BURNA RASPRAVA NA ODBORU ZA KULTURU I INFORMISANJE OKO SITUACIJE U RTS: Milioni za emisiju koje nema

V.C.S.

21. 02. 2023. u 19:00

PRVI put otkad je izbila afera vezana za poslovanje i trošenje novca Javnog servisa, na šestoj sednici skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, oko izveštaja o radu RTS, "koplja" su uživo "ukrstili" generalni direktor Dragan Bujošević i predsednik UO Branislav Klanšček.

БУРНА РАСПРАВА НА ОДБОРУ ЗА КУЛТУРУ И ИНФОРМИСАЊЕ ОКО СИТУАЦИЈЕ У РТС: Милиони за емисију које нема

FOTO: Arhiva novosti

Odbor je većinom glasova usvojio Izveštaj o radu nacionalne televizije za 2021.

Bujošević je naveo da su u RTS-u srećni jer je u njihovu medijsku kuću ušla policija.

- Siguran sam da za vreme otkad sam na čelu ove kuće nisam uzeo nijednog "ćoravog" dinara i nikom nisam namestio nijedan posao - rekao je prvi čovek Radio televizije.

U debati između njega i Klanščeka ponovo je otvoreno pitanje zašto Javni servis izdvaja novac za projekte spoljnih produkcijskih kuća, u kojima su angažovani urednici i voditelji RTS-ove TV zvezde, i koje koriste tehniku i studijski prostor RTS-a.

Klanšček se zapitao i šta rade zaposleni za platu, ako vode samo emisije privatnih kuća za velike honorare, navodeći da jedna epizoda najpopularnijeg kviza, koji proizvodi sam RTS - "Slagalica", košta 500 evra, a epizoda "Potere" - 19.000, "Ja volim Srbiju"- 20.000, "Stigni me ako znaš" - 21.000 evra. Sat i po "Šarenice", takođe u proizvodnji RTS-a, košta 1.700 evra.

FOTO: Arhiva novosti

Dragan Bujošević

Bujošević je odgovorio da su emisije spoljnih produkcija brže snimljene i jevtinije, i kao primer naveo "Sasvim prirodno" Jovana Memedovića, koja po epizodi košta 2.500 evra, dok bi u produkciji RTS-a koštala više od 4.000 evra, a emisije snimane u inostranstvu i preko 10.000.

- Kvizovi "Potera" i "Stigni me ako znaš" nisu naše licence i ne možemo da ih kupimo jer ih je davno kupio "Adrenalin", pa moramo da ih otkupimo - dodao je Bujošević. - Jovan Memedović radi "Poteru" samo zato jer je pobedio na kastingu "Adrenalina".

FOTO: Arhiva novosti

Branislav Klanšček

Na to je Klanšček uzvratio da se ne zna da li su spoljne produkcije jevtinije jer nikada nije urađena projekcija troškova, što mu je, kako je naveo, potvrdila i direktorka produkcije Biljana Carević. Takođe je naveo da je od 41 miliona evra, koliko je dato za proizvodnju programa, 32 miliona plaćeno spoljnim i nezavisnim produkcijama.

BASNOSLOVNE VARIJABILE

U diskusiji članova Odbora moglo se čuti da najveći broj zaposlenih u RTS, njih oko 2.500, ima između minimalne i prosečne plate, dok mala grupa privilegovanih ima basnoslovne varijabile. Ovo je potvrdio i Klanšček, i naveo da grupa odabranih dobija na platu između 100.000 i 130.000 dinara bonusa mesečno.

Generalni direktor je, pak, kazao da se 64 odsto građana Srbije informiše putem nacionalne televizije, a 39 odsto u lju ima poverenja. Nazvao je Javni servis "kičmom normalne Srbije", kom ljudi veruju jer ne navija ni za koga. Jedina zakonska obaveza koju ne ispunjavaju, po rečima Bujoševića, jeste emitovanje 10 odsto programa koje rade nezavisne produkcije. Kako je rekao, u 2021. taj procenat je bio sedam do osam odsto.

Klanšček se požalio i da RTS opstruiše UO u dobavljanju dokumenata, i naveo da su slučajno saznali za emisiju "Jedan dobar dan", za koju je 2020. odvojeno dva miliona dinara, naredne godine devet miliona, a prošle dva i po miliona, i za koju mladi voditelj dobija redovno novac, iako se ta emisija nijednom nije emitovala.

FOTO: Arhiva novosti

Odbor za kulturu i informisanje

Polemika je vođena i oko toga da li je predsednik UO imao pravo da iznese podatke iz Izveštaja o radu RTS u javnost ili ne: Bujošević je tvrdio da je otkrio poslovnu tajnu, a Klanšček da je rad Javnog servisa - javan i da on, čak i po internim dokumentima RTS, ima pravo da objavi podatke.



 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (2)

DVADESET GRADOVA OBOGAĆENO URBANIM VRTOVIMA U OKVIRU PROJEKTA : „Niklo kao ja“