SADIZAM NA GOLI OTOK UVEO USTAŠA: Istoričar Martin Previšić je prvi zavirio u dosijee Udbe sa Golog otoka

ISTORIČAR Martin Previšić, profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu, prvi je uspeo da zaviri u personalne dosijee Udbe sa Golog otoka.

Foto Z. Jovanović

Pakleno ostrvo bezbednjaci su nazivali Radilište mermer, dok je Radilište 101 bila čuvena Petrova rupa, u koju je zatočeno 130 "najokorelijih ibeovaca", koji nisu hteli da revidiraju stavove, cinkare i učestvuju u mučenju drugih, pa su prošli golgotu. O ovome i mnogo čemu još Previšić govori u knjizi "Goli otok-istorija", u izdanju "Vukotić medije".

On je još 2010. godine, kada je spremao doktorski rad, imao uvid ne samo u personalne dosijee već i u izveštaje Udbe o izvozu logorskog preduzeća na Zapad, ubistvima i samoubistvima, masovnom umiranju od dizenterije i pegavog tifusa... U dokumentaciji je pronašao i da se komunista Franja Huša ubio zakucavši cipelom sebi ekser u slepoočnicu, a Miša Brašić, kad je čuo da mu je i kćerka uhapšena, zabio je zarđalu žicu u želudac, ali je spasen. Iz papira se videlo i da je čuveni jugoslovenski grafički dizajner Alfred Pal, čija je cela porodica ubijena u Holokaustu, a on preživeo italijanski logor na Rabu, dva puta bio na Golom kao ibeovac, takozvani dvomotorac. Na ostrvo je stigao na brodu zavezan za jarbol!

Zlostavljanja u istrazi su bila tako strašna, da je komunista Rade Žigić tražio od istražitelja Udbe da se prema njemu "postupa kao prema Stepincu" i tvrdio da je "postupak daleko gori nego u staroj Glavnjači", a potpredsednik crnogorske Vlade Božo Ljumović bio je zatočen u samici 29 meseci! Mišo Pifat je pričao Previšiću kako su ga mučili da prizna da je agent NKVD tako što bi mu vezali ruke za leđa i zakačili ga za klin, a onda ga skinuli, položili na sto, stavili mu krpu u usta i sipali vodu u nos! To se na Golom zvalo "špansko plivanje", a kasnije, u Abu Graibu i Gvantanamu waterboarding.

Crnogorski pesnik i funkcioner Agitpropa Stefan Mitrović, koji je kao "nepopravljiv" smešten u Petrovu rupu, na kraju je toliko psihički oboleo da je noću lajao i zavijao na mesec!

Previšić je naišao na toliko pedantne analize bezbednjaka, iz kojih se čak vidi da se 739 povratnika s otoka odalo alkoholizmu, 350 kriminalu i gotovo 800 ostalim porocima.

Kako kaže za "Novosti", čitaoci sada imaju prvi put priliku da vide kompletnu priču Udbe, šta se događalo tokom isleđivanja, kako je izgledao režim saradničke mreže, šta su logoraši jeli... Zna se i da su prve barake gradili kažnjenici iz Lepoglave i da je prva grupa zatvorenika stigla 7. jula 1949, na Dan ustanka u Srbiji, a ne 9. jula, kako se mislilo.

Da li je Goli otok bio neminovan? Komandant Ante Raštegorac verovao je da bi cela Jugoslavija, da ga nije bilo, postala Goli otok?

- Da su Sovjeti prevladali, bio bi to ozbiljan oblik retorzije, vrlo surov prema titoistima. S te strane, njegova izjava čini se realnom. Ali, za ovako beskompromisno nasilje nad ljudima naravno da nema opravdanja.

Kako to da su u borbi sa staljinistima titoisti koristili staljinističke metode?

- Tih godina mi i dalje nemamo titoiste. Tito i Partija bili su staljinisti i staljinizam u tom trenutku nigde nije bio suroviji nego u Jugoslaviji. Raskol nije došao zbog razlike između ideologije sa Sovjetima, kako se to kasnije pokušavalo prikazati. Ipak, trebalo je imati hrabrosti pa se suprotstaviti kao što je to uradio Tito, mada smatram da je više Staljin rekao "ne", izbacivši ga iz Kominforma.

U knjizi kažete da su mnoge predstave o Golom otoku bile preuveličane ili lažne. Koje?

- Bez namere da umanjim bilo čiju patnju, jer one su bile strašne, primećujem kako su mnogi logoraši pokušavali da sakriju svoje učešće u podršci Staljinu. Metode mučenja su bile užasne, pa su i od špijuna napravile žrtve, bez propitivanja njihove stvarne uloge. Ipak, činjenica je da je jedan broj ljudi bio manje ili više protiv Tita i kao takav predstavljao opasnost. Neki su bili agenti NKVD. Da li ih je zbog toga trebalo natovariti sa 50 kilograma kamena na suncu, naravno da ne!

Neki su prošli kroz nacističke logore. Zanimljivo je da su mučenja na Golom otoku, ali i samouprava podsećali na njih...

- Udba je sklopila dva sistema u jedan: nacistički i sovjetski sistem gulaga. Goli otok je na najsuroviji način rušio logorašku solidarnost. Svako je bio sam. Sistem mučenja i cinkarenja doveden je do patološkog nivoa. Najveća sličnost sa naci-kampovima bila je u tehničkoj organizaciji fiktivnog samoupravljanja - od samih baraka, pa naviše. U gulazima je bio sličan sistem nagrađivanja i privilegija. Što više sarađujete, imate bolju poziciju i hranu. Osim fizičkog mučenja, grozno je bilo psihičko uništavanje, taj sistem denuncijacije, koji je moralno korumpirao ljude. Udba je ostala čistih ruku, jer su logoraši sami jedni druge mučili i "otkucavali". U naci-logoru znali ste ko je protiv vas, ovde niste. Vaš izlazak na slobodu zavisio je od stepena nanošenja fizičkih i psihičkih patnji drugom. Retki su mogli da kažu: "Neću cinkariti", kao Vlado Dapčević.

Foto: Фото Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

Zašto je procentualno najviše bilo Srba i Crnogoraca?

- Bilo ih je više u Partiji i bili su privrženiji rusofilstvu.

Nasilje kulminira mesec dana od formiranja logora, sa dolaskom "Bosanaca", na čijem čelu je bio ustaša. Ko su ti ljudi?

- Dobili su naziv jer su organizovani u Centralnom zatvoru BiH u Sarajevu. Predstavljali su samo dno kace - ljudi za koje je Udba bila sigurna da će bez sentimenta, bez griže savesti, sprovoditi surov oblik prevaspitavanja. Imali su "repove" od pre, pa kad im je data šansa da umesto dugogodišnjih kazni odu na Goli otok i uvedu sadizam kao sistem, ne čudi što su izabrali ovo drugo. Zamislite koliko je bilo teško tim starim komunistima što ih prevaspitavaju ustaše, četnici i kriminalci! Na čelu "Bosanaca" bio je Borivoj Viskić, tokom rata pripadnik Crne legije Jure Francetića. Posle Golog otoka radio je za Udbu i poslat je u Australiju da se infiltrira u hrvatsku emigraciju. Kad se vratio u Dalmaciju, kao ustašu ga je prepoznala stara partizanka, pa je izbio državni skandal. Udba je imala posebnu polugu pritiska jer je bio homoseksualac. Prema svedočenjima, jedan od najvećih golootočkih sadista bio je Esad Šabanac, koji je i posle dve decenije pratio bivše logoraše.

"Bosanci" su odgovorni i za prvo ubistvo na ostrvu?

- Da, oni su pred logorašima letvama i batinama nasmrt pretukli predratnog, uglednog crnogorskog komunistu Blaža Raičevića, koji nije hteo da sarađuje, 24. jula 1949. Milicioneri izvan žice su posmatrali, ne pomerivši se. Posle toga bilo je jasno da više nema šale i ljudi su počeli polako da revidiraju stavove. Teško je reći da li je Raičevićevo ubistvo naručeno da bi se ubrzalo prevaspitavanje, ali je činjenica da posle toga više ništa nije bilo isto. Počelo je najsurovije nasilje, po čemu danas znamo Goli otok. "Bosanci" su bili ključni instrument razbijanja logoraške solidarnosti, a to je bio uslov za "prevaspitavanje". Pojedinci su umirali čim kroče na ostrvo, još dok prolaze kroz špalir kažnjenika, koji ih pljuju, vređaju i udaraju. Pre toga, mlaćeni su i u ćelijama i u "štivi", unutrašnjosti broda. Obično stariji ljudi ne bi izdržali. Sve da ih udari i svaki peti, to je na desetine udaraca, jer su špaliri imali 500-1.000 ljudi.

Ipak, najviše smrti bilo je među bojkotovanima...

- Najviše smrti bilo je od epidemija pegavog tifusa (oko 200) i difterije, posle toga sledi bojkot. Bojkotovani su oni koji nisu hteli da se pokaju, cinkare, vređaju i udaraju druge. Njih su svi mogli da zlostavljaju, dobijali su čašu-dve vode za ceo dan, neki čorbuljak, radili su najteže poslove, niko sa njima nije progovarao. Slikovita je priča bojkotovanog Draga Dujmića, koji je upao u fekalije i davio se a da niko nije smeo da mu pruži ruku, čak ni rođeni brat. Da bi se neko izvukao iz bojkota, morao je pola godine ili godinu ne samo da se javno kaje, već i da cinkari i maltretira ostale.

Razgovarali ste sa 25 preživelih, koja priča vas je najviše dirnula?

- Svaka je bila teška, a zapamtio sam onu Mikija Simića, koju mi je pričao u Beogradu.

Dobio je paradajz od jednog logoraša i nije znao da li je to provokacija. Ako ti neko da paradajz a ti ga ne prijaviš, rizikuješ. A opet, kako prijaviti čoveka koji ti je dao paradajz i spasao te smrti? Na kraju je odlučio da reskira i ne prijavi i nije pogrešio.

Preko golootočkog preduzeća "Velebit" ilegalno se trgovalo s Italijom...

- Goli otok nije bio samo mesto mučenja, već lukrativan proizvodni pogon od kog je Udba ogromne pare stavljala u džep. Ona je gospodarila velikim prihodima, čak i kroz ilegalnu trgovinu s Italijom. Kada je pao Ranković, jedna od optužbi bila je da su njegovi saradnici na sumnjiv način upravljali tim novcem. Interesantno je da su velikim izvoznim preduzećima, poput "Geneksa" ili "Astre", rukovodili baš udbaši sa Golog otoka. U dokumentima sam našao da je samo u jednom kvartalu zarađeno 800.000 dolara od izvoza drveta. Tamo se vadio mermer, šljunak iz mora, gradili su se brodovi, pravio nameštaj... Svi domovi zdravlja u Jugoslaviji imali su teraco pločice, a jedina firma koja ih je pravila bio je Goli otok. Na sastanku svih jugoslovenskih Udbi odlučeno je da se otok zadrži kao zatvor i posle zatvaranja logora jer donosi novac.

Foto D. Milovanović

DRAŽINA I MIŠIĆEVA DECA

MEĐU poznatim logorašima našli su se i sin vojvode Živojina Mišića i deca Draže Mihailovića?

- O njima nema više detalja, osim da su tamo bili, kao komunisti, a ne kao deca svojih roditelja. Vojislav Mišić boravio je oko godinu dana i bio stručnjak za hortikulturu, a Branko i Gordana Mihailović oko dve godine, u različitim razdobljima. Pored Pekinog brata Vlade Dapčevića, u logoru je bio i njihov treći brat, Milutin, pukovnik.

STRAH, STID I OBAVEZA

ZAŠTO golootočani, posle izlaska, čak ni porodicama nisu govorili kroz šta su prošli?

- Zbog straha, obaveze koju su prihvatili da će biti deo Udbine saradničke mreže, ali i stida. To je bila tajna uspeha ovog sistema: svaki logoraš bio je uključen u pojedinačno i kolektivno nasilje. Imao sam u rukama dosijee tih ljudi iz kojih se vidi šta im je iznuđeno, a šta nije. A onda u razgovoru sa njima vidite da se neki, u jeseni života, bore ne za bolju budućnost, već za bolju prošlost. Oni su jedni drugima oprostili, ali je pitanje da li su oprostili samima sebi. U svojim glavama nikada nisu otišli sa Golog otoka.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije