OVO SVETO MESTO VERNICI NE PRESKAČU: Izvorišta lekovite vode privlače vernike, za crkvu se vezuje prelepo predanje (VIDEO)

S.BABOVIĆ

01. 03. 2023. u 21:57

VERUJE se da je manastir Naupare kod Kruševca podigao knez Lazar Hrebeljanović sa svojim sinom, despotom Stefanom Lazarevićem u drugoj polovini 14.veka, ali to nije jedini razlog zbog čega ovaj manastir mora da se poseti.

ОВО СВЕТО МЕСТО ВЕРНИЦИ НЕ ПРЕСКАЧУ: Изворишта лековите воде привлаче вернике, за цркву се везује прелепо предање (ВИДЕО)

Foto:S.Babović

Od Kruševca je udaljen 13 kilometara i prava je prilika da se obiđe na putu za Kopaonik. Najranije se pominje 2.marta,1382.godine u povelji Patrijarha žičkog Spiridona, koja je upućena monahu Doroteju i sinu Danilu.

- "Među imanjima koja ovi ktitori poklanjaju nmanastiru Drenči-Dvor u Naupare s pridvoricom" - stoji u povelji iz 1382.godine.

Postoje i dva tumačenja oko ktitorstva ove bogomolje. Kada je knez Lazar zidao Lazaricu u Kruševcu, poslao je svog sina Stefana u Jastrebac da dovuče kamen za Lazaricu.Stefan je tada izabrao mesto da sebi sagradi crkvu. Posetio je to mesto i navodno se u Nauparu, knez uverio da je nova crkva pri manastiru lepša od Lazarice.

- "Šta ti sine NA UM pade da tu zidaš crkvu?" - rekao je navodno knez Lazar.

Druga legenda odnosi se na navodnu kovnicu novca. Veruje se da je bila u okviru manastira. Tako se došlo do imena Naupare, zamo gde je „iskovana nova para“.

Današnji kompleks čini 18 hektara poseda na kojem se nalazi crkva,stari i novi konak,štala,vodenica i ambar. Manastir je posvećen Rođenju Presvete Bogorodice. To je manastirska slava, a manastirski sabor je 15.avgusta na dan Prenosa moštiju Svetog Arhiđakona Srefana.

- Posle pada Kruševca i njegove okoline, 1454.godine, manastir je porušen i u ruševinama je bio sve do Karađorđevog ustanka-priča za „Novosti“ iguman Damaskin.

Sređivanje i obnova usledili su u vreme Prvog srpskoh ustanka,a onda se do veće obnove dolazi u vreme Miloša Obrenovića.Zapisano je da su hram obnovili,u Miloševo doba i mitripolita Petra Jovanovića, braća Stojan i Aleksa Simić,kao i arhimandrit Svetog Romana Sava Petrović i Jeromonah Pahomije,sabrat manastira.O ovome govori ploča na ulaznim vratima manastirske crkve.

Crkva je čuvena po rozetama, dve su neprocenjive vrednosti.

- Manastirska crkva je u 14.veku bila fresko oslikana,ali su one vremenom uništene i danas postoje samo delovi tih fresaka, koje su otkrivene restauracijom 1994.godine- otkriva za „Novosti“ iguman Damaskin.

Posle obnove crkve 1835.godine,kako stoji u analima crkve, urađen je novi ikonostas, gde su osvanuli likovi Gospoda Isusa Hrista i Majke Božije,Sveti Arhangel Mihaila, Arhiđakon Stefana, dok su u gornjem delu Sveti Apostoli i raspeće. Na ikonostasu postoje i starozavetne kompozicije žrtava Avramovova i Nojeva.

Naupare je bilo i na udaru Bugara u vreme Prvog svetskog rata, ali ga ni komunisti nisu poštedeli posle NOB-a, kada monasima oduzimaju 1.872 hektara imovine. Sve do 1950. godine, to je bio muški manastir,a onda postaje ženski. Monahinja postaje Darija, koja je prešla sa jednim delom sestrinstva iz manastira Divljane.Krajem 80-ih godina počinje gradnja novog konaka,a potom i dalja obnova.

Danas je manastir Naupare, sa čudotvornim izvorištima vode mesto duhovnog okupljanja i mira. Ima parohiju od tri sela Naupare,Gornji Stepoš i Bukovica.

Stanovnici Nauapara posebno brinu o manastiru.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

RUSI ODUŠEVLJENI AVRAMOVIĆEM: Sve zasmejao jednim pitanjem (VIDEO)