ČOVEK IZA KOGA JE OSTAO TRAG: "Večernje novosti" su se na komemoraciji oprostile od kolege Arsenija Šoškića

V. N.

22. 06. 2023. u 23:14

NA komemoraciji u "Večernjim novostima", kojima je podario najlepše godine svog života i najplodnije godine svoje karijere, porodica, kolege i prijatelji oprostili su se danas od Arsenija Šoškića, dugogodišnjeg novinara i urednika sportske redakcije.

ЧОВЕК ИЗА КОГА ЈЕ ОСТАО ТРАГ: Вечерње новости су се на комеморацији опростиле од колеге Арсенија Шошкића

Foto: V. N.

Na put bez povratka još jednom je ispraćen naš Šole koji je preminuo iznenada 16. juna, u 54. godini.

O dobrom čoveku, pravednom profesionalcu, velikom partizanovcu, voljenom sinu, bratu i ujaku, najomiljenijem kumu i prijatelju za sva vremena govorili su njegove dugogodišnje kolege, Nedeljko Iljukić, iz sportske redakcije, Milan Vesković, urednik hronike i šef deska Momčilo Popović.

- Pamtimo ga svi po osmehu, po ljubavi prema majci Gordani, prerano preminulom ocu Petru, sestri Jeleni, sestričini Niki i osmesima i podršci koju je pružao svima. Na nekom drugom mestu se Šole pridružio Jovši i Drašku sa kojima sada opet igra šah do beskraja i drži im lekcije. Poslednja četiri broja njegovog telefona 70-71 bi svaki partizanovac platio suvim zlatom, jer je to pisalo 16. aprila 1992. na semaforu u Istanbulu. Bio je omiljen u svakom društvu, pitomog osmeha i živi svedok raznih anegdota, pa čak i one kada je, umesto kazne za prebrzu vožnju, na povratku iz Soluna makedonskom policajcu sastavio dobitni tiket za kladionicu - prisetio se Iljukić.

Milan Vesković je Šoleta poznavao od detinjstva.

- Punih 40 godina smo proveli zajedno. Uvek nekako na suprotnim stranama, ali nikad u svađi. Igrali smo fudbal jedan protiv drugog, ali nikad nismo bili protivnici. Moje omiljene boje su crvena i bela, a on je bukvalno do poslednjeg trenutka ginuo za Partizan. Sekao se na Mesija i Barselonu. Igrali smo šah i basket do iznemoglosti, u kutiju žvaka, samo da bi nam bilo zanimljivije i usput neuspešno pokušavali da pogodimo 13 parova na sportskoj prognozi. Samo se jednom, pre nego što smo postali punoletni, dogodilo da smo bili zaljubljeni u istu devojčicu, ali on je kao mlađi i lepši pobedio i osvojio srce jedne Mace. Posle nas je ona obojicu ostavila i otišla u Australiju. Putovali smo i letovali zajedno, a svađali se samo oko toga gde treba da stoji golman kad krene napad preko krila i zašto još nosim džempere iz prošlog veka - ispričao je Vesković.

Momčilo Popović je na dirljiv način izgovorio:

- Najteži su za novinare ovakvi redovi. Navikli smo u našoj profesiji da očekujemo neočekivano, ali da ostanemo bez Šoleta... Neverica, bol i ponos. To su emocije koje prate ove tužne dane, došle iza strašne vesti. Bol zbog fizičkog odlaska, ponos zbog toga što smo ga poznavali, delili s njim vreme i prostor. Delili život. Sa takvim kakav je bio. Teško da postoji neko u kome susret sa Arsenijem nije ostavio trag. Onda reči Dobriše Cesarića "Život je večan" dobijaju smisao. Otići iz života, ali ostati u večnosti zbog tragova koje si ostavio. Kažu da vreme leči sve. Ne služi vreme za lečenje. Vreme služi samo da bi se merilo. Da bismo matematički znali koliko je prošlo od...ili koliko je ostalo još do... Nažalost, sve je manje ljudi Šoletovog kova. Zato ćemo ga pamtiti. I meriti vreme po sećanjima. Jer nas je zadužio. Hrabrio, učio, štitio, bodrio... Ili samo slušao. Iskren prema sebi, jednako kao prema drugima. Sa njim ste uvek znali šta misli. Dobro ili loše. I davao vam je uvek, od A do Š, sve razloge zbog čega misli to što misli.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi