SPUŠTANJE JOŠ OPASNIJE OD USPONA: Planinari iz Kikinde, Bosne i Hercegovine i Hrvatske ispeli se zajednički na najviši vrh Ararata

ČLANOVI Planinarskog društva "Kinđa" iz Kikinde obeležili su 20 godina postojanja kluba usponom na najvišu planinu Turske, na Ararat.

Foto J. Jarić

Na ovu vulkansku kupu, prekrivenu snegom, visoku 5.137 metara, poveli su i kolege iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Ararat se nalazi na severoistoku Turske, 16 kilometara zapadno od Irana i 32 kilometra južno od Jermenije. U "Knjizi postanja" ova planina se označava kao mesto gde se nasukala Nojeva barka posle potopa. Ukupno 17 planinara iz Srbije, Bosne i Hrvatske ovu planinu s večitim snegom osvajalo je četiri dana, u tri etape. Veliki izazov donosi planinarima i velike teškoće, poput manjka kiseonika, nezgodnog terena, jakog sunca i sitne prašine koja se lepi za oči.

- Ova planina je surovo lepa, kamenita i strma, pri vrhu s večnim snegom. Manja količina kiseonika iznad 4.000 metara nam je otežala uspon, ali smo na vrh izašli snagom volje čak i kad nam je ponestajalo snage - utisci su Gorana Joke, vodiča iz planinarskog kluba iz Stare Pazove.

Ekspedicija iz tri zemlje na stazi, Foto J. Jarić

Sjajni domaćini našim planinarima bili su lokalni Kurdi, izuzetno uslužni i ljubazni, pružili su im kompletnu logistiku, šatore, hranu, vodu i konje za prenos stvari. Tokom penjanja, u blizini su primetili i turske vojne snage zbog blizine granica Irana i Jermenije. Kretanje naših planinara bilo je sasvim bezbedno jer su bili najavljeni i sa svim potrebnim dozvolama za uspon.

- Ararat nije tehnički zahtevan, ali je uspon naporan zbog velike nadmorske visine i nedostatka kiseonika koji se oseti na stazi. Zato smo stazu prelazili u tri etape. Prva je hodanje od mesta do kojeg se najbliže može prići motornim vozilom do baznog kampa koji se nalazi na 3.300 metara. Ovaj deo nije težak, a najveći neprijatelji bili su nam jako sunce, sitna prašina i vulkanski pesak koji vam se zavuče u svaku poru kože i u oči.

Lokalitet Durupinar, Foto J. Jarić

Druga etapa je aklimatizacija do kampa broj dva na 4.100 metara i povratak nazad u bazni kamp. Ovo se radi da bi se organizam pripremio i prilagodio promeni vazdušnog pritiska i manjoj količini kiseonika na velikoj visini i da bi se sprečila pojava visinske bolesti kod planinara. Kod visokogorskih uspona poznato je pravilo - penji se visoko, a spavaj nisko. Treća etapa je završni uspon na vrh - prenosi Jovan Jarić, vodič i organizator ove akcije.

Uspon po kamenjaru Ararata trajao je sve do 4.900 metara, na koliko se nalazi granica snega koji se nikada ne otapa. Tada je kretanje moguće samo uz pomoć tehničke opreme radi bezbednog izlaska na vrh. I pored teških uslova i gužve, koja je česta na ovoj planini, "Kinđina" ekipa, u nekoliko grupa, uspešno se ispela na najviši vrh.

Nema uspona bez pomoći konja, Foto J. Jarić

- Visina iznad 4.500 metara jeste bila problematična i bilo je povremenih glavobolja i slabosti, kao i nezgodnog terena, ali uprkos tome je cela grupa, koja je krenula iz drugog kampa, uspela da se popne na vrh. Pogled je stvarno bio neverovatan, a još neverovatnije je celo iskustvo. Već imam puno planinarskih planova, ali Ararat će uvek ostati poseban jer je bio odskočna daska u mom iskustvu. Dugo godina živim u Poljskoj i redovno planinarim na Visokim Tatrama. S obzirom nato da sam završila visokogorski kurs krenula sam i na zahtevne zimske akcije, ali sam tražila i neki ozbiljniji izazov. Preko interneta sam saznala za ovu "Kinđinu" akciju, prijavila sam se i nisam pogrešila.

Kamp na Araratu, Foto J. Jarić

Ponosna sam na svoje novo iskustvo - prenela nam je utiske Nevena Sladaković.

Ni boravak u kampu nije uvek sasvim lagodan i miran. Pored njega se nalazi strma stena koja je nastala erozijom i otapanjem lednika s koje se povremeno ruše stene uz strahovitu buku.

Foto J. Jarić

- Iako znate da su vaši šatori postavljeni na bezbednom mestu, neke kolege su imale veoma loš san zbog česte i neprijatne buke. Ali, ionako nije bilo previše spavanja jer se na poslednji deo uspona kreće u jedan noću. Temperatura je bila oko minus pet s vetrom srednje jačine, što su bili prihvatljivi uslovi za ovu, ponekad vrlo surovu planinu - opisuje Jarić.

Planinari kažu da je bezbedan silazak s planine još teži i važniji od uspona. I ovaj put bio je veoma naporan zbog hodanja sve do večernjih sati.

Foto J. Jarić

NOJEVA BARKA

- POSLEDNjEG dana boravka bili smo na lokalitetu Durupinar, gde je otkrivena okamenjena formacija u obliku barke i tačne dužine Nojeve barke, kako je ona detaljno opisana u Bibliji. Ima onih koji veruju da su to ostaci prave Nojeve barke. S druge strane, neki geolozi tvrde da su to samo obične stene, mada moram priznati da zaista podsećaju na brod. Posle ove interesantne lokacije opuštanje od napora imali smo u termalnim vrelima - navodi Jarić šta je sve pratilo uspon na Ararat.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije