CRTALI I KULE I METRO: U Beogradu, posthumno, izložba arhitekata Branislava i Marije Jovin

Д. Матовић

27. 09. 2022. u 09:47

DVOJE značajnih arhitekata, Branislav i Marija Jovin, koji su se lavovski borili za dobro naše kulture i arhitekture, od sinoć su svojim delima prisutni u Biblioteci grada Beograda.

ЦРТАЛИ И КУЛЕ И МЕТРО: У Београду, постхумно, изложба архитеката Бранислава и Марије Јовин

Foto N. Skenderija

Na panoima koji čine izložbu "Marija i Branislav Jovin, na braniku arhitekture" izloženi su njihovi najznačajniji projekti - ostvareni i neostvareni.

Radili su oni do poslednjih trenutaka svojih života. Dubok trag ostavili su svako iz svog domena: Marija Jovin Juca (1934-2018) kao arhitekta-konzervator i restaurator, a Brana Jovin (1935-2018) kao arhitekta-urbanista. U najznačajnija Marijina dela svrstavaju se obnova manastira Studenica, Pećka patrijaršija, obnova tvrđave Golubac... Projektovala je crkvu i konake za prvi srpski manastir u Nacionalnom parku Nijagarini vodopadi. Ona i Siniša Temerinski su dobili Nagradu za autorsko delo arhitekture "Večernjih novosti" za projekat zaštitne konstrukcije nad nalazištem Lepenski vir i centar za posetioce. A, Branislav je dobio dve Oktobarske nagrade - za Mostarsku petlju i za Dunavski i Savski kej, kod hotela "Jugoslavija", a možda je njegov najznačajniji (nerealizovan) projekat Metro Beograd.

- Pre nego što sam se zamonašio, pitao me je iguman da li ima nešto što nisam završio u svetovnom životu. Odgovorio sam mu da nisam napravio pomen preminulim kolegama, a on mi je rekao da ću to sada bolje da uradim - ispričao nam je monah Simeon, zamonašeni arhitekta Slobodan Dragović, koji je inicirao ciklus izložbi "Inok Simeon" (Simeon Mirotočivi p. a.) Asocijacije srpskih arhitekata, u nameri da sačuva od zaborava delo poznatih preminulih srpskih arhitekata generacije kojoj sam pripada.

O delu Marije Jovin govorio je arhitekta Siniša Temerinski, sa kojim je uradila mnoge projekte.

- Juca je radni vek posvetila očuvanju kulturne baštine, onom najvrednijem i najugroženijem delu graditeljstva - rekao je Temerinski.

- U manastir Studenicu je došla kao arhitekta početnik, da bi posle četvrt veka taj manastir dovela da postane deo Svetske baštine. Nakon što su spaljeni konaci u Pećkoj patrijaršiji, jedina je iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture smela da 1980. ode u Peć. Svi ostali su to odbili. U rekordnom roku je izradila projekat i izvela obnovu spaljenih konaka.

Dunavski kej i Lepenski vir, Foto N. Skenderija

Jovinovi su zajedno projektovali trg ispred Muzeja 25. maj, današnjeg Muzeja Jugoslavije.

Radili su ga baš u vreme kada je Tito umro. Tada su dobili zadatak da "naprave nešto" gde će biti sahranjen. Napravili su Kuću cveća.

- Branislav je kao malo ko zadržao čvrstinu i doslednost istinskog arhitekte satirući svojim glasom razuma i argumentima ignorante, makar oni bili čvrsto utvrđeni na vlasti, pritom trpeći svu težinu njihovih sankcija - rekao je arhitekta Slobodan Maldini.

Branislav i Marija Jovin, Printskrin/Foto N. Fifić

RUKOM NACRTAO CEO SOMBOR

NA izložbi je i fascinantan pano na kome je prikazan crtež celog Sombora koji je Branislav nacrtao rukom. Na originalnom crtežu površine oko sedam kvadrata, prikazao je svaki prozor, svaki dimnjak u ovom gradu.

- Branislav je bio renesansna ličnost, ali, nažalost, mnoga njegova izvanredna dela nisu realizovana - kaže monah Simeon.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

DA SE ZNA KO JE ŠAMPION: Novo zlato za Damira Mikeca