SVE O NOVINAMA KOJE SE TIČU BOLOVANJA Stručnjaci za "Novosti": Zloupotrebama se mora stati na put

LEKAR opšte medicine ubuduće će moći da otvori bolovanje pacijentu najduže dve nedelje, a ne, kao do sada, dva meseca, najavila je najnovije izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju ministarka zdravlja Danica Grujičić.

foto:V Mitrić

Dodala je i da je privreda imala velike primedbe na mogućnost da neko bude na bolovanju 60 dana bez provere komisije, kao i da je simptomatično da, kako je istakla, ljudi u velikom broju slučajeva koriste bolovanje baš 58 dana.

Ministarka je, veruje profesor beogradskog Medicinskog fakulteta dr Petar Bulat, verovatno imala podatke koje najšira javnost nema, ali praksa pokazuje da se broj bolovanja i dalje povećava u vreme sezonskih radova, a statistika kaže da u poslednje dve godine neumoljivo raste i na godišnjem nivou.

Predlog izmena Zakona predviđa i da će kontrola ubuduće biti na komisijama, sa izuzetkom za onkološke pacijente koji prolaze višemesečnu terapiju, kao i pacijente koji su tek izašli iz bolnice posle teške kardiohirurške operacije. Ovaj posao obavljaće samo jedna komisija koja će odlučivati o lečenju pacijenata, ali se još ne zna da li će se nalaziti u Ministarstvu zdravlja ili u Fondu zdravstvenog osiguranja.

Iako se zloupotreba bolovanja u odnosu na neke prethodne decenije smanjila, u Uniji poslodavaca naglašavaju da je i dalje velika i procenjuju da oko 40.000 radnika svake godine odsustvuje sa posla iako nema nikakvih zdravstvenih tegoba.

Prema podacima RFZO, osiguranici su na dužim bolovanjima najčešće zbog povreda, bolesti mišićno-koštanog sistema, tumora, bolesti sistema krvotoka i duševnih poremećaja. Jedna četvrtina ove kategorije jesu trudnice. Međutim, komisije su nailazile na najrazličitije slučajeve, pa i na otvaranje bolovanja da bi se othranili tek rođeni štenci!

Najduže odsustvovanje s posla zbog bolesti trajalo je punu deceniju, a od korone, primećuju stručnjaci, broj "obolelih" radnika raste. Tako je, prema podacima RFZO, 2020. na bolovanju dužem od mesec dana bilo 35.000 uposlenika više nego godinu pre toga, a 2021. još 14.000 više u u odnosu na 2020.

Podaci RFZO pokazuju i da je prošle godine izvršeno samo oko 2.500 provera bolovanja, što je oko osam odsto od ukupnog broja donetih ocena o privremenoj sprečenosti za rad. U 12 odsto slučajeva utvrđene su nepravilnosti.

Foto: Printskrin/Fejsbuk

- Ministarka je u pravu, jer smo svedoci velikih zloupotreba bolovanja - kaže za "Novosti" prof. dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada "Dr Dragomir Karajović".

- Tokom juna, jula, avgusta, septembra i oktobra nema pacijenata u sobama, otvaraju bolovanja i idu da beru letinu: maline, grožđe, kukuruz... Na pojedinim klinikama zdravstveni radnici zbog trivijalnih povreda, umesto dve-tri nedelje, otvaraju bolovanja pacijentima po dva meseca. Hohštapleraju se mora stati na put. Pre 30 godina sam predlagao da se onome ko ode na bolovanje sa F dijagnozom privremeno uzme oružje i vozačka dozvola, pa kad se izleči, da prođe kontrolne testove. Nije prihvaćeno, a bilo je velikih zloupotreba ove dijagnoze.

Dr Milovanović navodi i slučajeve pacijenata koji su bili agresivni prema članovima drugostepene lekarske komisije, koja se nekada nalazila pri Medicini rada. Kaže, jednog kolegu je napala pacijentkinja koja mu je kažiprstom umalo izbila oko, a i on sam doživeo je fizički napad molera, kom je pristao da produži bolovanje zbog vrtoglavice od visine samo pod uslovom da se bolnički ispita poreklo vrtoglavice. Pošto je moler imao ideju da na bolovanju radi privatno, a ne da leži na ispitivanjima, obuzeo ga je plamteći bes i nasrnuo je na lekara.

I profesor medicine rada dr Petar Bulat slaže se da mnogo više ljudi otvara bolovanje nego što je stvarno bolesno, uprkos tome što je plata umanjena 35 odsto. Kaže, oni ili uzimaju bolovanje da bi obavili neke alternativne i sezonske poslove, ili uzimaju bolovanje za povrede na radu koje je plaćeno 100 odsto. Takav je npr. slučaj na koji je naišla njegova koleginica - da je čovek otišao na višemesečno bolovanje zbog bola u trbuhu, koji se tretira kao povreda na radu!

- Naši propisi su dosta dobri, ali oni koji hoće, uvek nađu rupe i zloupotrebe ih - kaže dr Bulat.

- Mislim da nam je potrebna zakonska fleksibilnost. Naš zakon zasad poznaje privremeno skraćeno radno vreme, ali ne i privremenu promenu radnog mesta. A upravo ovo bi bilo dragoceno kod povreda. Jer one mogu biti takve da nisi sposoban za obavljanje jedne vrste posla, ali jesi za neku drugu. Moja koleginica, ginekolog, na Novom Zelandu polomila je butnu kost. Umesto bolovanja, dobila je privremeno drugo radno mesto u administraciji, dok se nije osposobila za samostalno kretanje.

Mnogi lekari podržavaju najavljena zakonska rešenja, ali se nadaju da sistem restrikcija neće dostići američki nivo, gde npr. žene posle mastektomije (odstranjenja dojke) moraju direktno u kancelariju, jer se to tretira kao ambulantna intervencija.

Zloupotrebe i tokom korone

- PACIJENTI ni sada često ne shvataju da produženje bolovanja nije njihovo pravo, već zakonska mogućnost. Oni vrše najrazličitije pritiske na lekare opšte medicine. Zloupotreba bolovanja je bilo čak i u vreme kovida. Zato mislim da je realno da lekari otvaraju bolovanje od 15 dana ili malo duže, a da za ostatak budu zadužene komisije - smatra dr Milica Nikolić Urošević iz Doma zdravlja Vračar.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije