MOJ SIN VLAJA SAD ŽIVI KROZ NJIHOVE ŽIVOTE: Potresna priča LJiljane koja je posle tragične smrti svog deteta, donirala njegove organe

ZAGRLILI smo se. Mama, tata i ja, pred vratima sale u kojoj je naš Vlaja još bio na aparatima.

Foto Privatna arhiva

Samo su ga ti aparati držali u životu. Moždana smrt koja je nastupila u trenutku teške povrede nije davala ni tračak nade da će on preživeti. Mama je prelomila: "Ako će njegovo srce... jetra... pluća... bubrezi... biti od pomoći da neko preživi, potpisujem.

Uzmite ih i pomozite onima kojima će produžiti život. I moj sin bi, sigurno, učinio isto." Meni, koji sam Vlaju voleo više od sebe, mama je odluku saopštila u dve reči:

"Potpisala sam." Odgovorio sam: "Mama, to je u redu." I tata je to prihvatio.

Ljiljana sa sinovima Vladislavom i Srbislavom, Foto Privatna arhiva

Beogradsko naselje Medaković, sam vrh odakle puca pogled na padine, nove krovove i uske ulice u kojima se teško provlačimo. Mnogo se toga promenilo od 2013. godine, kada je nesavesni vozač sa skutera na raskrsnici oborio Vladislava (22), sina Ljiljane i Ivice Mijailovića. Brata Branke i Srbislava. Njihovog mezimca koji im je svakog dana unosio radost u kuću. Njegova mladost, talenat koji je razvio u muzičkoj školi, uporedo sa srednjom, obećavali su da njegova svirka i pesma neće prestati u ovoj kući. Ni njegov osmeh, po kome su ga prepoznavali u Ulici Veselina Čajkanovića, koja spaja stari i novi Medaković. Padinu i vrh.

- Sećamo se tog lepog momka, njegove majke i brata, prolazili su ovuda. Nikad bez pozdrava. Svi smo zapazili da je to porodica vezana neizmernom ljubavlju - kažu nam radnici jedne prodavnice, na sredokraći nepregledne Čajkanovićeve ulice.

- A onda nas je sve šokirala vest da je taj lepi, mladi momak, stradao. Posle smo čuli za podvig njegove majke Ljiljane. Teško je i zamisliti pred kakvom je dilemom i u kakvim je mukama bila kada je presekla da sinu, kome nije bilo šanse da preživi, isključe aparate i donira organe koji su nekome produžili život.

- Kada su mi lekari kazali: "Uđite da se oprostite sa sinom", okamenila sam se. Svi osećaji umrli su u meni. Strašan bol me obarao. Da su potekle suze, možda bi sve što je u tom trenutku iz mene krenulo, kao reka odnelo bi. A, suza nema i sve što je u tom trenutku krenulo, vratilo se u mene. U celom telu ostalo.

Vladislav Vlaja Mijailović, Foto Privatna arhiva

Traje tišina. I to nije trenutak. To je vreme kada se, posle gotovo deceniju, vraća sećanje. Živo, kao da se iznenadna tragedija Mijailovića dešava sad. Upravo sad. Kada se majka Ljiljana vraća u vreme rođenja i detinjstva svoga dečaka. Kada ga ispraća i dočekuje sa momačkih žurki. Kada ga prati dok on komponuje nove pesme i mašta da i on, jednoga dana, kao Ljiljana, podiže svoju decu. Bio je toliko vezan za porodicu. Za majku posebno i srećan kad su na okupu.

Brat Srbislav primio plaketu koja je Vladislavu dodeljena posthumno, Foto Z. Jovanović

I, onda ponovo sećanje na konačni rastanak...

Ljiljana je bila svesna da njen Vlaja neće preživeti moždanu smrt koja je nastupila u trenutku teške povrede. Ni trunka nade nije postojala.

Ušla je u salu. Ljubila ga, ljubila... Onda su se vrata zatvorila. Ispred, lekarka joj je prišla pažljivo. Saosećajno. Nije ni slutila šta želi da je upita.

- Da li biste, majko, donirali srce sina, nekome, kome biste produžili život - ovo pitanje još živi u Ljiljani Mijailović.

Kratko je odgovorila:

- Da.

A jetru sina, pluća, bubrege...

- Naravno.

Tiho je, na ova pitanja, odgovarala Ljiljana Mijailović. A, kad joj je rečeno da ni rožnjača nije oštećena, prolomio se majčin jauk:

- Nemojte, molim vas. To ne mogu. On je jedini u našoj porodici imao plave oči.

Doktorka je prišla. Pružila i stegla ruku Ljiljani: "Vi ste hrabra i plemenita majka."

- Ti trenuci su, mislim, najvažniji da se opredelite i donirate organe najmilijih.

Najdražih. A to je, sa kakvim vam emocijama priđu i objasne lekari i sestre - seća se Ljiljana.

- A, ja sam, u tom trenutku, instinktivno videla u spasavanju života nekih drugih, nepoznatih ljudi, produžetak života moga sina. Moga Vlaju u njima. Produžetak njegovog života. To je bio spas i za mene. I ja danas stalno mislim na te ljude u kojima živi moj sin. Kad me pitaju da li bi imala hrabrosti da se sretnem sa nekim od njih... Ne, nemam.

Foto Privatna arhiva

Šta bih rekla čoveku kome je darovano srce moga sina? Kako bi taj susret izgledao? Da mu pružim ruku i pomilujem ga. Kažem: "Ja sam majka vašeg srca..." Ne bi to bio stres samo za mene, nego i za njega. Mada, najviše bih volela da dodirnem onoga koji je, kako su mi kazali, dobio Vlajinu jetru. On je najmlađi. A, opet, pitam se da li bih izdržala. Da li bi se potresao taj mladi čovek kada bismo se sreli? Zato sam odustala. Želim da on mirno živi. U njemu živi moj sin.

Foto Z. Jovanović

MUK NA DODELI PLAKETA

NASTAO je muk kada je na dodeli priznanja Ljiljanin sin Srbislav primao Zlatnu plaketu za najplemenitiji podvig.

- Nisam imala snage da dođem. Plašila sam se da me ne obore sećanja na sina i poremetim tu lepu plemenitu ceremoniju. Rekla sam Srbislavu: Idi ti, sine, umesto mene - ispričala je Ljiljana Mijailović, majka herojskog srca. - To je, zaista, zlatno priznanje. Hvala "Novostima" što nisu samo zbog mene, već zbog uzvišenijeg dela, a to je donorstvo organa, podstakli i druge da učine isto.

Preporučujemo

Društvo

1 3

U BORBI ZA DVA ŽIVOTA BIO BRŽI OD EKSPRES VOZA: Slavoljub Anđelinković 1984. u Braljini, otrgao od smrti bliznakinje Draganu i Danijelu

22. 11. 2022. u 10:01

Društvo

0 6

SRCA JAČA OD MINSKOG POLjA: Demineri RS, na Jahorini 2011, spasli četvoro slovenačkih paraglajderista, sletelih u zonu opasnu po život

15. 11. 2022. u 11:00

Društvo

0 0

DESILO SE PRE 36 GODINA: Hrabar potez Milutina zbog kog je dobio nagradu "Večernjih novosti" (VIDEO)

07. 10. 2022. u 11:38

Društvo

3 3

ZAJEDNO JAČAJU BEDEME DOBROTE: Podvižnici "Novosti" ujedinjeni u pomoći manastiru u izvoru kod Paraćina

18. 06. 2022. u 10:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije