Društvo

KOLAČ "PEČEN" NA LISTU KUPUSA: Na Murtenici vekovima pripremaju neobičnu poslasticu

D. GAGRIČIĆ

18. 10. 2022. u 12:33

NEMA zimnice bez pekmeza, a kolači od šljiva madžarki i sušeno voće su, kao i nekada iz bakinog sanduka - glavna poslastica.

КОЛАЧ ПЕЧЕН НА ЛИСТУ КУПУСА: На Муртеници вековима припремају необичну посластицу

Foto D. Gagričić

Ovog iskustva, ali i umeća predaka se, kao i druga domaćinstva na planini Murtenici, drže Nedeljko (65) i Vidojka (57) Grujičić iz novovaroškog sela Draglica.

Uz glavni posao ovih dana - sakupljanje krušaka za rakiju, Grujičići uzgred pripremaju tradicionalne i gotovo zaboravljene poslastice od voća sa okućnice, iz pristranjaka i dolja, zaklonjenih od severa u nedrima Murtenice. Na hiljadu metara nadmorske visine sve se sprema i čuva na starinski način, a posebna pažnja poklanja kolaču od šljiva.

- Pri kraju kuvanja, u pekmez se dodaje nekoliko kašika pšeničnog brašna, koje pomaže da kolač ima ukus i gustinu i da se brže osuši. Oko mesec dana traje sušenje na listu kupusa i dasci u kolibi, kolač se jednom prevrne i onda čuva u papirnoj kesi, a rok trajanja mu je i tri godine - kazuje domaćica Vidojka.

Ovde čuvaju i tradiciju da se kolač poslužuje u retkim i prazničnim prilikama, a najčešće kad stignu unuci Sofija i Dunja iz Čajetine i Radoje i Miloš iz Beograda, ali i deca iz komšiluka.

- Po starom običaju, kolač se na Detince, Oce, Materice ili Badnji dan i Božić nareže kao pršuta. A šljivov kolač može da se spremi jedino od madžarki, i to zrelih, pa ne treba dodavati šećer - podseća Nedeljko i žali što bolest "šarka" proređuje stabla ove sorte šljive.

Niske "požegača", kriške krušaka i jabuka, Foto D. Gagričić

U zaseoku ispod Talambasa i Brijača nema savremenih sušara, ali zimu ne čekaju bez sušenog voća. Niske isečenih krušaka i jabuka suši promaja: na brvnima, pod strehom, kao i šljive nanizane na prut. Ponekad drva "smederevca" u kuhinji, na rešetki u rerni i tihoj vatri, greju kriške voća sat i po, pa se sušenje nastavlja na policama kolibe ili pod tremom.

A ako godina omane i ne rodi u bašti i voćnjaku, tegle i flaše u špajzu Grujičići pune plodovima sa proplanaka i šumaraka planine. Jesenas su prodali i preko 200 kilograma šipuraka, biće i drenjina. Vičan u nalaženju panjeva borova "stolaša" i vađenju luča, kao i spravljanju melema od smole, voska i lekovitih trava, Nedeljko zna gde su staništa vranilovke, omana, podubice, virka, macine trave, prečice, ive...

KREPIO SOLUNCE U ROVOVIMA

U SELIMA Murtenice još se prepričavaju sećanja Solunaca, kako su na mobilizacije s početka 20. veka i regruti, a i trećepozivci, odlazili sa pokojim šljivovim kolačem i parčetom voska u torbi. I dugo su ih čuvali da, zbog kalorične vrednosti, okrepe snagu, da podele sa drugom u rovu i prežive u ratnim prilikama... Govorili su i da je lekovito ako na kolaču ima tragova buđi.

ČABAR I KLjUČ

PEKMEZ se nekada kuvao u rakijskom kazanu i po 60 kilograma se čuvalo u čabru od bukovog drveta, a i manjim zemljanim i drvenim sudovima. Pun si sreće kad ti za užinu pekmezom namažu kriške hleba. A suve voćke baba Vojka zaključavala je u sanduku i ključ nosila za pojasom ili u prsluku - priseća se naš sagovornik.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ECOMONDO: Centralno mesto za dijaloge o održivim praksama, tehnološkim rešenjima i inovacijama

ECOMONDO: Centralno mesto za dijaloge o održivim praksama, tehnološkim rešenjima i inovacijama