ĆIRILICA IMA STATUS KAO ZA VREME OKUPACIJE: Ovako lingvisti ocenjuju status pisma i jezika na Dan maternjeg jezika

Lj. Begenišić

21. 02. 2023. u 10:00

SRPSKI jezik je danas, a to danas predugo traje, u neveselom stanju, zapušten i osiroteo, kao uostalom i narod čije ime nosi.

ЋИРИЛИЦА ИМА СТАТУС КАО ЗА ВРЕМЕ ОКУПАЦИЈЕ: Овако лингвисти оцењују статус писма и језика на Дан матерњег језика

Ilustracija Tošo Borković

Ove reči pesnika Đorđa Sladoja možda ponajbolje odslikavaju položaj našeg jezika o kome smo sa lingvistima i piscima razgovarali povodom Dana meternjeg jezika koji se obeležava danas, a koji je ustanovio Unesko 1999. godine. Sagovornici "Novosti" upozoravaju da se našem maternjem jeziku, kao ključnom čuvaru nacionalnog identiteta ni u jednoj oblasti života ne pridaje potreban značaj.

Ili kako bi rekao Đorđo Sladoje - naš odnos prema jeziku je, blago rečeno, indolentan i nemaran kao i prema drugim ključnim identitetskim elementima.

Slično mišljenje ima i lingvista Sreto Tanasić, koji stanje našeg maternjeg jezika u društvu ocenjuje - kao zapušteno.

- Kada se na današnji dan govori o srpskom jeziku i njegovom pismu ćirilici u našoj državi mora se reći da njegov status nije ni blizu nivoa na kome bi morao biti kao nacionalni jezik, a na kome su nacionalni jezici u evropskim državama - kaže Tanasić, koji je i predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika. - Prema onome što možemo videti danas u Beogradu, reklo bi se da je osvanula 1915, daleko bilo, kada su austrougarski okupatori temeljito istrebili ćirilicu u Beogradu i Srbiji. Uvek se pitam koga to institucije i preduzeća latiničnim natpisima obaveštavaju usred Srbije. Isto vidimo i na štandovima gde se prodaje štampa, pa slično je, iako nikako nije isto, i na izlozima knjižara.

Naš sagovornik ocenjuje da se u Srbiji posle raspada Jugoslavije i srpsko-hrvatskog jezičkog zajedništva nismo odgovorno odnosili prema srpskom jezičkom pitanju.

- Eto i na to nas opominje deklaracija kojom je utemeljen ovaj Dan maternjeg jezika - kaže Tanasić.

On ističe da, kada su u pitanju manjinski jezici u našoj zemlji, slobodno možemo tvrditi da smo mi i zakonski i u praksi obezbedili da njihov status bude bolji nego što je bilo koja druga zemlja u Evropi, a daleko iznad statusa koji ima srpski jezik u zemljama regiona.

I uprkos našem lošem odnosu prema nacionalnom pismu i jeziku, poruka pesnika Đorđa Sladoja može biti poučna: jezik je mnogo življi i žilaviji nego što se nama, u trenucima malodušnosti čini, ali ne može sve sam obaviti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

HRVATI OVAKVU BRUKU NE PAMTE: Košarkašima se ovo nije dogodilo od 1992.