ŽIVOT POSVETILI NAŠOJ ZEMLJI: Izuzetno delo Žiže Radivojević posvećeno strancima koji su zadužili Srbiju (FOTO)

M. N. M.

21. 10. 2022. u 22:21

POSLE one o velikim ljubavima ličnosti koje su krojile istoriju, Žiža Radivojević ispisala je, a Kompanija "Novosti" objavila, i pripovest o strancima koji su, na ovaj ili onaj način, svojim životom, radom i delovanjem zadužili Srbiju.

ЖИВОТ ПОСВЕТИЛИ НАШОЈ ЗЕМЉИ: Изузетно дело Жиже Радивојевић посвећено странцима који су задужили Србију (ФОТО)

Foto I. Marinković

O nekima od njih gotovo svi znamo makar ponešto, dok su neki od junaka Žižine knjige gotovo potpuno, a sasvim sigurno neopravdano, zaboravljeni ili naprosto nedovoljno poznati, pre svega pripadnicima generacija koje tek dolaze. Makar mali delić duga, a svima im kao narod jesmo ostali dužni, ovim značajnim ličnostima vraća ova pripovest o njima.

Osim na, zahvaljujući tehnologiji i prednostima modernog doba, danas svima znanog Arnoa Gujona - junaka koji je i sam sinoć govorio o knjizi u kojoj se obreo, autorka podseća čitaoca i na mnoge strance koji su u davna vremena posvetili makar deo svog života našoj zemlji i narodu.

Pored nezaobilaznog Arčibalda Rajsa, na stranicama ove knjige čitalac će pronaći podsećanje i na cara Nikolaja Drugog Romanova, Fransisa Makenzija, ledi Margaret Pedžet, kraljicu Mariju Karađorđević, na prvog ruskog cara Ivana Groznog - koji se odrastajući uz baku Srpkinju rano upoznao sa srpskom istorijom, do tančina poznavao "Žitije Svetog Save", ali i predanja o Kosovskom boju, da bi kasnije postao veliki dobrotvor Hilandara. Divne reči Žiža je posvetila i Džonu Frotingamu - ocu srpske ratne siročadi, jednom od najvećih, ako ne i najvećih dobrotvora koje je Srbija imala u vreme i posle Prvog svetskog rata, a na stranicama ove knjige su i pripovesti o Samsonu Černovu čije su ratne slike saga o srpskom junaštvu u Velikom ratu, o Romanu i porodici Sondermajer čiji su članovi epski primeri junaštva i časnih i hrabrih života, o ser Tomasu Liptonu, velikom dobrotvoru "najposebnijeg naroda koji je upoznao" kao i o mnogim drugim strancima koji su se svojim delom i podvizima utkali u našu istoriju...

Svoju je knjigu Radivojevićeva posvetila onim velikanima i plemenitim ljudima koji su u našim nevremenima - ratovima, velikim nacionalnim iskušenjima i istorijskim prekretnicama, iz raznih delova sveta dolazili u Srbiju da joj pomognu. Učestvovali su u svemu što smo tih godina preživljavali, utkali su u srpsku istoriju trud, najbolje godine svog života, a često, i sam život.

 

GUJON I AUTORKA

O OVOM su izdanju naše Kompanije sinoć, pretposlednje večeri Festivala "Novosti" u Galeriji "Progres", razgovarali autorka i Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu - i bez sumnje, jedan od stranaca koji su poodavno umnogome zadužili srpski (na)rod.

BONUS VIDEO - Ovako je javnost prvi put čula za Matiju Bećkovića: Pre tačno 60 godina u “Novostima”

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

DAČO, JOŠ JEDAN DAČA JE NA PUTU! Zašto je Okanović sinu dao ime po Danilu Lazoviću? Zajedno smo se molili Bogu