SA RUSIMA PRESKOČILI 6,5 MILIONA: Demografi u potrazi za odgovorom kako je na popisu dobijen veći broj stanovnika nego što je procenjeno
REZULTATI ovogodišnjeg popisa, iako preliminarni i podložni promenama sve do proleća, kada će biti objavljeni konačni, iznenadili su gotovo sve demografe.
Opšte procene su bile da broj stanovnika u zemlji neće preći 6,5 miliona, a ispostavilo se da nas je, kada se dodaju ljudi ubačeni iz administrativnih registara, gotovo 6,7 miliona. To je otvorilo novo pitanje: da li je moguće da je na ovu brojku uticao dolazak Rusa i Ukrajinaca.
Njihov uticaj na veći broj stanovnika nego što je očekivano jedino je logično objašnjenje, s obzirom na to da je prema podacima MUP do 2. novembra u našoj zemlji registrovan 140.141 državljanin Rusije i 22.709 državljana Ukrajine.
Novi popis, koji je pokazao da nas prvi put u poslednjih pola veka ima manje od sedam miliona, a u odnosu na prethodni - 2011, manje nas je za 495.975. Tako ispada da je iz zemlje u inostranstvo za poslednjih 10 godina migriralo ispod 25.000 ljudi, što je gotovo nemoguće.
Kako konstatuje demograf Ivan Marinković, iz Centra za demografska istraživanja, samo na osnovu razlike između nataliteta i mortaliteta Srbija je u poslednjoj deceniji izgubila 471.000 ljudi. Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević rekao je da je godišnja migracija oko 25.000, što znači da je iz zemlje u poslednjoj deceniji otišlo oko 250.000 ljudi. Kada se sabere broj građana koje smo izgubili na osnovu prirodnog priraštaja i ove migracije, danas bi Srbija trebalo da bude u minusu za 721.000 ljudi u odnosu na 2011.
Objašnjenje za ovih 200.000 razlike moglo bi se naći u pridošlicama iz Rusije i delom, strancima, uključujući i migrante, koji u Srbiji borave duže od godinu dana.
- Zakon predviđa da se u popisu kao naše stanovništvo računaju oni koji u Srbiji žive ovde duže od godinu dana, ali i oni koji se izjasne da ovde planiraju duže da ostanu. Rusi ne žive duže od godinu dana, ali je moguće da su se izjasnili da će duže ostati, pa se pitam da li su oni uticali na bolje popisne rezultate. Ako nisu, RZS nam duguje objašnjenja, jer je nemoguće da gotovo da nismo imali spoljnu migraciju - kaže Marinković.
On očekuje od kolega iz RZS i objašnjenje zašto su popisu na terenu pridruženi i podaci iz administrativnih baza i ko su ti ljudi. U odgovoru na pitanje koje smo im poslali, u RZS objašnjavaju da su to ljudi iz Centralnog registra stanovništva, ali i evidencija o zaposlenima, nezaposlenima, đacima i studentima, penzionerima, korisnicima socijalne pomoći, korisnicima zdravstvene knjižice itd.
Pomoćnik direktora RZS Petar Korović istakao je da je 218.000 građana, dodatih popisu iz ovih evidencija, ostalo nepopisano ne zato što su odbili da se popišu, već iz drugih razloga. Protiv onih koji su to odbili pokrenuto je 17 prekršajnih sporova, a pet slučajeva se razmatra.
Prema rečima Korovića glavni uzrok pada broja stanovnika u zemlji jeste negativan prirodni priraštaj.
Demograf Marinković kaže, međutim, da bi porast nataliteta teško mogao da doprinese većem broju stanovnika na sledećem popisu jer je Srbija stara zemlja i sve je manje žena u fertilnom dobu.
- Nijedna zemlja u Evropi nema nivo rađanja za prostu reprodukciju - kaže Marinković. - U poslednjoj deceniji izgubili smo pola miliona ljudi na osnovu negativnog prirodnog priraštaja, do sledećeg popisa očekujem dodatni gubitak još oko 600.000. Moglo bi da nam pomogne nešto što bi privuklo mlade ljude iz inostranstva. Nijedna druga mera ne može da da vidljive rezultate u narednih 40 godina.
PODACI MNOGO BRŽE - NA KLIK
POPISIVAČI na sledećem popisu neće ići od vrata do vrata i skupljati podatke, već će država imati dovoljan broj kvalitetnih registara. Iz njih ćemo povlačiti informacije koje smo u ovom popisu dobijali od građana, kazao je Korović. Ovaj način je jeftiniji, popis ne bi morao da se radi na 10 godina već bi se podaci dobijali pritiskom na dugme.
Preporučujemo
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
"TERALI SU ME DA RADIM JUTARNjI PROGRAM, NASILNO - PO KAZNI": Olivera Kovačević o karijeri na RTS-u
VODITELjKA Olivera Kovačević je o svojim počecima, izazovima u poslu, o tome zašto ponekad poželi da bude vikinška ratnica, kao i o svemu što joj daje snagu i inspiraciju.
17. 11. 2024. u 09:28
Komentari (1)