BOLI I "PRESKAČE" I DANJU I NOĆU: Dr Danka Petrović o lečenju degenerativnih promena ramenog zgloba

AKO u nekom trenutku, a to su najčešće zrelije godine života, ne možete da podignete ruku iznad glave, a da ne osetite bol, ukočenost, "preskakanje" i škripanje u ramenu koje se tokom dana povuče a noću može da se i "probudi," to je najpouzdaniji simptom da vaše rame zahteva ozbiljnu dijagnozu. Jer, rame je najgipkiji i najpokretljiviji zglob u našem telu, ali zbog toga i najpodložniji ozledama.

Privatna arhiva

- Bol je u početku povezana sa aktivnostima zgloba, a praćena je osećajem ukočenosti i ograničenom pokretljivošću. Kasnije se bol javlja i u mirovanju, pa i tokom spavanja - upozorava dr Danka Petrović iz Klinike za medicinsku rehabilitaciju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu.

Da li velika pokretljivost i manja stabilnost ramenog zgloba mogu da dovedu do učestalih iščašenja?

- Zglob ramena je loptastog oblika, povezuje glavu kosti nadlaktice (ramenice) i čašičnu jamu lopatice. Čašična jama je plitka. Ona prihvata svega oko jedne trećine glave ramenice. Zglobne površine su spojene kapsulom, tankom i labavom, koja omogućava da se zglobne površine značajnije razmaknu pri pokretima. Posledica te velike pokretljivosti jeste smanjena stabilnost ovog zgloba pri čemu su iščašenja češća u odnosu na druge veće zglobove. Iščašenje (luksacija) zgloba ramena predstavlja pomeranje zglobnih površina, u narodu poznato kao "ispadanje ramena."

Koji deo ramena je najčešće podložan iščašenjima?

- Neproporcionalnost veličina zglobnih površina korigovana je fibrozno hrskavičavim prstenom na obodnoj ivici čašične jame. Zglobne površine su spojene kapsulom koja je tanka i labava čime omogućava da se zglobne površine značajnije razmaknu pri pokretima. Najslabiju tačku kapsule zgloba ramena predstavlja njena donja strana koja je istovremeno i najčešće mesto iščašenja ramena.

Na kakvu dijagnozu najčešće upućuje početna bol u ramenu?

- U početku reč je o akutnim zapaljenjima koja, ukoliko se ne tretiraju pravovremeno i adekvatno, prelaze u hronična stanja - tendinopatije i artropatije. Ovo su stanja vanzglobnog degenerativnog reumatizma koji je često uzrok dugotrajnog bola, ograničene pokretljivosti i funkcionalnosti. Na "terenu" ovako izmenjenih tkiva lakše nastaju rupture (rascepi) tetiva i mišića, kada govorimo o njihovom delimičnom ili potpunom prekidu kontinuiteta. Ova stanja, posebno u mlađoj radno aktivnoj populaciji, kao i među profesionalnim sportistima nekada zahtevaju i hirurške intervencije.

Kako se tokom godina razvija ovo oboljenje?

- S godinama, usled "istrošenosti" zgloba ramena, dolazi do razvoja degenerativnih promena u samom zglobu. Tada govorimo o osteoartritisu, ili artrozi zgloba ramena. Kao i kod degenerativnih promena druge lokalizacije javiće se tegobe u vidu bola, ukočenosti, osećaja preskakanja ili škripanja zgloba. Bol se javlja posle mirovanja. Sa razgibavanjem i upotrebom zgloba bol se smanjuje da bi se posle intenzivnije upotrebe pojačao. Praćen je ukočenošću, posebno jutarnjom koja kratko traje kao i i ograničenom, bolnom, pokretljivošću.

Koje vrste lečenja se kod nas primenjuju na ovakve promene u ramenom zglobu?

- Lečenje može biti konzervativno (neoperativno) i operativno. Konzervativno lečenje podrazumeva primenu lekova i fizikalnu terapiju. Fizikalna terapija se odnosi na primenu fizikalnih agenasa (modaliteta), obuhvatajući i primenu pokreta u terapijske svrhe. U odnosu na oblik energije koji se koristi, fizikalni modaliteti se dele na - termoterapiju, krioterapiju, hidroterapiju, elektroterapiju, magnetoterapiju, foto-terapiju, sonoterapiju, mehanoterapiju, balneoterapiju, klimatoterapiju i talasoterapiju.

Šta podrazumevaju ove vrste terapija?

- Termoterapija podrazumeva primenu toplote, a krioterapija primenu hladnoće u cilju lečenja i osposobljavanja. Hidroterapija se odnosi na spoljnu primenu vode i njenih termičkih, mehaničkih i hemijskih efekata u terapijske svrhe. Elektroterapija primenjuje struju, a magnetoterapija magnetno polje. Sonoterapija je terapijski ultrazvuk, a fototerapija se odnosi na svetlosnu terapiju iz veštačkih izvora (infracrveni zraci, laseroterapija).

Od čega zavisi izbor fizikalnog agensa i kako se oni primenjuju?

- Zavisi od same patologije, indikacije i simptoma, zatim od selektivnosti apsorbovanja energije fizikalnog agensa od strane tkiva, dubine prodiranja agensa, mehanizma dejstva agensa i pridruženih bolesti ili stanja kod kojih se određeni fizikalni agensi ne smeju primeniti. Uzevši u obzir ove faktore, fizikalna terapija ima za cilj smanjenje bola ili obezboljavanje, očuvanje ili poboljšanje pokretljivosti. U uslovima ambulantnog lečenja u okviru fizikalne medicine i rehabilitacije najčešće primenjivani agensi su termo-krioterapija, elektroterapija, foto-terapija, sonoterapija, hidroterapija, kineziterapija. Prirodni agensi su balneotalasoterapija ili terapija lekovitim svojstvima prirode (peloida, mineralnih voda i mora).

Postoje li slučajevi potpunog zalečenja degenerativnih promena ramena?

- To su hronične promene koje se ne mogu izlečiti. Da bi se one ublažile i doprinele očuvanju zgloba ramena potrebni su - redovna fizička aktivnost, vežbanje u cilju jačanja mišića i održavanja njihovog tonusa, vežbe fleksibilnosti, pravilna ishrana, korekcija posturalnog disbalansa (nepravilnog držanja tela) i izbegavanje dužeg kontinuiranog rada sa rukama u prinudnom položaju.

TEKST REALIZOVAN UZ PODRŠKU POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA ZDRAVSTVO AP VOJVODINA

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije