BALKAN JE BURE BARUTA ZA ZEMLJOTRESE: Područja oko ova naša četiri grada su u većem riziku od drugih

NIZ razornih zemljotresa, od kojih je najjači bio magnitude 7,8 stepeni Rihtera, pogodio je delove jugoistočne Turske i severa Sirije. Broj nastradalih dostigao je skoro 30.000, dok su procene stručnjaka da će biti barem duplo veći od toga.

Foto: MUP

Međutim, već neko vreme je stručnoj javnosti poznato da je ovo područje u „crvenoj zoni” kada su u pitanju zemljotresi, jer se tu spajaju dve tektonske ploče, Anadolijska i Arabijska.

Iako smrtonosni zemljotresi nisu tako česti u Evropi kao u drugim delovima sveta, snažniji potresi se dešavaju relativno često. Među najugroženijim delovima Evrope su Italija, Balkan, Grčka, Bugarska, Rumunija, ali i evropski deo Turske.

Mapa koja predviđa zemljotrese u Evropi

Upravo su istraživači u projektu „SHARE” koji finansira EU 2014. godine napravili mapu koja prikazuje delove Evrope u visokom riziku od zemljotresa. Da bi napravili mapu, istraživači su koristili podatke iz više od 30.000 zemljotresa magnitude veće ili jednake 3,5 na Rihterovoj skali koji su se desili u Evropi.

Evropska mapa seizmičke opasnosti prikazuje seizmičko kretanje tla za koje se očekuje da će se desiti sa verovatnoćom odstupanja od 10 odsto tokom narednih 50 godina.

Plavo-zelene boje označavaju oblasti u kojima je opasnost od zemljotresa relativno niska, žuta i narandžasta boja označavaju područja umerene opasnosti, a crvene boje označavaju područja visoke opasnosti.

Najveći zemljotresi u Evropi se uglavnom dešavaju na tektonskim rasednim linijama, koje se protežu od Islanda na severozapadu Evrope, koji se nalazi na srednjem atlantskom grebenu, do severnoanadolske zone raseda u Turskoj na jugoistoku.

– Ta seizmološka mapa Evrope koja je napravljena 2014. godine rađena je prvenstveno na osnovu prethodnih zemljotresa, to je dobar pokazatelj gde se u budućnosti mogu očekivati zemljotresi, ali ne mora biti 100 odsto sigurno tako. U suštini u tom delu Evrope, na severu, nema puno aktivnih raseda sem na Islandu, pa zato to područje i nije u velikom riziku od snažnih, ali ni slabijih seizmoloških aktivnosti, odnosno zemljotresa – kaže Ana Mladenović sa Rudarsko-geološkog fakulteta.

Ne zna se koliko raseda ima u Evropi

Objašnjava da je jedan od razloga taj što se u Evropi ne zna gde tačno i koliko raseda ima gde se sudaraju tektonske ploče.

– Ta istraživanja o rasedima u Evropi najviše i najbolje su radili Slovenci i Turci i oni znaju tačno koja su mesta i koliko trusna. Nažalost, kod nas nema puno takvih istraživanja – kaže Ana Mladenović.

Ona objašnjava da je veći deo evropskog kopna obuhvaćen Evroazijskom pločom koja se uglavnom kreće ka susednoj afričkoj ploči na jugu, Anadolskom mikropločom na jugoistoku i Severnoameričkom pločom na zapadu. Postoji nekoliko drugih mikroploča između Evrope i Afrike, koje izazivaju seizmičku aktivnost, posebno u regionu Sredozemnog mora, uključujući i Alpski region.

Tektonske ploče takođe igraju veliku ulogu u formiranju planina u Evropi. Na primer, Alpi su nastali kao rezultat sudara Evroazijske i Afričke ploče, dve kontinentalne tektonske ploče koje su u početku bile odvojene okeanskim basenima. Himalajski planinski lanac i tibetanska visoravan nastali su zbog sudara između Indijske i Evroazijske ploče, koji je počeo pre 50 miliona godina i traje danas.

Balkan “bure baruta” za zemljotrese

Zemlje Balkana i Mediterana, kao i Turska, sa mnogo gušćom populacijom koja živi u regionima sa visokim rizikom, imaju dugu istoriju razornih i smrtonosnih zemljotresa. Udaljenija područja, kao što je veoma aktivna i opasna seizmička zona Islanda, ostavljaju mnogo manje populacije ranjivim na opasnost.

Ana Mladenović ističe da područje Balkana jeste trusno, a pogotovo rubni delovi Balkana.

– Oblast Vranča u Rumuniji je posebno poznata po seizmološkoj aktivnosti. To je stara zona gde se jedna tektonska zona podvlači pod drugu i tako dolazi do zemljotresa. Tektonski pokreti Jadranske i Dinaridske ploče prenose se na unutrašnjost Balkana. Zapamtili smo zemljotrese koji su pogodili Mionicu, Kraljevo i Valjevo 1999. godine – kaže ona.

Kada je u pitanju područje Srbije, Mladenovićeva sa sigurnošću ističe da nas u narednom periodu ne mogu očekivati zemljotresi jači od onih koji su već bili. Ipak, napominje da je područje oko četiri grada u većoj opasnosti od ostatka zemlje.

– To ne može tek tako da se desi. Neće biti snažnijih zemljotresa nego što ih je bilo pre. Kod nas su delovi Zapadne Morave, Kraljeva, Valjeva, Trstenika i Paraćina jedni od onih koji su u najvećem riziki od zemljotresa – zaključuje ona.

Nedovoljno se ulaže u infrastrukturu

Kako se navodi u ovom istraživanju, već godinama unazad sve više evropskih zemalja posvećuje pažnju ispunjavanju standarda koji obezbeđuju adekvatnu zaštitu od zemljotresa.

Uprkos tome, mnoge infrastrukture još uvek nisu dovoljno ojačane protiv zemljotresa, što predstavlja veliki rizik po bezbednost ljudi.

Zemljotresi predstavljaju najveću opasnost za gusto naseljena urbana područja. Na primer, gradovi Istanbul i Izmir u Turskoj, Katanija i Napulj u Italiji, Bukurešt u Rumuniji i Atina u Grčkoj pretrpeli su velike gubitke zbog zemljotresa. U stvari, samo ove četiri zemlje imale su skoro 80 odsto prosečnog godišnjeg ekonomskog gubitka od 7 milijardi evra usled zemljotresa.

Zemljotres u Petrinju i Zagrebu iznenadio

Jedan od najiznenađujućih zemljotresa u Evropi poslednjih godina bio je zemljotres u Zagrebu jačine 5,3 stepena Rihterove skale, koji je pogodio glavni grad Hrvatske 22. marta 2020. godine i stekao reputaciju najvećeg zemljotresa u Zagrebu u poslednjih 140 godina.

To je izazvalo veliku štetu. Više od 1.900 zgrada oštećeno je do te mere da su postale neupotrebljive, jedna osoba je poginula, a 27 je povređeno. Cena ovog zemljotresa koštala je Hrvatsku ukupno 11,5 milijardi evra ekonomskog gubitka.

Najrazorniji zemljotres u zabeleženoj evropskoj istoriji pogodio je Mesinski moreuz u južnoj Italiji 1908. godine, sravnivši sa zemljom gradove Mesina na Siciliji i Ređo di Kalabrija na italijanskom kopnu.

Zemljotres magnitude 7,1 i cunami izazvali su oko 100.000 smrtnih slučajeva. Ekonomska šteta je bila značajna, jer je Mesina bila važna luka na Mediteranu.

Najveći zemljotres poslednjih godina u široj Evropi bio je zemljotres magnitude 7,6 koji se dogodio 17. avgusta 1999. godine u Derinčeu u Turskoj, manje od 100 kilometara jugoistočno od Istanbula. Poginulo je više od 17.100, a povređeno više od 45.000 ljudi. Takođe je izazvao i cunami koji je ubio 155 ljudi.

Samo nekoliko meseci nakon ovog zemljotresa, 12. novembra 1999. godine, Tursku je ponovo potresao jedan od naknadnih potresa. Ovoga puta epicentar zemljotresa jačine 7,2 stepena Rihterove skale izazvao je znatnu štetu u turskom gradu Duzce i odneo između 850 i 900 života.

Zemljotres koji je odneo najviše života u 2020. dogodio se 30. oktobra na Samosu u Grčkoj. Odneo je 119 života, dok je više od 100 ljudi je povređeno, a mnoge zgrade su teško oštećene.

Kako se ponašati u slučaju zemljotresa?

U slučaju zemljotresa, gde god da se nalazite, najvažnije je da sledite sledeća uputstva – ne paničite i probajte da ostanete prisebni, ne pokušavajte da pobegnete, lezite na pod, sklupčajte se i zaštite glavu. Budite spremni da može uslediti još jači potres.

U priručniku koji je izdao Sektor za vanredne situacije, Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, jasno su navedena pravila kojih bi svako od nas trebalo da se pridržava u ovakvim situacijama.

BONUS VIDEO: NOVI MALI HEROJ - Desetogodišnji dečak izvučen ispod ruševina u Hataju posle 65 sati drame

(Blic)

Preporučujemo

Svet

0 1

CRNE VESTI IZ TURSKE: Pronađeno telo košarkašice pod ruševinama

12. 02. 2023. u 17:00

Društvo

0 2

SRPSKI PAS HEROJ: Zigi je nanjušio živu osobu pod ruševinama u Turskoj (FOTO)

12. 02. 2023. u 14:10

Panorama

0 0

"JA SAM MEMEDOVIĆ" Šarenac i Milošević napravili šou - nasmejali mreže (VIDEO)

12. 02. 2023. u 09:58

Poznati

0 0

NEKA SILA ME SAČUVALA: Ćana o borbi sa rakom dojke - zbog bolesti promenila život

12. 02. 2023. u 07:50

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije