SVE JE SKUPO, SAMO KRALJEVA GLAVA JEFTINA: Italijanska obaveštajna služba i ubistvo jugoslovenskog suverena

NAJAVA iz Beograda da će jugoslovenski suveren posetiti Sofiju, krajem septembra, a Pariz početkom oktobra 1934. godine, po prirodi stvari, bila je u žiži interesovanja cele Evrope.

Prestolonaslednik Petar , kraljica Marija , kneginja Olga i Kralj Aleksandar, Foto Profimedija, Arhiv Jugoslavije, Muzej Jugoslavije, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, "Vikipedija" i "Fejsbuk"

Svi su bili u iščekivanju da li će ova misija Aleksandra Karađorđevića doneti nešto novo u postojećem poretku na Starom kontinentu.

Pored diplomatskih i obaveštajnih krugova Velikih sila, ove Aleksandrove aktivnosti pratile su i ekstremne emigrantske političke organizacije. Čim su, početkom avgusta 1934, jugoslovenska i evropska štampa počele su da objavljuju detalje o ovim posetama, u rimskom hotelu "Kontintental", na inicijativu ustaškog poglavnika, sastali su se Ante Pavelić i šef raspuštene VMRO, Vanče Mihajlov. Posle neuspešnog atentata u Zagrebu, sredinom decembra 1933, videli su novu šansu da likvidiraju kralja Aleksandra.

Tog dana zapravo su započele pripreme za atentat. Vančo Mihajlov je bio izričit da se u Sofiji ništa ne preduzima zbog teškog položaja njegovih sledbenika u Bugarskoj i mogućnosti da nehotice bude ubijen i kralj Boris, ali i zbog mogućnosti da bi atentat u Sofiji mogao dovesti do objave rata protiv Bugarske. Zato je dogovor pao da se atentat izvrši u Francuskoj.

Na ovom tajnom sastanku, ne bez razloga, prisustvovao je i Erkole Konti, generalni sekretar Italijanske političke policije, koji je, po svemu sudeći, predočio i sve detalje zvaničnog programa kraljevog boravka u Francuskoj, do kojih je došla italijanska obaveštajna služba. Videćemo nešto docnije da su u ovu operaciju bili umešani agenti sovjetske, nemačke i najverovatnije francuske tajne službe. On je predočio i procenu da bi atentat u Marselju ili u Parizu izazvao veće međunarodne potrese nego ako bi se to desilo Sofiji.

Ivan Vančo Mihajlov i Ante Pavelić, Foto Profimedija, Arhiv Jugoslavije, Muzej Jugoslavije, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, "Vikipedija" i "Fejsbuk"

U OPERATIVNOM SMISLU, na ovom zavereničkom skupu, glavnu reč je vodio Vančo Mihajlov. Staložen, hladnokrvan, omalen, prerano oćelavio, koštunjav, sa predugačkim rukama, odmah je predložio: "Daću vam "Vladu šofera"! Bez njega nema ništa... Samo Vlada može koga hoćete da smakne, čak i rođenog oca! Vlada šofer je bio Veličko Dimitrov Kerin, bugarski državljanin, poznat kao terorista koji je izvršavao smrtne kazne. Na listi zlodela imao je i ubistva dvojice bugarskih narodnih poslanika.

Koristio je mnogo lažnih imena: Vlado šofer, Rudolf Suk, Vladimir Dimitrov, Georgi Stojanov, Vlado Georgijev Černozemski, Veličko Stojanov... Pavelić i Konti su jednoglasno prihvatili da on bude jedan od atentatora.

Ubica Vlada šofer, Veličko Dimitrov Kerin, Foto Profimedija, Arhiv Jugoslavije, Muzej Jugoslavije, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, "Vikipedija" i "Fejsbuk"

Pavelić i Mihajlov su se dogovorili da pripreme više grupa atentatora. Prva grupa trebalo je da pokuša da izvrši atentat odmah po kraljevom dolasku u Marselj. U slučaju da ona ne obavi zadatak, druga je trebalo da pokuša ubistvo bombom u pogodnom trenutku.

Treća grupa je bila pripremljena za delovanje u Parizu. Ako bi se desilo da nijedna od tri grupe ne uspe da ubije kralja, bila je pripremljena i četvrta grupa za delovanje u Engleskoj koju je kralj, posle zvaničnog boravka u Francuskoj, nameravao da inkognito posetiti, kako bi se susreo sa sinom, prestolonaslednikom Petrom, koji je pohađao koledž u Saseksu.

* * * * * * * *

KVATERNIK PREUZIMA ORGANIZACIJU ATENTATA

POČETKOM SEPTEMBRA, u Bolonji se sastaje glavni ustaški štab. Pavelić odlučuje da organizator ubistva jugoslovenskog kralja bude Eugen Dido Kvaternik, sin Slavka Kvaternika, bivšeg austrougarskog potpukovnika, koji će 10. aprila 1941. proglasiti Nezavisnu Državu Hrvatsku. Tako će budući šef tajne političke policije NDH, zloglasne "Ustaške nadzorne službe", zapravo biti ličnost koja je kreirala atentat u Marselju, a ne Ante Pavelić.

Eugen Kvaternik, student, bliski Pavelićev saradnik, bio je sin Slavka Kvaternika, bivšeg austrougarskog oficira, koji će 10. aprila 1941. biti, kao što rekosmo, "počašćen" da proglasi obrazovanje tzv. NDH. Zbog učešća u jednoj ustaškoj akciji u Zagrebu, 8. aprila: rušenja zgrade policijske stanice, Eugen je pobegao iz zemlje i privremeno se nastanio u Berlinu. Njegova spretnost i mladost bili su odlučujući da ga Pavelić izabere za rukovodioca čitave akcije izvršenja atentata.

Vladeta Milićević/Živojin Lazić, ministar policije , Foto Profimedija, Arhiv Jugoslavije, Muzej Jugoslavije, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, "Vikipedija" i "Fejsbuk"

Dido Kvaternik odlučio je da za ovu operaciju iz "Glavnog ustaškog stožera" izabere samo dvojicu saradnika - Miju Bzika i Antu Godinu. Sve ostale je eliminisao.

Njih trojica su odlučili da poglavnikova uloga u atentatu bude ta da izda punomoćje i pisanu naredbu atentatorima, a njima i formalno odobri da odluče ko će biti izvršioci ubistva jugoslovenskog suverena.

Posle obimne pripreme i provere petnaest najuspešnijih terorista, čija je odanost ustaškom pokretu prethodno bila dokazana, Dido Kvaternik bira trojicu atentatora, koji će se pridružiti već tipovanom Veličku Kerinu. To su bili Mijo Kralj, Ivan Rajić i Zvonimir Pospišil.

U JUGOSLAVIJI POSPIŠL je bio osuđen na smrt u odsustvu zbog ubistva novinara Tonija Šlegela u Zagrebu. Likvidirao je i trojicu ustaša "kolebljivaca", izvan zemlje, među njima i tada jedinog ustašu-muslimana Hasana Huskića. Mijo Kralj je u svom bilansu imao ubistvo jednog jugoslovenskog policijskog agenta i dvojice svojih istomišljenika koji su pali u nemilost komandanta ustaškog logora u Mađarskoj. Preporuka i garancija dr Ivana Jelića izgleda da je bila dovoljna Kvaterniku da Ivana Rajića uvrsti u red atentatora.

Nijedan od pripadnika terorističkih grupa nije bio upoznat sa vremenom i mestom atentata, osim četvrtog, Andrije Artukovića, koga je Kvaternik poslao u London.

Mijo Bzik, inače sekretar Centrale u Bolonji, imao je zadatak da otputuje u logor Janka Pusta i potencijalnim atentatorima pokaže dve Pavelićeve naredbe koje su bile sličnog sadržaja: "Bez raspravljanja slijedite zapovjesti donosioca ove moje naredbe - poglavnik dr Ante Pavelić."

Ante Godina, koji je, od susreta u bečekom hotelu "Saher" već poduže bio na vezi sa obaveštajcem Vladetom Milićevićem, imao je dve obaveze: da pripremi seriju lažnih pasoša i da prebaci oružje za atentat, najpre u Švajcarsku, a potom u Francusku.

Poduhvat "Listopad" je mogao da počne.

Ono šgo je Bzik nosio sa sobom u džepu, naredbe Ante Pavelića, predvodnika ustaške ekstremne organizacije, iz kojih su se jasno videle namere o ubistvu jugoslovenskog suverena, Vladeta Milićević je imao u svojim rukama. Sa kopijama tih naredbi Vladeta Milićević dolazi da referiše ministru policije Živojinu Laziću. Prethodno je javio Beogradu - da ustaše i vmroovci neće pokušati da ubiju kralja Aleksandra dok bude gost bugarskog kralja Borisa u Sofiji. Pripremaju se da to pokušaju prilikom posete Francuskoj.

* * * * * * * *

ALEKSANDAR VEĆA CICIJA OD PREDSEDNIKA VLADE

PUBLICISTA Mihailo Marić zabeležio je ispovest Vladete Milićevića, koji se u međuvremenu vratio u Jugoslaviju, pred njegovu smrt, o ovom susretu sa ministrom Lazićem: "Ja sam uzbuđen, a ministar smiren. Ja sam uzbuđen, on se smeška. Vadim iz unutrašnjsg džepa na prsluku fotografske kopije dveju Pavelićevih naredbi i pružam gospodinu Žiki. On uzima, gleda, prevrće, čita. Jedanput, drugi put. Odjednom, menja boju lica. Oseća da tu ima nečeg. Pita me za izvor informacija. Kažem: Glavni ustaški stan".
Krupan i visok, markantnih crta lica, kosmat, sa velikim brkovima, ministar Lazić je krupnim koracima šetao po kabinetu. Zabrinuto kaže: "Moramo o ovom upoznati i predsednika i kralja!" Već sutradan, Lazić i Milićević iznose predsedniku Vlade Nikoli Uzunoviću šta ustaški teroristi smeraju...

- Moramo slati ljude u Francusku! - kaže ministar policije.

- A koliko će to da košta? - pita predsednik Uzunović.

- Svaka grupa od deset činovnika koštaće nas oko četiri hiljade dolara - dvesta hiljada dinara. Trebalo bi bar pet takvih grupa!

- Ako imaš toliko para - šalji!

- Otkud mi? - širio je nemoćno ruke Lazić. - Moraš mi ti dati!

- Ja više nemam kredita! Ni pare!... Referiši kralju, pa kako on kaže!

Nikola Uzunović, predsednik vlade , Foto Profimedija, Arhiv Jugoslavije, Muzej Jugoslavije, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, "Vikipedija" i "Fejsbuk"

Izlazeći iz kabineta predsednika, Lazić šapuće na uvo Milićeviću:

- Mrka kapa! Kralj je veća cicija od Nidže Uzunovića!

Tako je i bilo. Kralj je u razgovoru sa ministrom Živojinom Lazićem bio kratak:

- To je skupo. Saopštite sve što ste meni rekli - kažite francuskom poslaniku Nežijaru i zahtevajte da oni uzmu na sebe svu odgovornost! Uostalom, gospodine Laziću, francuska policija je bolja od naše. Prepustite mirno svoju brigu - boljem od vas! Posle ovog kraljevog predloga, predsednik Nikola Uzunović i ministar Živojin Lazić, posetili su francuskog poslanika u Beogradu Pol-Emila Nažijara.

IZLOŽILI SU SITUACIJU francuskom diplomati jermenskog porekla. Kralj Aleksandar je veoma uvažavao njegove stavove. "Francuska će sa osobitom čašću i zadovoljstvom preuzeti bezbednost svog visokog gosta iz savezničke i prijateljske Kraljevne Jugoslavije", odgovorio je Uzunoviću i Laziću Pol-Emil Nažijar, uz napomenu da će o ovom problemu detaljno razgovarati lično sa Njegovim veličanstvom.

Sedam dana pre marsejskog atentata, ministar Živojin Lazić je bio krajnje zabrinut.

Milan Stojadinović sa Fon Nojratom, Foto Profimedija, Arhiv Jugoslavije, Muzej Jugoslavije, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, "Vikipedija" i "Fejsbuk"

Svojim saradnicima je rekao: "U Bugarskoj smo dobro prošli, ko zna šta će se desiti u Francuskoj". Na poslednjoj audijenciju kod kralja Aleksandra, predstavnik francuske diplomatije u Beogradu je izričito rekao da ima instrukcije iz Pariza da saopšti: "Republika Francuska, u čije ime opunomoćeno govorim, prima sve obaveze na sebe". Tako je pitanje posebnog jugoslovenskog obezbeđenja prilikom kraljeve posete Francuskoj bilo skinuto sa dnevnog reda. Sve je prepušteno francuskim vlastima.

Francuski poslanik Pol-Emil Nažijar odmah posle atentata u Marselju više se nije pojavljivao u svojoj rezidenciji u Beogradu. U prestonici Kraljevine Jugoslavije čulo se da je povučen po kazni jer, navodno, nije verno prenosio Parizu upozorenja iz Beograda o mogućnosti atentata. Nešto kasnije, kada je Bartuov naslednik Pjer Laval potpisao ugovor o prijateljstvu sa Sovjetskim Savezom, Pol-Emil Nažijar postaje francuski ambasador u Moskvi. Tako je francuski poslanik u Beogradu, posle atentata i ubistva monarha kod kojeg je bio akreditovan, dobio, za u najmanju ruku loše obavljanje svoje dužnosti, umesto kazne - unapređenje.

* * * * * * * *

FRANCUSKI ČINOVNICI VEŽBAJU GALSKU NADMENOST

PORED OBAVEŠTAJNIH podataka o atentatu na kralja, koje je predočio obaveštajac Vladeta Milićević, stiglo je i obaveštenje od diplomate Ivana Vanje Subotića, predstavnika Kraljevine Jugoslavije u Društvu naroda u Ženevi. On je ovu informaciju saznao od ustaškog prvaka, Vladimira Saksa, koji je sarađivao sa jugoslovenskom policijom pod šifrom "Prijatelj". Prvog oktobra Subotić je vladi u Beogradu dostavio Saksovu poruku ove sadržine: "Izveštava da štab emigracije sprema veći broj atentatora, koji će imati da izrše atentat na Nj. V. Kralja za vreme njegovog puta u Francusku. Artuković mu je kazao da će u tu svrhu biti određeno oko trideset lica, tako da će duž cele pruge, počev od naše granice, biti postavljeni atentatori. Atentatori će biti uzeti iz grupe emigranata, koji se nalaze u Mađarskoj, da ne bi Italija imala neprilika, ako se, pre ili posle izvršenja, koji od atentatora uhvati. Italijani smatraju da će se Jugoslavija raspasti, ako bude smaknut Nj. V. Kralj, to jest ako pogine, u to su čvrsto uvereni".

Posle atentata, članovi Vlade su tvrdili da takav izveštaj nikada nisu dobili i da on ne postoji. Naročito je u tim tvrdnjama prednjačio predsednik vlade Uzunović. Neki istraživači su iznosili pretpostavke da je taj izveštaj najverovatnije bio kod kralja, i da ga on nije pokazao Uzunoviću, da ga ovaj ne bi odvratio od puta. Tek neku godinu kasnije, Milan Stojadinović je otkrio da je taj izveštaj zaveden u Ministarstvu spoljnih poslova, Političko odeljenje, pod "Strogo poverljivo", br. 783 od 1. oktobra 1934. godine.

Eugen Dido Kvaternik je bio organizator ubistva u Marselju, Foto Profimedija, Arhiv Jugoslavije, Muzej Jugoslavije, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, "Vikipedija" i "Fejsbuk"

Slično obaveštenje dobio je i bivši gradonačelnik Splita i ban Primorske banovine Ivo Tartalja, koji je tvrdio da mu je sutradan po kraljevom odlasku dopalo u ruke jedno pismo s porukom: "Na tri mesta čekaju ga i da je ptica neće stići živ u Pariz". Sadržaj pisma odmah je šifrovan predsedniku Uzunoviću.

Beogradska policija je blagovremeno dostavila obaveštenja nadležnim francuskim organima da će biti izvršen atentat na kralja; da je potrebno da se iz preventivnih razloga izvesne ličnosti pronađu i proteraju. Data je lista sumnjivih lica, među kojima su bila i dvojica budućih atentatora.

FRANCUZI SU ODGOVORILI da oni, kao predstavnici slobodne zemlje, koja u punoj meri poštuje pravo azila političkim krivcima, ne žele da uhapse ili proteraju lica koja ne mogu da optuže, da je preduzeto sve da se atentat ne dogodi i da jugoslovenski suveren bude bezbedan. Posle svih upozorenja, da se sprema ubistvo, jugoslovenska vlada, da je imala iole odgovornosti, ne bi dozvolila kralju da otputuje u Marselj.

I dok su francuski činovnici vežbali galasku nadmenost nad jugoslovenskim diplomatama i policajcima, atentatori su naveliko uživali u blagodetima "grada svetlosti". Kupovali su najotmeniju garderobu - nove šešire, odela, satove..., obilazili bioskope, menjali hotele.

Pre Pariza, Mijo Kralj, Zvonimir Pospišil i Ivan Rajić iz Mađarske odlaze najpre za Cirih, gde su ih dočekali Eugen Kvaternik i Veličko Kerin, odnosno Vlado Černozemski, koji su došli iz Italije. Tu saznaju detalje akcije, da će biti razvrstani u atentatorske parove, da svaki par ima "vođu" koji puca na kralja i "pratioca", čiji je zadatak da obezbeđuje bekstvo.

U prvom marseljskom paru bili su Kerin (vođa) i Mijo Kralj, pratilac. Drugu parisku grupu činili su vođa Zvonimir Pospišil i pratilac Ivan Rajić. Ovaj plan je razrađen desetak dana ranije u Bolonji, na poslednjem sastanku "Štaba za atentat". Za ovu priliku, Ante Pavelić je obukao uniformu. Pored njega tu su Dido Kvaternik, Ante Godina i Mijo Bzik. Poglavnik teatralno i pozerski, na sav glas daje instrukcije:

- Naš čovjek mora, dok trči prema automobilu sa revolverom u ruci, vikati što više može ustaški pozdrav: "Za dom spremni!"

- Čemu to - suprostavlja mu se Kvaternik.

- Te riječi ući će u historiju! - histerično odgovara Pavelić.

- Ne, poglavniče, to će privući pažnju najbližeg policijskog agenta, što može biti katastrofalno po cio poduhvat. Naš atentator će vikati "Živeo kralj" na francuskom, da otkloni pažnju...

- A pištolj u ruci. To će svi vidjeti! - bio je uporan Pavelić.

- Neće, ako buketom cveća zaklonite revolver - suprostavlja se Dido.

I poglavnik je popustio. "Živeo kralj" uzviknuo je bugarski ubica 9. oktobra 1934. godine, oko 14.40 sati, na marseljskoj ulici La kanebijer, pre nego što je pritisnuo oroz "mauzera".

Preporučujemo

Društvo

1 8

KO KRIJE KARTOTEKU NESTALIH SRBA U NDH: Kosti jasenovačkih mučenika su na 210 kvadratnih kilometara

23. 02. 2023. u 17:44

Društvo

1 6

PRIKRIVANjE STVARNIH RAZMERA ZLOČINA: Uspomene sestre DR Vide Brodar - Izveštaj antropologa o iskopavanju grobnica u Jasenovcu i Gradini

22. 02. 2023. u 19:00

Društvo

5 14

DA LI SU USTAŠE "UREDNO POPISIVALE" ŽRTVE? Poluvekovna brojčana projekcija najvećeg srpskog grada pod zemljom

22. 02. 2023. u 17:55

Društvo

0 2

NASILNO BRISANjE PAMĆENjA NARODA: Srpska kultura sećanja i Jasenovac - izazovi i odgovori

21. 02. 2023. u 17:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije