NASILNO BRISANJE PAMĆENJA NARODA: Srpska kultura sećanja i Jasenovac - izazovi i odgovori

TOKOM 45 godina trajanja socijalističke Jugoslavije, Srbi su, zarad lažnog "bratstva i jedinstva" sa dojučerašnjim domaćim dželatima pristajali da svoje antifašističke žrtve ubijene samo zato što su bili Srbi, preimenuju u Jugoslovene.

Nadbiskup Alojzije Stepinac (krajnji desno) i crkveni dužnosnici sa ustaškim i nacističkim oficirima, Foto arhiva

Tako su i žrtve i ubice u zvaničnoj jugoslovenskoj istoriji izgubile svoj nacionalni identitet. Potomci ubijenih Srba, čija se istorijska svest formirala na ovakvoj "bezimenoj" istoriji, bili su zatečeni i istorijski nedorasli vremenu u kome su potomci nekadašnjih ubica - Hitlerovih saveznika - počeli da ruše "socijalističku zajednicu bratskih naroda". Srbi su delimično izbegli novi Jasenovac samo zahvaljujući tome što se istina o Drugom svetskom ratu sačuvala u predanju nedoklanog naroda. Iz ovakve nacionalne istorijske svesti potekli su narodni prvaci kojima se sudilo i sudi u Hagu.

Novo žrtvovanje srpske istorijske svesti o Drugom svetskom ratu, zarad "bratstva i jedinstva" sa starim evropskim krstašima stvorilo bi generacije Srba sa potpunom istorijskom amnezijom. Istovremeno, zaboravljajući jasenovačku istinu, u okvirima evropskog jednoumlja, sprovedenog u uslovima sofisticiranog informacionog nadzora, ne bi postojali uslovi da epska tradicija, kao u vreme ranijih okupacija, sačuva neideologizovanu srpsku istorijsku svest. U takvom stanju neki novi antivizantijski krstaški pohod mogao bi da bude i istorijski kraj srpskog naroda. Zato je borba za istinu

Drugom svetskom ratu jemstvo istorijskog opstanka Srba. S obzirom na te činjenice obratili smo se, sa dva pitanja (Kakvo je mesto Jasenovca u našem istorijskom pamćenju?

Šta mislite o najnovijim polemikama oko broja žrtava u jasenovačkom sistemu logora?) nizu intelektualaca sa molbom da na njih odgovore. Na osnovu toga, nastala je knjiga "Jasenovac i mi", u izdanju novosadskog "Prometeja". Pred čitaocima Istorijskog dodatka "Novosti" su najzanimljiviji delovi tekstova iz ove publikacije u skraćenom obliku i prilagođeni novinskom formatu.

* * * * * * * * * *

NIKOLA ŽIVKOVIĆ:

UGLEDAJMO SE NA NARODE KOJI SU PRETRPELI SLIČNA STRADANjA

JASENOVAC je simbol našeg stradanja. Titoistički režim je uništio tragove zločina ne samo u Jasenovcu, već se to isto odnosi i na druga mesta: Jadovno, Glina, ostrvo Pag, Jastrebarsko, Virovitica, Ruma, Šid, selo Drakulići, selo Prebilovci u Hercegovini, Brod na Drini, Livno... Lista ovakvih mesta srpske golgote jeste, nažalost, duga, zastrašujuća, nepregledna.

Foto privatna arhiva

Ugledajmo se na narode, koji su pretrpeli slična stradanja kao naš narod. Ovde pre svega mislim na Jermene, Ruse i Jevreje. Učimo se na njihovim primerima. Preuzmimo dobre strane iz njihovog iskustva, a valja da izbegnemo loše.

Ubeđen sam da će jednoga dana i Srbija imati dostojan Memorijalni centar, koji bi na najbolji način nama i svetu pokazao tragediju stradanja jednog malog naroda na Balkanu.

On će se izgraditi, jer to oseća i želi srpski narod.

* * * * * * * * * *

STEFAN KARGANOVIĆ:

OPOMENA SADAŠNjIM I BUDUĆIM NARAŠTAJIMA

U SRPSKOM istorijskom pamćenju Jasenovac je opomena sadašnjim i budućim naraštajima da je srpski narod na stalnom nišanu do istrebljenja (to i jeste smisao pojma genocid). Ali ne zato što je nekome iz banalnih razloga antipatičan, niti iz razloga koji bi se još gorljivijim samoporicanjem i posvećenijim samoponižavanjem ikada dali izgladiti. To je zato što je upravo on, a ne varvari koji mu drže moralna predavanja, nosilac univerzalnih vrednosti, ukorenjenih u pravoslavlju i utkanih u dubinsku psihu i kulturu Srba.

Foto privatna arhiva

Jasenovac je simboličko i tragičko upozorenje pokolenjima da su Srbi naciljani ne zbog nečega što čine, nego zbog onoga što jesu.  I da se to odnosi na svakoga od njih, bez obzira na pojedinačne stavove i oportunističke kompromise, ili na ličnu bliskost ili udaljenost od uzvišenih vrednosti koje oblikuju saborni, metafizički lik srpskog naroda.

* * * * * * * * * *

DRAGIŠA BOJOVIĆ:

NEGOVANjE SEĆANjA NA ISTORIJU BOLA

NESUMNjIVO je da pripadamo narodu koji ne neguje kulturu sećanja, što je dobrim delom proizvod istorijskih diskontinuiteta u kojima smo se često odricali imena, identiteta, sećanja. I sadašnje političke elite grčevito se bore i svojski su predane odricanju prošlosti, bez obzira na to šta je sadržaj te prošlosti: istorija radosti ili istorija bola. Malo je naroda koji imaju takvu istoriju bola kakvu imaju Srbi. U njoj ključno mesto zauzima Jasenovac, simbol kosmičke tragedije, mesto trijumfa zla, dvorana jauka, podnebesje tuge, zemlja oprana krvlju mučenika.

Prema takvom Jasenovcu treba izgrađivati pijetet u kome neće biti mesta za mržnju prema zločincima, jer svaka nova mržnja uzima nešto od tragike kojoj se ništa ne sme oduzeti.

Foto privatna arhiva

Ona mora biti sačuvana, biti deo sveukupnog pamćenja, koje ne čini samo istorija bola već i istorija radosti. Bez obzira na to koliko paradoksalno zvučalo, tragedija Jasenovca nas čini uzvišenim jer nismo pripadali zločincima već mnoštvu mučenika. To, istovremeno, treba da bude imperativ da se nikada više ne dozvoli ovakav zločin nad Srbima. Preduslov za to je negovanje sećanja kroz zagrljaj sadašnjosti i prošlosti, kroz živi pogled u oči koje su ostale bez pogleda.

* * * * * * * * * *

MILAN RUŽIĆ:

POSLE KOLIKO ZLOČINA SE POSTAJE UBICA?

IMAMO ugledne istoričare koji tvrde da je broj ubijenih Srba u Jasenovcu 700.000, a i Gideona Grajfa koji je posle tvrdnje da bi taj broj mogao doći i do 1.400.000 ubijenih Srba dobio pretnje smrću, što sigurno govori da je na dobrom tragu. Sa druge strane, Hrvati tvrde da broj ubijenih Srba dostiže najviše 40.000, ali su spremni licitirati kada iza njih stanu i ostali saučesnici iz Drugog svetskog rata.  Žao mi je nekolicine Srba koji žive u Hrvatskoj, jer moraju učiti trpeti ovu falsifikovanu istoriju u kojoj ih ubeđuju da su Srbi sami sebe sa svog bivšeg ognjišta proterali, a zatim i zaklali.

Inače, mi smo vrlo popustljivi u tumačenju tih brojeva, jer smo u Titovo vreme pohađali škole u kojima su nam predavanja o veri držali nevernici, o milosrđu ubice, o toleranciji progonitelji, o poštenju lopovi i o nevinosti krivci.

Foto privatna arhiva

Nije se još srpska krv čestito ni osušila na kamama, Sava još uvek nije odnela sve leševe, niti je svo srpsko meso sastrugano sa zidova Ciglane, a već su počeli da nas ubeđuju da nismo u pravu što se tiče našeg stradanja.

Ne treba nama niko iz Hrvatske da broji žrtve, jer da su brojali dok su ubijali, shvatili bi da je previše. Svi su sad uposleni da smanje taj naš nesrećan broj još nesrećnije braće i sestara, koji su divljački ubijani u Jasenovcu, jer im je stalo da taj broj bude što minimalniji. To je velika glupost,  jer koliko to uopšte Srba neko treba da ubije da bi se smatrao ubicom?

* * * * * * * * * *

VLADIMIR UMELjIĆ:

NEMAMO DOSTOJANSTVENU SOLIDARNOST O OPSTANKU

MOJ STAV glasi, uz svo dužno poštovanje prema statistici, da broj žrtava Jasenovca ni do danas nije definitivno utvrđen, ali da sveukupnost istorijskih izvora dozvoljava postavku o stotinama hiljada (matematička teorija verovatnoće). Treba isto tako naglasiti da srpski statističari po pravilu (a što je za žaljenje) klevetaju, difamiraju i diskvalifikuju ovu drugu grupu, denunciraju je kao "nenaučnu, amatersku, štetnu", vrlo spremno zaboravljajući pri tome da je već svaka tvrdnja o "nenaučnosti matematičke teorije verovatnoće" sui generis nenaučna.

Foto privatna arhiva

Za razliku od njih, teško da bi se našao jedan jedini jevrejski istoričar ili bilo koji drugi profil, koji bi izašao u javnost tvrdnjom: "Kako se usuđujete da tvrdite da broj jevrejskih žrtava Holokausta iznosi 6.000.000, kada je i (s pravom neprikosnoveni) Jad Vašem (do 2017) statistički, poimence utvrdio broj od 4.000.000! Vaše delanje je nenaučno, amatersko, štetno! Zaboravite sve uverljive iskaze sveukupnosti istorijskih izvora!" Stoga dozvoljavam sebi tri vrlo dobronamerne preporuke dotičnim srpskim istoričarima/statističarima, iako mislim da znam kako će izgledati njihova sledstvena reakcija u javnosti:

- Da počnu da uče, tj. da se barem inicijalno upoznaju sa naučno-matematičkim postulatima Andreja Kolmogorova o tri aksioma teorije verovatnoće, koji važe od tridesetih godina prošlog veka.

- Da počnu da uče kulturu dijaloga.

- I kao najvažnije, da počnu da uče od Jevreja o odnosu prema istorijskoj, nacionalnoj i socijalnoj odgovornosti, kao i međusobnoj solidarnosti kada se radi o (ne samo fizičkom, već i dostojanstvenom) preživljavanju jednog tj. svog naroda.

* * * * * * * * * *

SRĐAN VOLAREVIĆ:

VEROVALI SU DA VLADAJU NARODNIM PAMĆENjEM

U IGRANIM filmovima, naročito onim s kraja šezdesetih i početkom sedamdesetih, Jasenovac nikad, nigde ni po slovcu pominjan nije bio. Za štampu je to isto važilo, kao i radio, a posebno kada se pojavila televizija.

Istine radi moram pomenuti dokumentarni film Krste Škanate "Jasenovac", prikazan na Festivalu kratkog i dokumentarnog filma u Beogradu, 1971. ili 1972. godine. Ali o tom filmu se nigde i ništa nije govorilo.

Desetak godina pre tog filma dogodilo se da se u Srbiji pojavila dostojna vest o Jasenovcu. Politika je tada preko cele svoje strane objavila tekst o jednoj grobnici iz sklopa tog hrvatskog logora za uništavanje Srba, Jevreja i Cigana. Sadržaja teksta se ne sećam, samo pamtim fotografiju koja je zauzimala skoro polovinu donje strane tih dnevnih novina, tada najčitanijih novina u Jugoslaviji, kao što mi je u svesti urezana i tada navedena činjenica od otkrivenih otprilike 30.000 leševa. Otkriće te grobnice je usledilo na saveznoj radnoj akciji Sava, kako se zvanično zvao na tom mestu omladinski dobrovoljni rad. Ovde je trebalo da se nasipom reguliše tok reke Save, a ta smena rada dešavala se početkom šezdesetih godina, sa omladincima iz cele tadanje države.

Foto privatna arhiva

To što je tu bilo izneseno na videlo dana, nikad više nije se ni na kakav način ma gde odrazilo u štampi u Srbiji, kao što je i "Politika" zauvek zatvorila svoje stranice za ma kakvu vest o Jasenovcu.

Ali to ne znači da su Srbi zaboravili Jasenovac. Jedini vlastodršci, komunisti, u Srbiji, u komunističkim međama, služili su Josipu Brozu, pa tako i njegovom bratstvu i jedinstvu. I mislili su, verovali i tome težili, da vladaju narodnim pamćenjem.

Narod je pamtio i pominjao  Jasenovac, i od samih posleratnih kazivanja o njemu navodio je cifru od 700.000 pomorenih Srba.

* * * * * * * * * *

PROTOJEREJ - STAVROFOR DR STOJILjKO N. KAJEVIĆ:

SAMO ŽRTVE MOGU DA OPROSTE ZLOČINCIMA

ČAK NI TAČAN broj nije toliko bitan kada neko kolje jedno ili nekoliko dece. Zna se da su ustaše i njihovi bezbožni frari klali sve što su mogli. Tragedija je što takozvani civilizovani Zapad pokušava da groznu istinu o zlodelima ustaša-Hrvata ili izbriše ili smanji što više može. Ne može Katolička crkva da bude hrišćanska ustanova dok ne osudi, jasno i glasno ustaški-katolički zločin, i izjavi iskreno pokajanje i zatraži molitve za pomilovanje. Ali, niko od nas, pa ni blaženoupokojeni patrijarh Pavle, ne može da oprosti zlo ustaša do samo oni kojima je zlo učinjeno, kako kaže Dostojevski. To znači da samo na Strašnom sudu vaskrsli mučenici mogu da oproste zločincima.

* * * * * * * * * *

DEJAN MIROVIĆ:

LAŽNA SIMETRIJA ZA PRIKRIVANjE USTAŠKIH ZLODELA

JASENOVAC nas podseća na to kakva je greška bila Jugoslavija i koliko su naše srpske elite bile neodgovorne kada nisu uzele u obzir upozorenje ruskog carskog ministra Sazonova koji im je govorio da ne treba praviti državu sa katoličkim Slovencima i Hrvatima jer će oni uvek slušati papu. Sazonov je bio ambasador u Vatikanu, znao je o čemu govori i znao je kakvo iskustvo ima Ruska imeperija sa katoličkim Poljacima.

Foto privatna arhiva

Međutim, naše elite su slušale Engleze i Sitona - Votsona i pohrlile su u državu koja se završila paklom Jasenovca samo dvadeset godina kasnije. Jasenovac nas podseća i da je drug Tito decenijama amnestirao svoje Hrvate za ustaška zlodela i da je to bila zvanična politika druge Jugoslavije ili lažna simetrija između ustaša i antifašističke Jugoslovenske vojske u otadžbini.

* * * * * * * * * *

JOVAN PEJIN:

SVAKI POMEN ZLOČINA NAD SRBIMA BIO JE UVREDA ZA HRVATE

SKRIVANjE zločina bio je deo programa "bratstva-jedinstva" svih naroda i narodnosti jedinstvene KPJ/SKJ a osnova je u kukumavačkoj halucinaciji kroatokomunista bliskih frankovcima o slavnoj hrvatskoj prošlosti koja je oduzela pamet Hrvata revolucionara počev od genseka KP Hrvatske Andrije Hebranga, njegovog naslednika od 1944. godine Vladimira Bakarića, Iva Krajačića Steve koji je zauzeo stav da svaki pomen zločina Hrvata nad Srbima predstavlja uvredu za hrvatski narod, do genseka KP Jugoslavije Josipa Broza Tita i poslušnih anacionalnih srpskih komunista koji su prihvatili nacionalni program Partije bez rezerve, onako kako je sročen na Drezdenskom kongresu novembra 1928. godine.

Foto privatna arhiva

Zbog prikrivanja zločina nad srpskim narodom u 20. veku centralno mesto dešavanja  Jasenovac ostao je po strani.

* * * * * * * * * *

MARINKO VUČINIĆ:

MEDIJSKA MARGINALIZACIJA IZLOŽBE O JASENOVCU

IZLOŽBA slika Vlahe Bukovca je imala izuzetno veliku medijsku pokrivenost i gotovo da nema medija koji nije doneo prikaze i posebne priloge o životnom putu i umetničkom značaju ovog slikara. Tako je galerija SANU u Beogradu, nedeljama nezaobilazna stanica svih ljubitelja umetnosti, jer je tamo u toku izložba "Vlaho Bukovac - slikarstvo neprolazne lepote", kako se može videti u jednom od novinskih napisa.

Foto arhiva

U isto vreme izložba "Koncentracioni logor Jasenovac 1941-1945. godine", osim što je zabeleženo njeno otvaranje, nije imala nikakvog većeg odjeka u našim medijima i javnosti. Prošla je sasvim nezapaženo, iako se radi o izuzetno dokumentovanoj i veoma dobro osmišljenoj izložbi o najstravičnijem ustaškom logoru, u kome je sproveden genocid nad Srbima, Romima i Jevrejima. U njemu su stradali i pripadnici hrvatskog naroda, koji su bili protivnici ustaškog režima. Ova izložba bila je jedinstvena prilika za građane Beograda da vide ovu potresnu, celovitu i jedinstvenu postavku koja inače ne postoji u muzeju u samom Jasenovcu, a u kojoj se ne može videti sva monstruoznost ovog ustaškog logora, nastalog u NDH.  Izložba je praćena izuzetno studiozno urađenim katalogom u kome su sadržane sve relevantne informacije o nastanku i načinu funkcionisanja ovog gubilišta. Ona je nastala povodom 75 godina od proboja poslednje grupe logoraša iz koncentracionog logora Jasenovac, 22. aprila 1945.  godine, a u organizaciji Javne ustanove "Spomen područje Donja Gradina" iz Republike Srpske, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja i Ministarstva odbrane Republike Srbije.

U KATALOGU ove izložbe se može naći i sledeći zapis: "Nezavisna Država Hrvatska osnovana je 10. aprila 1941. godine i obuhvatala je teritoriju današnje Hrvatske (bez dela Dalmacije), Bosne i Hercegovine i Srema. Ustaše su, po planu stvorenom u emigraciji, započele hapšenje i deportovanje Srba, Jevreja i Roma u prve logore, sa ciljem stvaranja etnički čiste države. Najveći i najmonstruozniji bio je koncentracioni logor Jasenovac, osnovan sredinom avgusta 1941. godine. Likvidacije logoraša, pojedinačne ili masovne, dešavale su se svakodnevno. Logoraši su bili ubijani kamama, sekirama, noževima, specijalno izrađenim 'srbosjekom', vešanjem, davljenjem, paljenjem u peći. Pošteđeni nisu bili ni starci, žene, niti deca! Nemački kapetan Artur Hefner rekao je već 18. novembra 1942. godine:  'Bez obzira na propagandu logora, tu se radi o logoru najgore vrste, koji se može porediti sa Danteovim paklom!' Najveći broj jasenovačkih logoraša ubijen je u Donjoj Gradini, najvećem stratištu koncentracionog logora Jasenovac, njih 366.000." Ovakav način, pre svega, medijske marginalizacije ove izuzetno potresne izložbe mnogo govori o našem neodgovornom odnosu prema kulturi sećanja i našem nacionalnom identitetu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije