VASKRSENJE OSTROGA IZ OGNJA: Prošao je vek od požara koji je znatno oštetio čuveni crnogorski manastir

STOTINU godina je prošlo od obnove gornjeg manastira Ostrog, svetinje koja čuva mošti božjeg ugodnika Svetog Vasilija, kome hrli staro i mlado, zdravo i bolesno, primajući od njega blagoslov, krepeći se i snažeći duhovno.

Manastir Ostrog

Svetinja je delimično postradala u požaru na Duhovski petak 1. juna 1923. godine, dok su monasi i poklonici koji su bili kod ćivota svetitelja ostali nepovređeni. Manastir je sačuvan čudom Svetog Vasilija, čije mošti su ostale netaknute. Sačuvana je i crkva u gornjem manastiru.

Monah dr Pavle Kondić, upravnik Arhiva Mitropolije crnogorsko-primorske, posvetio se ovom događaju na tribini u Ostrogu. Izlažući detaljno, na osnovu arhivske građe, svedočio je o još jednom od bezbroj čuda Svetog Vasilija koja su se projavila u tom plamenu, dugom trideset i više metara.

- Požar je progutao podzide, strehe, dom svetog oca Vasilija, ali ne i svetinju božiju. Plamen je bio toliko jak da su se kamene zidine u kreč pretvorile. Padale su stene koje su vatrom bile dohvaćene, a zvona su se čak topila! Ali ćivot Čudotvorca ostao je netaknut - kazao je Kondić i podsetio da nakon poslednje obnove 2014. godine "bela golubica ostroška" opet blista.

Nisu samo požari "udarali" na ovu svetinju, nego i razne vojske.

- Islamska sila je 1852. godine i 1877. razorila manastir. Turski paša je čak četrdeset dana ovde boravio. Hrabri vitezovi sa vojvodom Mirkom Petrovićem, ocem knjaza Danila, branili su ćivot svetitelja. Turci su iz topova gađali manastir, ali su branitelji stavili sveca na jednu ravnu dasku, dobro ga umotali i preneli preko ovih čuka i Katunske nahije u Cetinjski manastir gde je boravio godinu. Isto tako, dvadeset pet godina kasnije (1877) godinu i po je bio sklonjen kod svog Svetoga Petra Cetinjskog - podsetio je otac Pavle, dodajući da je zdanje koje danas vidimo podignuto posle požara.

Svedok izbijanja vatrene stihije bio je iguman Leontije Mitrović, rodom iz Paštrovića.

- Nikome ko se zatekao u tom požaru dlaka s glave nije pala. U letopisu manastira Ostrog Leontije kaže: "Neka se zna ubuduće da je suđeno bilo da se pod mojom upravom ćelije u gornjem manastiru Ostrogu pretvoriše u prah i pepeo od ognja koji je potekao pukim slučajem da 19. maja po starom kalendaru, odnosno 1. juna po novom kalendaru 1923. godine na osvit petka po Trojičinudne u jedan sat izjutra...."

Iguman je u prvi mah pomislio da su odmetnici to uradili nezadovoljni što se ujedinila Crna Gora sa Srbijom i da su oni napali na žandarmerijsku stanicu koja je bila smeštena u manastirsku kuću Han - naglasio je monah Kondić.

U letopisu iguman Leontije podseća da su odmetnici dosta zla i krvoprolića
činili po Crnoj Gori: "Kad sam otvorio prozor od spavaće sobe imalo se šta i videti. Gornji manastir u plamenu. Na brzu ruku oblačim se i u dva sata već sam bio u gornjem manastiru gde nađoh osoblje -jeromonaha Borisa Kažanegru iz Paštrovića, monaha Savu Šaletića iz Bjelopavlića, petnaestogodišnjeg poslužitelja manastirskog Vladimira Marušića iz Dabovića, gde stoje pred zapaljene ćelije u noćnome rublju i kukaju.

Blagodareći poklonicima Radovanu i Jovanu Šćepanoviću iz Rovaca, sada nastanjenim u selu Jabuka u Bijelom Polju i njegovoj ženi Staniji, a tako isto i Mariji Martićevoj Ražnatović iz Rijeke Crnojevića, sada nastanjenoj u Podgorici, koji su jedini te noći konačili pred manastirom usred letnje vrućine oni su spazili vatru koja se bila uhvatila

Čim su opazili vatru Šćepanović je otrčao i probudio osoblje manastirsko i pod mali prozor donje ćelije u kojoj je bio jeromonah Boris i manastirski đak Marušić podneo drvene skale koje su slučajno tu bile i njih se dvojica provuku kroz taj uzani prozor i spasavali se. Monah Sava spavao je u gornjoj ćeliji, poviše Borisa, te mu nije bilo moguće izaći kroz prozor pa je protrčao kroz vatru koja je već bila u najvećem dejstvu i srećno izađe napolje, bez da ga je vatra imalo povredila... U toj paklenoj vatri koja je pokraj njega do vrha ostroških stena pratila, božjim proviđenjem i čudesima Svetog

Vasilija bi spašen od celog osoblja bez ikakve povrede", napisao je u letopisu između ostalog starešina manastira Mitrović. Trista pedeset i više godina je kako se Sveti Vasilije preselio sa zemlje na nebo, sabirajući svoj narod više danas nego za života.„

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije