S EVROPOM SE NE SMEMO CENKATI OKO ĆIRILICE: Prof. dr Slavko Petaković za „Novosti“ o položaju prosvete, kao stubu svake države

ĆIRILICA spada u najviše kulturne vrednosti naše zajednice i u odnosu prema njoj odražava se zapravo naš odnos prema sopstvenoj prošlosti i budućnosti. Bogatom nacionalnom baštinom izdavna smo jedna od niti u vezivnom tkivu evropske i svetske kulture, te smo u tom pogledu, ravnopravno sa drugim narodima, domaćini u Srbiji i Evropi.

Foto Privatna arhiva

Ovako o značaju ćirilice za naš identitet govori prof. dr Slavko Petaković, upravnik Katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima Filološkog fakulteta u Beogradu, koji naglašava da je ovo pismo jedno od temeljnih obeležja našeg kulturnog bića, što je pretočeno i u slovo zakona, koje kaže da je ćirilica "uporište nacionalnog identiteta".

A, na pitanje da prokomentariše sumnje koje provejavaju kod pojedinih kulturnih poslenika da je i ćirilica jedan od kamenova spoticanja na putu Srbije ka EU, naš sagovornik kaže:

- Nema razloga da nas u sopstvenu kuću neko pripušta uslovljavajući nas odricanjem od svojih identitetskih obeležja. U suprotnom, na takvu "pogodbu" ne treba da pristanemo.

Prof. Petaković je i potpredsednik Društva za srpski jezik i književnost, koje je odlučilo da pomogne đacima iz Rusije i Ukrajine da nauče naš jezik, na kojem slušaju nastavu, a ne znaju ga. Tako je predloženo da srpski jezik postane obavezan izborni predmet za učenike iz ove dve države.

* Još ranije društvo je predložilo da srpski jezik dobije natpredmetni status i bude uveden i na fakultete. Ko to koči i zašto?

- Inicijativa koju pominjete upućena je Ministarstvu prosvete prošle godine i to se poklopilo sa periodom u kome je Vlada delovala u tehničkom mandatu. Društvo je dobilo odgovor da će inicijativa, u skladu sa zakonskom procedurom, biti dostavljena Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Nacionalno-prosvetnom savetu, od kojih će se tražiti mišljenje. Nakon toga, saopšteno je, ona će biti razmatrana kada budu formirani novi saziv Skupštine i Vlada. U međuvremenu, NPS se pozitivno izjasnio o inicijativi.

* Jezička kultura nam je sve lošija, suočeni smo sa nakaradnim javnim govorom i vrlo slabom pismenošću...

- Situacija u privatnoj, javnoj i svakoj drugoj komunikaciji nedvosmisleno svedoči da je došlo do snažnog opadanja nivoa jezičke kulture, što zahteva odlučnu i jasno usmerenu akciju. Protivnici uvođenja natpredmetnog statusa ili povećanja broja časova srpskog jezika i književnosti smatraju da je dobrom nastavniku dovoljan redovni fond časova. To je verovatno tačno u povoljnim okolnostima. Jer, ukoliko neki kulturološki milje snažno podržava prosvetni sistem, obrazovni proces teče relativno glatko. Međutim, kada okruženje koje čini medijski digitalni univerzum neretko devastira jezičku normu u svim slojevima, čemu su učenici izloženi svakodnevno, verujem da u perspektivi, bez određenih promena u nastavi srpskog jezika i književnosti, imamo razloga za veliku brigu.

* Kao dugogodišnji profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, šta uočavate kao najveće probleme srpske prosvete?

- Srpska prosveta opterećena je mnogim međusobno povezanim i uslovljenim problemima, koje je teško pobrojati. Najveći problem je to što se na takozvane nastavničke smerove na fakultetima u poslednje vreme upisuje sve manji, katkad i jednocifreni broj studenata.

* Zbog čega je tako i kakve posledice mogu da budu?

- Mladi su svesni da je profesura prevashodno način života, pa tek onda profesija, i to relativno malo plaćena, te ne žele da se izlože riziku neizvesne budućnosti. S druge strane, prosveta je suštinsko vrelo vitalnosti svakog društva jer koju god delatnost da označite kao "stub zajednice" - zdravstvo, sudstvo, pravosuđe i redom dalje - sve imaju zajednički imenitelj: njihovi nosioci su ponikli iz školskog sistema. Dakle, problem će se uvećavati dok god mladi naraštaji budu izbegavali da svoju budućnost vežu za prosvetu, jer će se time temelji našeg društva rastakati.

* Nijedna društvena oblast nije zaštićena od uticaja politike, pa ni lingvistika. Koje sve opasnosti to nosi?

- O izuzetnom značaju jezika posredno svedoči i težnja političkih i kulturnih elita država nastalih nakon raspada Jugoslavije da upravo posredstvom jezičkog kulturnog obrasca nađu uporište nacionalnoj individualnosti. Pri tome često nosioci političke moći sa predumišljajem zanemaruju naučne činjenice, uz podršku orkestrirane medijske kampanje. Srpski lingvisti i sve krovne relevantne naučne institucije koje ih okupljaju dali su svoj sud o ovom i sličnim pitanjima. Lingvisti ne mogu sprečiti uticaj politike, ali ga značajno mogu relativizovati otporom zasnovanim na proučavanju istorije jezika.

Foto: Printskrin

* Osim jezika, drugi narodi u regionu otimaju nam kulturnu baštinu, pa neke od najvrednijih srpskih spomenika kulture proglašavaju za svoje. Šta bi trebalo preduzeti?

- Sistematskim i nepokolebljivim negovanjem naučnog pristupa izučavanju naše i tuđe baštine jedino se može steći objektivna i neporeciva predstava o istorijskom toku kulturnog i duhovnog bivstvovanja na ovim prostorima. Potrebno je uporno prikazivati rezultate takvog pristupa, uz nepristajanje na bilo kakve političke, ideološke ili neke druge kalkulacije kojima se na prostorima negdašnje zajedničke države nastoji legalizovati otimačina srpskog materijalnog i nematerijalnog nasleđa.

* Traje i otimanje oko dubrovačke književnosti. Recite nam, čija je dubrovačka književnost - srpska ili hrvatska?

- Srpska filologija dala je obol svestranom proučavanju dubrovačke kulturne i književne istorije. U skorije vreme u jednoj značajnoj publikaciji osvetljen je rad preko četiri stotine naučnika, erudita, istraživača raznih profila koji su proučavali dubrovačku književnost i kulturnoistorijsku tradiciju. Unutar te moćne struje naročiti ugled imaju posvećenici čija je specifična metodologija rada postala samosvojna toliko da su nazvani "beogradskom raguzeološkom školom". Njen rodonačelnik, slavnoga imena i dela u nauci, bio je Pavle Popović, profesor Beogradskog univerziteta. On sam, kao i njegovi naslednici čija su najuža naučna interesovanja vezana za dubrovačku književnost, gotovo po pravilu, zavređivali su članstvo u Srpskoj kraljevskoj akademiji, tj. Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (Petar Kolendić, Dragoljub Pavlović, Miroslav Pantić i Zlata Bojović) ili u srodnim institucijama, kao što je Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (Branko Letić). I svi oni, da odgovorim na vaše pitanje, smatrali su da je naučno ispravan stav koji je formulisao Popović - "dubrovačka književnost je srpska bar koliko i hrvatska". Ovo stanovište do sada nije argumentovano obesnaženo.

* Jednom prilikom ste rekli da je Dubrovnik možda i najveća riznica građe za proučavanje istorije srednjovekovne Srbije.

- Najveći korifeji naše istoriografije svoj naučni autoritet sticali su na izvorištu, izučavajući građu u dubrovačkom arhivu. Arhivska građa i radovi mnogih istoričara osvetljavaju duboke i čvrste veze Dubrovnika i Srbije, čije vladare su vlasti Republike Svetog Vlaha katkad nazivale "jedinstvenim prijateljima i zaštitnicima". Sve ovo nam govori da postoji duhovna spojnica između dubrovačke i srpske tradicije, od davnina do novijih vremena. I ovlašno nabrajanje književnika - Matija Ban, Andra Gavrilović, Vid Vuletić Vukasović, Milan Savić, Dušan Bogosavljević, Aleksandar Vidaković, Jovan Dučić, Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Slavomir Nastasijević, Ivan V. Lalić, Danilo Kiš, Milorad Pavić, Saša Hadži Tančić, Radovan Bratić, Radovan Beli Marković - u čijim delima su posredno ili neposredno evocirane dubrovačke teme, pokazuje prisustvo kulturološke osnovice sa kojom su srpska istorija i književnost u neraskidivom sazvučju.

AMBASADORI NAŠE DOMOVINE

* Koje biste akcije Društva za srpski jezik i književnost izdvojili?

- DRUŠTVO uz podršku Ministarstva prosvete organizuje seminare za kolege koje u dijaspori drže nastavu posvećenu srpskom jeziku, književnosti i kulturi. Tako nastavnici i njihovi mladi učenici van matice postaju svojevrsni ambasadori naše domovine. Takođe, na seminarima srpskog jezika za strane studente slavistike u Međunarodnom slavističkom centru pri Filološkom fakultetu u Beogradu, stasavaju budući profesori, diplomate, kulturni poslenici, koji sunarodnike u tuđim zemljama upoznaju sa našom tradicijom.

Preporučujemo

Obrazovanje

0 0

SRPSKI ZA RUSE I UKRAJINCE: Srbisti pokrenuli inicijativu da se u školama pomogne đacima iz zemalja u ratu

02. 02. 2023. u 06:15

Dodatak Kultura

0 0

RAJNA DRAGIĆEVIĆ: Srpski jezik u ogledalu stvarnosti

31. 01. 2023. u 08:41

Društvo

0 0

SRCEM NEGUJU JEZIK U TUĐINI: Blaženka Trivunčić, koordinator dopunske nastave Srpskog jezika u Francuskoj, Italiji, Sloveniji i na Malti

09. 01. 2023. u 11:39

Kultura

0 10

INTERVJU Miloš Kovačević: Služim narodu odbranom našeg srpskog jezika

22. 01. 2023. u 12:40

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije