HOĆEMO LEKARA U SVAKOM KVARTU: Intervju - prof. dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja

U ZDRAVSTVO je dosta uloženo, nastavićemo sa izgradnjom i obnavljanjem bolnica, kupovinom opreme, ostaće zgrade, izlečeni pacijenti, ali moramo da uspostavimo sistem čiji će temelj biti porodični lekar u svakom kvartu. To mora da se planira prema specifičnostima svake sredine, zato i čekamo rezultate popisa, koji će nam dati smernicu kako da razvijamo mrežu porodičnih lekara.

Foto: D. Milovanović

U ovim "okvirima" ministarka zdravlja, profesor dr Danica Grujičić, tokom posete "Novostima" napravila je skicu transformacije državnog zdravstva, koja je započela od primarnog nivoa. Kako je u razgovoru sa našim urednicima i novinarima istakla, praksa brojanja kartona i pacijenata mora da se menja:

- Ne možemo da očekujemo da pedijatar pregleda 35 beba u smeni, ali moramo da uspostavimo i drugačiji sistem vrednovanja: ekspert mora da ima tri puta veću platu nego uslovno rečeno običan lekar. Biće tu, naravno, problema, nerealno je očekivati da u jednoj bolnici imamo 20 eksperata za određenu granu medicine, nego dva ili tri, a onda će se pojedinci buniti. Mladi moraju da dobiju maksimalnu šansu. Zato smo i dali volonterske specijalizacije za grane medicine u kojima imamo najizraženiji deficit, i ko ih završi odmah će dobiti posao.

Imate li obećanje da će takav sistem nagrađivanja biti primenjen i kod nas?

- Nemam nikakvo obećanje, ali ću na tome insistirati. Možda će se za godinu - dve dana shvatiti da je to neophodno. Najgore je ćutati, nisam neko ko ne voli da priča o problemima.

Foto: D. Milovanović

Akcenat ste u reformi stavili na primarnu zdravstvenu zaštitu, koja reorganizacijom treba da stigne do cilja - da zbrine 60 do 80 odsto svih pacijenata.

- Ne može se sve rešavati uniformom. Moramo u mnogim, a posebno ruralnim sredinama da napravimo zdravstvene stanice. Ako su bolnica ili prvi Dom zdravlja udaljeni nekih desetak, 15 kilometara, to nije mnogo, ali za nekoga ko se ne oseća dobro - jeste. Lekaru u toj zdravstvenoj stanici moramo dati i odgovarajuću opremu. U velikom gradovima, lekare treba smestiti u kvartove, na određeni broj stanovnika. Osnovni zadatak lekara opšte prakse jeste zdravstveno obrazovanje stanovništva i preventiva. Domovi zdravlja su uglavnom dobro opremljeni. Tokom korone svi su dobili digitalne rendgene, mamografe...

Zašto mislite da bi porodični lekar doneo kvalitet više u pružanju zdravstvene zaštite nego izabrani lekar kojeg sada imamo?

- Izabrani lekari imaju i po 2.000 kartona, možda i više. Neko im dolazi stalno, a neke pacijente su, možda, svega jednom videli. To svakako nije prednost. U trenutku kada imamo digitalizaciju i kada će do svake ambulante, to odgovorno tvrdim, biti doveden optički kabl, imaćete direktnu vezu sa lekarima. Srbija danas drugačije izgleda, menja se nabolje. U poslednjih 10 godina Srbija se ponovo rađa.

Jedan od prioriteta u svim oblastima, pa i zdravstvu je kako zadržati mlade?

- Međuljudskim odnosima, pre svega, a ne samo platom. Moji profesori su puštali nas mlade da se razvijamo, asistiramo... Niko nas nije kočio, mobingovao. Na mlade treba gledati kao na svoje dete. Tako ćemo im dati šansu da pokažu šta sve znaju, a znaju mnogo. Odgovorno tvrdim, sve novo što smo uveli u onkološkoj klinici na čijem sam čelu - inicijativa je mladih.

Može li da se očekuje da se u državno zdravstveno brzo vrate i pacijenti koji ne idu kod privatnika jer traže komfor, nego da bi uradili dijagnostiku na koju se dugo čeka?

- Moramo napraviti racionalizaciju. Mnogo je promenjena struktura, ne samo bolnica nego i opreme... Ali, imamo bolnice i pojedina odeljenja koja su praktično prazna, a istovremeno imamo veliki broj ljudi kojima je neophodna terapija. Ako smo u UKCS imali dve magnetne rezonance, pa se čekalo na pregled dve godine, a sada se sa pet aparata čeka isto toliko, onda nešto ne funkcioniše i mora da se menja.

Šta može da se uradi u palijativnom zbrinjavanju, za koje nam nedostaju kapaciteti?

- Palijacija nije samo umirući pacijent, već i teško bolesna osoba. Potrebna nam je ustanova gde bi ti pacijenti proveli barem još nedelju dana posle aktivne terapije. Kovid bolnice jesu velika mogućnost, ali su hladne, zato što su građene za vitalno ugrožene pacijente. Ako hoćemo palijaciju, potrebna nam je i fizikalna terapija, defektolozi, psiholozi... Za to ćemo napraviti dobar plan koji će biti predočen vrhu države.

POVERENjE Ministarka Grujičić u našoj redakciji u razgovoru sa urednicima i novinarima/Foto: D. Milovanović

Najavili ste i novu opremu, kao i da će do 31. avgusta svaka bolnica imati skener?

- U Urgentnom centru sada prvi put možemo da napravimo magnetnu rezonancu kičme pacijentu odmah po dolasku u bolnicu. To je ogroman dobitak. Gotovo sve bolnice su poslednjih godina tehnološki unapređene, ali pitanje je da li se aparati koriste racionalno i zašto imamo liste čekanja. Već 10 godina govorim da se ne može na istu listu čekanja staviti pacijent koji treba za godinu dana da uradi kontrolu, onaj kojem je kontrolni pregled na tri meseca i osoba kojoj je magnet potreban odmah. Dakle, svaka dijagnoza mora da ide u jedan registar.

Problem je što u državnim ustanovama niste imali popis opreme.

- To upravo sada radimo, napravićemo softver i dobićemo centralizaciju. Znaće se tačno u Ministarstvu zdravlja koliko je opreme, koliko je stara, kada je servisirana i, ono što je najvažnije - kadrovi. Masa stvari može da se završi u primarnoj zadravstvenoj zaštiti, ali ne može norma lekara opšte prakse da ima 30 ili 40 pregleda. I ljudi traže da lekar opšte prakse odvoji više vremena za njih.

Tako ste upozoravali i na posledice bombardovanja po zdravlje ljudi i životnu sredinu, čini se bez velike podrške, a epilog je da se broj obolelih od karcinoma udvostručio.

- Po jednom izvoru broj novih slučajeva karcinoma na godišnjem nivou je 42.000, a ja mislim da je i veći . Ništa nažalost od završetka NATO agresije po tom pitanju nismo uradili. Bilo je pokušaja da VMA prati zdravstveno stanje vojnika koji su 1999. bili izloženi projektilima sa osiromašenim uranijumom, ali se posle četiri godine stalo zbog nedostatka novca. Oni koji su radili na tom projektu kod tih mladih ljudi, a bilo ih je oko 2.000, pronašli su određene hromozomske aberacije.

Foto: D. Milovanović

Jedan od pokušaja da naučno dokažemo vezu između oboljenja i ekološke katastrofe koju nam je napravio NATO, bilo je formiranje Koordinacionog tela.

- Da bismo potvrdili ili isključili tu vezu potrebni su nam naučni dokazi. Na žalost, to se sve razvodnjilo. A, posledice su vidljive: muški sterilitet je u porastu, patološke trudnoće, spontani pobačaji, problemi s inteligencijom kod dece. To se posebno odnosi na područje Kosova i Metohije. Oni o tome ne govore, ali mi i te ljude viđamo i lečimo u našim zdravstve - nim ustanovama na jugu centralne Srbije.

Sa svim tim saznanjima i iskustvom, kako reagujete na informacije da će rakete sa osiromašenim uranijumom Zapad da šalje Ukrajini?

- Da osiromašeni uranijum nije opasan mogu da kažu samo ljudi koji nikada nisu lečili onkološke pacijente. Posle eksplozije, vetar, meteorološki uslovi, prenose nanočestice koja ulaze u pluća, ako su u vodi, onda ulaze u bubrege, ako su u tlu, unosimo ih preko hrane i ta opasnost traje. Mi vidimo da je zlo još tu. To šta se desilo 1999. je bio bukvalno nuklearni indident i mi sad vidimo drugačije, agresivnije tumore.

Zato insistirate da nam je potreban novi Institut za onkologiju i radiologiju, hoće li biti u sastavu UKC Srbije?

- Iskreno se nadam, zato što ne treba duplirati neke stvari. Čekamo novi urbanistički plan Beograda, kada će ceo kompleks Medicinskog fakulteta i UKCS zapravo biti jedan kompleks, unutar koga će se napraviti plan, a druga faza izrade trebalo bi da bude gotova do 2025. godine.

Svakodnevno ste na terenu, veruje li narod u zdravstveni sistem?

- Poverenje u medicinu zasnovanu na dokazima, nažalost, posebno tokom pandemije kovida 19 se poljuljalo. Bilo bi pošteno, od svih, počev od SZO, da se reklo: pojavila se nova bolest i ne možemo odmah reći šta je najbolje - maske, zatvaranje... I pojedine moje kolege davale su neodgovorne izjave. Svi su pali na ispitu. Ako tome dodate teoretičare zavere, eto nepoverenja. Ali, ono je mnogo manje u manjim mestima, tamo gde su ljudi informacije tražili od svog lekara kojem veruju.

Čitav svet, čini se, govori sve više o mentalnom zdravlju, naročito posle kovida.

- Posledice korone tek ćemo videti u naredne dve do tri godine. Plan ministarstva je da obiđem sve psihijatrijske ustanove u našoj zemlji, posebno one za smeštaj najtežih bolesnika i da od tih ustanova, ako ne možemo da napravimo hotele A kategorije, napravimo barem objekte sa četiri zvezdice.

Velike polemike u javnosti izazvala je vaša inicijativa o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru?

- Ne mogu nikome da zabranim da puši, ali u zatvorenom prostoru treba da postoji takva zabrana. Dve trećine ljudi ne puši. Ekonomska strana tu postoji i ja to razumem, ali na ovo ja gledam kao doktor - 95 odsto ljudi sa karcinomom pluća puši. Apsolutno smatram da je pušenje štetno.

"NOVOSTIMA" VELIKO HVALA

- "VEČERNjE novosti" su jedna od retkih medijskih kuća u Srbiji koja je dužnu pažnju posvetila temama o posledicama NATO agresije na našu zemlju 1999. - ističe ministarka Grujičić. - Kao jedan od najprodavanijih štampanih medija kod nas zaista ste uvek ovom problemu posvećivali veliku pažnju. I to je danas, kao nikada pre, izuzetno važna tema, hvala vam na tome.

UPOZORENjE

KAKO ističe ministarka Grujičić, u 2016. imali smo sedam linearnih inceleratora, a danas 21, što znači da, kako ukazuje, nijedan pacijent više ne mora da čeka na zračenje. - Nažalost, sve je više pacijenata kojima je potrebna radioterapija - upozorava naša sagovornica.

VAKCINACIJA

- POVERENjE u lekare reflektuje se i u vakcinaciji stanovništva. Evo, recimo u Kragujevcu, za razliku od Novog Sada gde je obuhvat MMR vakcinacije dvadesetak odsto, veći je od 98 procenata. Kada govorimo o vakcini i kovidu, međutim, mislim da se ne treba svaka tri meseca vakcinisati. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije