MRTVE ROME USTAŠE BROJALE NA VAGONE: Ne zna se tačan broj ubijenih u Jasenovcu jer nije vođen spisak

O STRADANjU Roma na tlu NDH danas se zna još manje nego o stradanju Srba ili Jevreja. Brojke su odokativne i kreću se od nekoliko stotina do čak 80.000.

Foto Arhiv Vojvodine

U rukama nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera, u Berlinu, nedavno se našla knjiga na engleskom "Stradanje Roma u Jasenovcu" prof. dr Dragoljuba Ackovića, člana Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu i narodnog poslanika. Acković je knjigu uručio Štajnmajeru na obeležavanju desetogodišnjice od podizanja spomenika Romima i Sintima, stradalim u Drugom svetskom ratu.

Kraj spomenika u blizini Brandenburških vrata, u Berlinu, bila je postavljena i izložba sa portretima i biografijama šestoro Roma, koji su prošli kroz različite logore, a među njima i Ackovićevog oca Branislava, logoraša sa beogradskog Starog sajmišta, ali i Zonija Majca, koji je živ, a svojevremeno je bio zamorče u eksperimentima dr Mengelea u Aušvicu.

Dragoljub Acković sa Frank-Valterom Štajnmajerom, Foto privatna arhiva

Acković sprema novu knjigu o Romima koji su prošli kroz jasenovački sistem logora, za koju će mu, kako kaže, predgovor napisati istoričar dr Gideon Grajf.

- Nema tačnih brojki koliko je Roma stradalo u Jasenovcu, ali pojedine procene pokazuju da ih je bilo od 60.000 do 80.000 - kaže Acković.

- Ove brojke su logične ako znamo da je na popisu 1931. godine jedno od pitanja bilo "koji vam je maternji jezik" i da se samo u drinskoj banovini 14.700 ljudi izjasnilo da govori "ciganski". A poznato je da se tako izjašnjavao tek svaki četvrti Rom. Svi u NDH su ubijeni. Godine 1948. zvanično je u Hrvatskoj bilo samo 408 Roma!

Dr Danijel Vojak, Foto privatna arhiva

U Sremu je, kako kaže, bilo čak 10.000 romskih žrtava. Veliki deo dokaza nalazi se u iskazima svedoka za pripremu suđenja Andriji Artukoviću 1952. godine, i gro tih dokumenata do danas nije objavljen. Meštani su svedočili da je iz pojedinih sela odvođeno 200-500 ljudi odjednom, i progutao bi ih mrak. Poznati su zapisnici posle čuvenog pohoda Viktora Tomića, na kojima za pojedina mesta piše "Više nema Cigana".

Acković kaže i da se u Gazi Husrev-begovoj biblioteci, preko puta džamije u Sarajevu, nalazi popis muslimanskih Roma iz BiH iz 1939, sa oko 40.000 imena i prezimena. I oni su stradali.

- U jasenovačkom sistemu logora Romi nisu upisivani u knjige ili je samo upisivana glava porodice - objašnjava naš sagovornik. - Nije tačno, kao što neki tvrde, da su ubijani samo 1942. već tokom celog rata. U Ušticama (u nekadašnjem "ciganskom logoru" u Jasenovcu) usmrćeno je 16.400, a u Donjoj Gradini oko 60.000, iako na spomeniku piše 40.000. Mnogi su ubijeni još u vozovima. Nailazio sam na ustaške zabeležbe "danas prošlo šest vagona Cigana". Žrtve su merili vagonima! Slali su ih preko Une i Save i terali Rome da ubijaju Rome.

U Nedićevoj Srbiji je usmrćeno najmanje 12.000-13.000, najviše u beogradskim Topovskim šupama, na Banjici, Sajmištu, u niškom Crvenom krstu i u Arapovoj dolini, u Leskovcu.

- Ne zna se tačan broj onih koji su prošli kroz logore, jer su se mnogi upisivali kao "Srbi ciganskog porekla". Istraživači kažu da je samo kroz niški logor Crveni krst prošlo oko 1.200, a procene idu do čak 6.000. U logoru na Banjici je upisano tek nekoliko stotina. Daleko veći zločin od ubijanja je zaboravljanje ubijanja - kaže Acković.

Foto Arhiv Vojvodine

Dr Danijel Vojak, viši naučni saradnik na zagrebačkom institutu "Ivo Pilar", objašnjava da je ustaški režim u NDH gotovo potpuno uništio romsku zajednicu, a najveća mesta stradanja bila su Jasenovac, Uštice i Gradina.

- Tačan broj stradalih se ne zna iz više razloga - kaže dr Vojak.

- Jedan je taj što su ustaške logorske vlasti vodile određenu dokumentaciju, ali često bez imena i prezimena, već samo po stočnim vagonima, u kojima su Romi dovoženi u logor. Upisali bi da je vagon sa "Ciganima iz tog i tog mesta ušao" i oni bi ubrzo bili ubijeni. Najveći broj je stigao od 19. maja 1942. do kraja leta te godine.

Prema rečima našeg sagovornika, žene i deca su prvi ubijani jer nisu mogli da obavljaju teške poslove, dok bi muškarci bili korišćeni kao radna snaga ili slati u radne logore u Nemačku.

Osim nepotpune dokumentacije i ona koja je vođena, krajem rata je spaljena, kada su ustaše uklanjale tragove zločina. Ne zna se ni koliko ih je tačno živelo u NDH, budući da je popis trebalo da se održi u aprilu 1941, kad je počeo rat. Mnogi Romi se, međutim, nisu tako identifikovali, već su zbog diskriminacije sakrivali identitet. U nekim selima su tako i preživeli, jer su meštani potvrdili da nisu Romi.

Revizionisti u Hrvatskoj tvrde da su romske žrtve bile minimalne i, između ostalog, pozivaju se na muslimanske "bele Cigane", koji su živeli u većim bosanskim gradovima, a koje su muslimanski intelektualci spasli u početku deportacija.

- Revizionisti uzimaju taj primer da dokažu da Romi nisu stradali, što nije tačno, jer su i "beli Cigani" isto tako progonjeni i ubijani, posebno 1942. - kaže Vojak, i dodaje da su njegove procene na osnovu do sada prikupljenih podataka da je do 30.000 Roma ubijeno u logorima NDH.

U Vojvodini je progon bio veliki, ali je dosta njih preživelo pošto su bili integrisani i štitilo ih je lokalno stanovništvo.

- U socijalističkoj Jugoslaviji Romi su bili nacionalna manjina samo u Makedoniji, Crnoj Gori i BiH. U Hrvatskoj su prvi put priznati kao manjina tek 2002. godine, međutim i danas postoji diskriminacija - kaže dr Vojak.

APSURDAN SLUČAJ STRADANjA

NAJAPSURDNIJI slučaj stradanja Roma na tlu NDH je onaj kod sela Draškovec, 30. marta 1945. Velika grupa bivših logoraša, Bajaša, odnosno Banjaša (poreklom iz Rumunije), pod pratnjom nemačkih i mađarskih čuvara stigla je iz Mađarske i Kotoribe i zastala u Draškovcu da se odmori. Upalili su vatre, koje su spazili saveznički piloti i zasuli ih bombama. Poginulo je desetoro, među kojima i deca, a na desetine je ranjeno. Danas je ovo mesto obeleženo spomenikom.

Preporučujemo

Republika Srpska

0 1

SARADNjA VLADE SRBIJE I RS: U Donjoj Gradini će biti izgrađen najveći memorijalni kompleks na Balkanu

30. 11. 2022. u 13:07 >> 13:28

Kultura

0 3

USTAŠKI ZLOČINI NA PODRUČJU SREMA U NDH: Dokumentarno-igrani film "Jame u sećanju"

20. 10. 2022. u 11:36

Društvo

2 4

TRUBOM ZASLUŽIO KARAĐORĐEVU ZVEZDU: Sećanje na Ameta Ametovića - heroja Kumanovske bitke (FOTO)

28. 10. 2022. u 20:27

Društvo

0 3

U ŠKOLSKOM UDžBENIKU OMALOVAŽAVANjE ROMA: "Klet" objavio rasističku pitalicu, najavljena tužba

01. 09. 2022. u 11:08

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije