UČVRSTILI STOŽER VERE SVOG NARODA: Bratstvo manastira Draganac sa igumanom Ilarionom, vladikom novobrdskim

KADA je na Kosovu i Metohiji monaštvo počelo da budi stare temelje naših svetinja i da ih, kao u vreme Svetog Save dodiruje život naroda, manastir Draganac je dugo, dugo čekao taj dodir. Oboleo od samoće, sam se zemlji predavao. Kao čovek.

Foto Manastir Draganac

Polečili su ga pre pola veka, tek da ga održe u životu i ostavili ga bez glasa. Preživeo je, povučen u gustoj, mračnoj šumi do prve pružene ruke. Tada se oglasilo zvono okačeno o stari hrast. Uže je povukao prvi monah i dugo je ostao sam. Bilo je to dve godine uoči strašnog progona srpskog naroda sa Kosmeta.

Draganac, u samom srcu Kosovskog Pomoravlja, a nedaleko od Novog Brda Nemanjića i sela Prilepac, gde se, kažu, rodio Lazar Hrebeljanović, jedna je od najbrojnijih monaških zajednica u raško-prizrenskoj eparhiji. U ovom delu Kosova kućni prag još čuva više od trideset hiljada Srba, uprkos svakojakim nevoljama. Oslonac i podrška su im monasi. Duhovni neimari na ovom svetilištu, ali i domaćini koji su obnovili svoju kuću. Podigli novi konak i zvonik sa koga se razležu bakarni zvuci za sva ona samotna vremena manastira. Sagradili gostoprimnicu. Uredili prilaze, baštu, novu kapiju... I, sve je uvezano kao u kakav zid, kao nekad što je opasivao stare manastire. Ne da bi delio sebe od naroda, nego da bi narodu u ovom nesrećnom vremenu pokazao da mu je pribežište.

Foto Manastir Draganac

Draganac je jedina živa svetinja u kojoj nema dana da neko ne dođe po potrebi duše. Stožer vere i naroda, duhovni svetionik Srba i sabiralište. Nada u ostanak i opstanak na vekovnoj zemlji predaka.

Podvižnička je bila obnova ovog manastira. Mnogo toga je trebalo provući i kroz iglene uši da ne zapara laku tišinu i krhki mir. U takvoj atmosferi najglasnija je bila tiha molitva. A između večernje i jutarnje zasipan je kamen, a zvečao kao đerdani. Tako su je doživeli Srbi stasali kraj Binačke Morave, posebno kada je starešinstvo hrama preuzeo iguman Ilarion (Lupulović), nedavno rukopoložen za episkopa novobrdskog. S njegovim dolaskom uvećalo se i bratstvo. Zaživela škola kaligrafije, knjigovezačka radionica, izrada grnčarije, proizvodnja tamjana... Istovremeno, vraćana je prosvetiteljska uloga ovom duhovnom bastionu. Monasi se nisu štedeli. Sami dovoze i odvoze đake posle časova veronauke. A put do kuća je neizvestan. Taman se razvije pesma u manastiru, preseli u dečja srca, a mora da utihne. Da ne zasmeta. Srpska deca prolaze kroz albanske sokake do svojih razuđenih sela.

Čudesno je oživeo Draganac. Okupi, ponekad, na stotine ljudi. Ne samo onih koji su u veri. Ovaj manastir je otvoren za sve dobre ljude. Pesma je i tada začin. I igra Šilova, Raniluga, Parteša, Pasjana: "Ej, eeej, sazdade se crni oblak", "Veseli se, kućni domaćine..." Tako je bilo i posle rukopoloženja vladike Ilariona, kada su svog igumana ispratili, a dočekali episkopa novobrdskog, njegovi Pomoravci. To su bili trenuci kada se igralo i plakalo.

Foto Manastir Draganac

- Radujemo se, opet, strahujemo da nam ne ode - zabeležili smo reči vladikinih gostiju koji su iz zavičaja autobusom doputovali da budu deo uzvišene priče dostojne njihovog Ilariona i njegovog bratstva. - On je prirastao uz nas, mi uz njega. Povratak naroda u hram je njegov podvig. Strpljiv je i uvek je tu za nas. Primi nas, uvek tako, kao da smo mu najvažniji. I najpotrebniji. Sabira nas, nešto lepo nam kaže. I, postaje prijatelj naše duše.

Stvarno je bilo dirljivo na toj trpezi ljubavi, posle ustoličenja. Pitanje je samo, da li će onaj zid i kapija odolevati napastima svake vrste.

IME PO KNEŽEVOJ KĆERI, DRAGANI

DRAGANAC se prvi put pominje u Ravaničkoj povelji kneza Lazara 1381. Ova kneževa zadužbina imenovana je po njegovoj kćeri Dragani, preminuloj u šesnaestoj godini. Manastir je obnovio knez Mihajlo Obrenović. Posle Drugog svetskog rata do početka sedamdesetih godina, bio je sirotište. Patrijarh German je izdejstvovao da se manastir obnovi i to je potrajalo. Tek 1997. zvono se ponovo oglasilo.

DA SE SVEĆA NE UGASI

MONASI Draganca ne govore sa kakvim su se iskušenjima suočavali da sačuvaju ovaj živonosni izvor vere i naroda, svesni sveukupne nepravde i nesreće. Da sačuvaju sveću da se ne ugasi od vetrova sa svih strana. Kažu da ovde utehu i pomoć traže i nepravoslavni. Dočekaju ih: dobro došli svi dobri ljudi. To im poruče sa istom onom monaškom toplinom i gostoljubljem s kojim novi iguman Justin priziva slavuje i vedri nebo iznad guste hrastove šume.

Preporučujemo

Društvo

2 4

PATRIJARH PORFIRIJE: Liturgiju na Božić služiću u Hramu Svetog Save - u Pećku patrijaršiju ću u skladu sa svojim programom

05. 01. 2023. u 15:12

Društvo

0 2

PATRIJARH PODELIO BOŽIĆNE PAKETIĆE MALIŠANIMA: "Znajte da vas voli Bog, ne bilo koji, već onaj koji je postao dete"

05. 01. 2023. u 00:50

Crna Gora

1 1

ISPRAVLjENA NEPRAVDA: Opština Budva uposlila policajca koji je pre dve i po godine razdužio uniformu u znak podrške SPC (VIDEO)

04. 01. 2023. u 10:43

Crna Gora

0 0

SNAŽNA PORUKA MITROPOLITA JOANIKIJA PRED BOŽIĆ: "Oči su nam uprte ka svetinjama i narodu na KiM"

01. 01. 2023. u 18:04

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije