikar Božidar Kovačević, kao i pesnik sa Zlatibora Ljubivoje Ršumović, a posebno priznanje je dobio Aresen Đurić, nekadašnji direktor Turističke organizacije Zlatibor, a danas predsednik Skupštine opštine Čajetina.

Obraćajući se prisutnima, predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović je istakao da Zlatibor, smešten u jednoj maloj, ali ponosnoj lokalnoj sredini, od davnašnjih dana do danas pretenduje da postane jedna svetski poznata turistička destinacija.

- Ako volite svoje mesto, ako verujete u ono što radite, uspeh neće izostati. Za Zlatiborce važi odrednica da su druželjubivi i da nisu sebični. Svojim primerom pokazujemo da hoćemo nešto da promenimo, da ne čuvamo Zlatibor samo za sebe, nego da ga darujemo našim turistima i investitorima koji su kod nas uvek dobrodošli - podvukao je Stamatović.

On je dodao da je „zlatiborska gondola pokazala da smo imali malo te planinske drskosti i hrabrosti, da smo izgurali taj projekat i da nećemo da stanemo na tome. Drago mi je da su i naša ministarstva i naša vlada prepoznali ovo što mi hoćemo da uradimo i Zlatibor bi trebalo da bude polazna tačka tih gondola koje ćemo u budućnosti graditi, od Tornika do Priboja i do Čigote. I ranije smo imali ideju da gradimo i ka Mokroj Gori i nadam se da će sve to moći da se realizuje u narednim godinama i da se tako sa Zlatibora razvija i čitav Zlatiborski okrug“.

Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović je iznela podatak da Zlatibor u turističkom prometu Srbije učestvuje sa čak 10 odsto.

- Dugotrajan trud se svakako isplatio jer je Zlatibor postao jedna od najznačajnijih turističkih destinacija Srbije. Koliko je to značajno izneću vam podatak da je prošla godina bila rekordna u turizmu Srbije. Imali smo 3,8 miliona turističkih dolazaka i čak 12 miliona noćenja i dve milijarde 438 miliona evra deviznog priliva. Za prvih šest meseci ove godine već možemo da vidimo da će ti rezultati da budu prevaziđeni jer već imamo preko 5,5 miliona noćenja.

- Ovo je prilika da čestitam našim domaćinima na Zlatiboru na hrabroj viziji koju su imali kada je razvoj ove destinacije u pitanju. Sada imamo najdužu žičaru na svetu, destinaciju koja ima hotele svih kategorija i toliko dodatnih sadržaja da svakom turisti ima šta da ponudi. Takođe, koristim priliku da se zahvalim kolegama iz Turističke organizacije Zlatibor na svim projektima koje smo zajednički realizovali u cilju promocije i Zlatibora i čitave Srbije - dodala je Labović.

Predsednik Skupštine opštine Čajetina Arsen Đurić je naglasio da „mu je velika čast i zadovoljstvo što su svi na Zlatiboru deo te duge i bogate istorije čije su svetle stranice svojim stvaranjima ispisivali mnogi znameniti Zlatiborci,  umešno uklapajući nove vrednosti – hotelska i druga zdanja, vredne projekte i sadržaje – u blagotvornu prirodu i neponovljivu lepotu najposećenije planine Srbije. Iza ove vazdušne banje je 130 godina turizma, zahtevan i dug put pređen kroz vreme, u kome smo vrednog traga ostavili i mi, vodeći stazama razvoja već dve decenije naš kraj. Neumornim radom i voljom, stalnim ulaganjima u modernizaciju, smelim vizijama i hrabrim odlukama. Tome zahvaljujući, od malog mesta prelepe prirode, ali skromne ponude i smeštaja, stvorili smo moderan turistički Zlatibor, očuvane prirodne lepote, a sa impresivnim zdanjima i bogatstvom sadržaja. Na ponos generacijama zlatiborskog kraja“.

Vladimir Živanović, aktuelni direktor Turističke organizacije Zlatibor se podsetio onih koji su među najzaslužnijima da je Zlatibor danas na pijadestalu srpskog, regionalnog, evropskog i svetskog turizma.

- Da pomenem Sekulu Kneževića, inženjera čiji je poduhvat zlata vredan za našu planinu, Čedomira Petrovića, najvećeg ugostitelja Ribnice, u čije se vreme, po pisanju tadašnje štampe, u sparnim letnjim danima svaka aktivnost selila u podnožje Tornika. Zatim Mijaila Jevremovića i njegovu mehanu,  Aleksu Popovića, čuvenog Bega od Ribnika, Jovanku Jeftanović, Panta Mijailovića, Miladina Pećinara i druge velikane našeg Zlatibora. Ta imena, kao i prezimena, Pećinara, Smiljanića, Đenića, Tucovića, tih i drugih čuvenih zlatiborskih porodica, vrednih ugleda i poštovanja, danas nas obavezuju da svojim radom još više unapredimo i razvijemo naš Zlatibor, i da njegove blagodeti i lepote nesebično delimo sa našim gostima - istakao je Živanović.

- Isto tako, danas je i pravi dan da se podsetimo Preobraženja 2015. godine, kada smo se predvođeni našim predsednikom opštine, gospodinom Milanom Stamatovićem, okupili iznad zlatiborske pijace i krenuli hrabro i odlučno u borbu koja će nas uvesti u jednu novu eru razvoja zlatiborskog turizma. I tada smo, tu, na početnoj stanici gondole, ispisali: „Budućim pokoljenjima na dar“. Danas smo na početku jedne nove ere, zahvalni onima koji su nas ovde doveli, a ponosni što imamo šansu da budemo deo ove planinske lepotice. Sve sa ciljem da svojim delima ostavimo zavet novim naraštajima našeg malog mesta - zaključio je Živanović.

U Galeriji Kulturnog centra ovom prilikom otvorena je izložba starih fotografija  "Svetlopisom kroz prvu srpsku vazdušnu banju" autorke Snežane Đenić.
Nakon svečane akademije zvanice su prisustvovale koktelu koji je upriličen na platou ispred Kulturnog centra Zlatibor, a za sve meštane i posetioce "zlatne" planine pravi spektakl bio je na Kraljevom trgu, gde je Simfonijski orkestar i hor RTS-a, pod dirigentskom palicom Bojana Suđića izveo delo Karla Orfa "Karmina Burana". Za kraj koncerta, na Kraljevom trgu bio je upriličen vatromet.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije