KAKO stvari sada stoje, na putu smo da poluvekovna brojčana projekcija najvećeg srpskog grada pod zemljom (uz sužitelje Jevreje, Cigane i nepoćudne Hrvate) padne u savsku vodu jer nije potvrđena imenima u dostupnoj dokumentaciji. Moj porodični udeo je npr. popisan: dva Markovića iz Zvornika, Vladimir i Ljubomir, majčini stričevi - ukoliko ne računamo hercegovačke jame kao isturene punktove futurističkog projekta što se u Jasenovcu udarnički ostvarivao.

Komentari (5)

Ljube

22.02.2023. 18:23

Nikada ,bas nikada nam oprostiti nece nasi masakrirani ,pobijeni ,muceni ,zivi bacani u jame ,nasu pasivnost ,nas bezobrazluk prema stradalim ,prema veri !

Aleksa

22.02.2023. 19:00

Gosp. Risticu Dejane, ponavljam da nam ne trebaju imena stradalnika jer imamo toliko materijala kod nas i u drugim drzavama, jer potomci komunista koji vladaju Srbijom ne zele da optuze Hrvatsku za strasni genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima zbog Brozovog laznog bratstva i jedinstva. Strasna uvreda za potomke zrtava koji nemo gledaju nas nerad. Odlican tekst gosp Hamovica.