HRVATE BOLE ISTINE KOJE SAM O NJIMA IZNEO: Prof. dr Vasilije Krestić o šest decenija rada na polju nacionalne istoriografije

ČITAV radni vek posvetio sam nauci. Sve to vreme bio sam joj u svakom pogledu odan, dosledan, postojan i beskompromisan.

Foto N. Skenderija

Iz ideoloških i političkih razloga to nije uvek bilo jednostavno i lako. Nije na meni da ocenjujem da li je to dovoljno. Ali, nisam mogao da uradim više no što sam uradio. Živim u uverenju da sam uzorao neke brazde koje će mlađe kolege moći da prodube, prošire i dopune, a ako treba, i isprave.

U prepoznatljivom gospodstvenom maniru prožetom zdravom dozom skromnosti, ali i britkom koncentracijom, netipičnom za čoveka koji je prošlog meseca navršio devedesetu, ovim se rečima akademik, istoričar prof. dr Vasilije Krestić, u razgovoru za "Novosti", osvrnuo na nedavnu vest da je IK "Pravoslavna reč" iz Novog Sada, uz podršku Pokrajinske vlade objavila njegova izabrana dela u 15 knjiga i tako krunisala njegov šezdesetogodišnji naučnoistraživački rad na polju nacionalne istoriografije.

Prijaju li ocene da ste svojim bogatim opusom, današnjim i nadolazećim pokolenjima, osvetlili put sveobuhvatnijeg razumevanja i dubljeg čitanja odnosa u ovom delu Evrope?

- Hvala na laskavim ocenama o meni kao istoričaru. Hrvati se s njima ne bi saglasili. Po njima, kako piše Vikipedija, ja sam "srbijanski povjesničar poznat po svojim imperijalističkim stavovima", po tome da sam jedan od "sastavljača kontroverznog Memoranduma Srpske akademije nauka i umetnosti i jedan od glavnih ratnih huškača u razdoblju uoči Domovinskog rata". Hrvate bole istine koje sam izneo o njima. Pošto te istine ne mogu da ospore, služe se niskim udarcima.

Gde smo se na trnovitom putu pristajanja na višedecenijsko lakiranje istorije kako se ne bismo zamerili drugima, najteže ogrešili o sebe?

- Naša istorija između dva svetska rata, u staroj Jugoslaviji, i posle Drugog svetskog rata, ima puno "lakiranja". Posle stvaranja zajedničke države 1918, pa sve do 1941. godine, srpska istoriografija bila je podređena ideji jugoslovenstva. Posle 1945. bila je podređena komunističkoj ideologiji i tzv. bratsvu i jedinstvu. Zbog tih ideja i te ideologije bilo je prekrajanja, prikrivanja činjenica i tendencioznih tumačenja. Zbog toga naša istoriografija ima danas dosta posla, a od istoričara, ako želi da bude istinski naučnik, a ne skriboman, kakavih je uvek bilo i kakvih ima i danas, iziskuje se da bude visoko moralan i politički i ideološki neopterećen.

Šta nam govori činjenica da pre Vučića nijedan srpski predsednik nije insistirao na poseti Jasenovcu?

- To mnogo govori o nama, o našim vrednosnim sudovima, o ideološkim i političkim situacijama u kojima smo živeli, o ljudima koji su nas u raznim vremenima predstavljali.

Govori o tome koliko su Jasenovac i počinjeni genocid nad Srbima u NDH, značajna, osetljiva i bolna tema u našem svakodnevnom životu.

Da li je dovoljno organizovati đačke ekskurzije u Jasenovac, Jastrebarsko i druga naša stratišta kako bi nove generacije shvatile dimenzije stradanja Srba u NDH?

- Apsolutno ne mislim da su same ekskurzije naših đaka dovoljne da bi oni shvatili strahote koje su počinjene u Jasenocu i u NDH. Tužno je i ružno da mi posle toliko godina od počinjenog genocida još nemamo nijedan memorijalni centar koji bi na najsavremeniji način, kao što je onaj u Jad Vašemu, čuvao sećanje na postradale nevine žrtve. Nije shvatljivo ni to što naša Narodna skupština nije našla za potrebno da izglasa rezoluciju o Danu sećanja na postradale Srbe, Jevreje i Rome.

Nije li svojevrsno zlodelo i samo licitiranje brojkama o zločinima u logorima NDH?

- Pravi je zločin da se broj postradalih iz političkih razloga, a ne na osnovu činjenica, za ljubav Hrvata, smanjuje. Oni koji to čine, kako Hrvati, tako i neki Srbi, zlonamerno zaobilaze brojne postojeće dokaze i raznim domišljanjima, proračunima i nenaučnim metodama drastično smanjuju broj žrtava. To falsifikovanje činjenica zlodelo je koje zaslužuje najoštrije osude. Odeljenje istorijskih nauka SANU i čitava Akademija svojevremeno su ukazali na taj problem i javno su ga osudili. Javnost je to dobro prihvatila ali su nadležna ministarstva ostala nema.

Šta je preduslov za početak boljih odnosa između Srba i Hrvata?

- Nažalost nemam nadu da se odnosi između Srba i Hrvata, u nama bliskoj budućnosti mogu poboljšati. Mržnja Hrvata prema Srbima, prema tom "nakotu vere pravoslavne", nastajala je u dugotrajnom procesu. Ona je duboko ukorenjena. Stoga proces otrežnjenja neće i ne može da bude kraći, ne može se i neće se dogoditi preko noći. To Srbi, posebno srpski političari, ne samo današnji već i budući moraju da shvate i upamte, pa i da srpsku politiku prilagode postojećem stanju. Ovo ne govorim zato što jedne (Hrvate) mrzim a druge (Srbe) volim, već zato što me na takav stav navode istorijsko saznanje i istorijsko iskustvo.

Foto N. Skenderija

Vređaju li vaše duboke banatske korene pokušaji da se vekovna borba Srba u Ugarskoj danas omalovaži nametanjem tzv. vojvođanske nacije?

- Vojvođanska nacija stupidna je, ali podla konstrukcija nedoučenih neprijatelja srpskog naroda. Ona je u dubokom sukobu s istorijom i prošlošću Srba u Ugarskoj. Verujem da se srpski velikani, poput Svetozara Miletića, Mihaila Polita Desančića, Jovana Đorđevića, Jovana Subotića i mnogih drugih, prevrću u grobu zbog tih i takvih koji žele da stvore vojvođansku naciju. Za tu i takvu ideju mogu se zalagati samo bolesni umovi, ali sam uveren da se njihova bolest neće proširiti na srpski narod u Vojvodini.

U besedi zahvalnici povodom Vidovdanskog ordena kazali ste da nauka ne trpi pritisak od države, ali da ipak nije mnogo ni uvažena?

- Država bi ozbiljnije uvažavala nauku kada bi joj poklanjala približno onoliko pažnje koliko poklanja sportu i sportistima, glumcima i estradnim umetnicima. U ovom trenutku veoma važno je pitanje koje nije samo naučno već je i nacionalno-političkog značaja, a tiče se srpskog jezika i uvođenja "rodno osetljivog jezika" u sve udžbenike i druga nastavna sredstva. Taj "rodno osetljivi jezik" suprotan je našem Ustavu i čitavom nizu zakona (Zakonu o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i očuvanju ćiriličkog pisma; Zakonu o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, Zakonu o udžbenicima, i drugim), njega ne prihvataju ni naše najuglednije ustanove, SANU i Matica srpska.

Da li će država odoleti pritisku povodom "rodno osetljivog jezika" koji udara u temelje našeg jezika i nacionalnog identiteta?

- Budno to pratim i hoću da verujem da će država imati mudrosti da shvati da u ovom slučaju mora da stane na stranu nauke o našem jeziku, a narod i državu odbrani od opasnih napasnika.

ZBOG MATOŠA BARANjA POKLONjENA

Zna li istorija pouzdano ko je Baranju 1945. poklonio Hrvatskoj ?

- Veliku ulogu u razgraničenju Srbije i Vojvodine sa Hrvatskom imao je Milovan Đilas.

Pretpostavljam da je imao udela i u pripajanju Baranje Hrvatskoj. Kada je postavljeno pitanje kome će biti dodeljeno naselje Tovarnik, koje bi linijom razgraničenja imalo da pripadne Vojvodini, odlučio je da ga pokloni Hrvatskoj s obrazloženjem da je tu rođen hrvatski pisac Antun Gustav Matoš, jedan od najrigidnijih frankovaca i srbobomrzaca u vreme Aneksione krize 1908/9. godine. Taj slučaj dovoljno govori o neozbiljnosti, neodgovornosti i nestručnosti komisije koja je obavljala veoma odgovorne i za tamošnje stanovnike sudbinske poslove.

Preporučujemo

Region

0 0

VELIKI POŽAR U HRVATSKOJ: Jaka bura otežava posao vatrogascima

14. 08. 2022. u 15:10

Kultura

0 1

OD CARA KONSTANTINA, DO "BEOGRAĐANINA" JOVIJANA : Duško Lopandić o knjizi posvećenoj rimskim imperatorima rođenim na tlu današnje Srbije

14. 08. 2022. u 16:30

Politika

5 8

"SPALjIVALI SU KUĆE I CRKVE" Vučić: Ne vodim politiku protiv Hrvata, ali ne smemo da zaboravimo šta su činili našem narodu

12. 08. 2022. u 21:11

Društvo

6 31

RAZUMETI PRIRODU ZLA ZNAČI SPREČITI DA SE ONO PONOVI! Autorski tekst prof. dr Miloša Kovića

07. 08. 2022. u 07:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije