BEŽAO OD PENZIJE KAO OD MOSTARSKIH KIŠA: Pero Zubac za "Novosti" o svom penzionerskom životu

PETNAESTAK je godina minulo otkako voljeni naš poeta Pero Zubac formalno nosi titulu penzionera. Međutim, kad mu skrenete pažnju na činjenicu da u zvaničnim biografijama piše baš tako - da se sa funkcija u Televiziji penzionisao 2008, poprilično se zbuni. Nije to samo zato što vreme leti, te je bio uveren da nije baš toliko godina prošlo. Ne. Nedoumice oko dužine dosadašnjeg penzionog staža Zupčevog potiču otuda što su Peru iz te penzije - u nekoliko navrata "vraćali", nazad međ radni narod!

Foto: Vladimir Zubac

- Priznajem i da sam se oduvek veoma plašio penzije, ko zna zašto - otkriva svestrani pisac, ali i filmski i televizijski pregalac i autor, koji je pravo na tu "zastrašujuću" penziju sticao ističući se na valjda svakoj zamislivoj novinarskoj, autorskoj, uredničkoj poziciji koja je postojala u našim pisanim medijima i TV kućama.

Počeo je pesnik, sve "usput" pišući večne stihove, te ih sabirajući u knjige, ispitujući prozu, stihujući svoju i tuđu poeziju u izvanrednim prepevima, priređujući svakovrsne antologije, od pisanja za medije poput omladinskog "Indeksa", preko pisanja scenarija i snimanja svakojakih dokumentaraca, pa do mesta zamenika, ili pomoćnika glavnog urednika RTS, Vojkana Mladenovića.

Foto: Vladimir Zubac

I tako, pišući, snimajući, pišući, urednikujući (od kulture preko dečjeg i omladinskog do sporta i razonode odnosno zabave), i uvek još i ponovo pišući i objavljujući - neprestano se Pero nametao i iznova potvrđivao kao značajan pesnik, ali i kao vanredno plodan i izuzetan "medijski poslenik", rukovodilac i autor.

Tako je, prirodno, došlo vreme i za penziju - tu, medijsku, u lirsku i poetsku se teško (i)kad odlazi.

- Ispunio sam sve uslove, sakupio sam i predao sve papire za penziju, da bi me onda dva puta zaustavljali i vraćali, "Dođi ti, ipak, ostani da radiš još koju godinu, pa se onda penzioniši" - seća se Zubac.

Foto: Vladimir Zubac

A, što se tiče onog ranije (raz)otkrivenog straha od - bivanja penzionerom, tu se našao jedan izuzetan pesnikov prijatelj, da pripomogne i pomenuti strah iskoreni i izleči, uz pomoć vrlo efikasnog "leka" koji je sam osmislio.

- Mene takvog, formalno za penziju spremnog, ali obuzetog tim strahom, dok sam se neprestano pitao "kuda li ću i gde ću sad", taj je prijatelj poveo u prostorije svoje netom otvorene firme, "dodelio" mi novu, lepu, luksuzno opremljenu kancelariju i poseo me u nju... Sedeo sam u njoj, ali kratko je to sedenje trajalo, jer sam posle dva dana pozvao prijatelja i rekao mu: "A, da dođe sad ovde neko da stvarno radi nešto"?!

Foto: Vladimir Zubac

Od tada je Pero sa penzijom "pomiren", viđa se sa svoja dva sina (sa jednim, muzičarem, katkad i nastupi) i dve snaje, uživa u odrastanju svojih dveju unuka, Milene i Mej. Pomirio se, vremenom, i sa odlaskom voljene mu supruge, koja je preminula pre sedam godina...

- Svikao sam na svojevrsni monaški način života - priča Zubac. - Mnogo sam, oduvek, rado i često posećivao manastire, razgovarao sa duhovnicima, a "iz penzije" sam snimio i ceo serijal o trideset manastira u Sremu, Banatu i Bačkoj.

Čovek od pera, to ostaje (za)uvek te i Pero Zubac, sve bližeći se kraju osme decenije svog bivstvovanja, piše. Trenutno, pesnik čiji su mnogi stihovi u muziku pretakani i izvođeni, ovoga puta piše (sve u lirskom desetercu i dvanaestercu) libreto za operu u dva čina "Smrt vojvode Prijezde", dok muziku komponuje Stevan Divjaković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije