KENTAURA JOŠ NEMA, ZARAŽENIH SVE VIŠE: Novi podtip korone nije stigao u Srbiju, ali se sedmi talas korone ubrzano širi

B. RADIVOJEVIĆ

20. 07. 2022. u 08:48

KOVID je ponovo u ozbiljnom zaletu: pred kovid-ambulantama, čije je radno vreme opet produženo do 20 sati, ponovo se prave redovi, raste procenat pozitivnosti na testovima i dostiže 25 do gotovo 30 odsto...

КЕНТАУРА  ЈОШ НЕМА, ЗАРАЖЕНИХ  СВЕ ВИШЕ: Нови подтип короне није стигао у Србију, али се седми талас короне убрзано шири

Foto: N. Skenderija

Za nepune dve nedelje broj obolelih na bolničkom lečenju je dupliran, a epidemiolozi procenjuju da ćemo ove nedelje premašiti 4.000 novozaraženih dnevno. Već je jučerašnji izveštaj pokazao da je u poslednja 24 sata potvrđeno 3.912 novih slučajeva zaraze virusom korona, na osnovu 13.677 testiranih uzoraka. Od poslednjeg preseka preminulo je pet osoba, a na bolničkom lečenju je 346 pacijenata, od kojih je 18 na respiratoru.

Sa ovakvim epidemiološkim parametrima uopšte nema dileme da smo na počeku novog, sedmog talasa epidemije. Ohrabrujuće je jedino to što su kliničke slike blaže nego u prethodnim naletima virusa, i većina ima simptome nalik prehladi. Ispred kovid-ambulanti, i u kovid-bolnicama stvaraju se, međutim, dve različite slike: dok su u redovima za pregled i testiranje uglavnom mladi, na bolničkom lečenju, među više od 300 hospitalizovanih, uglavnom su stari i sa pridruženim hroničnim bolestima.

Iako niko ne može da tvrdi da virus, koji se mnogo puta promenio od početka pandemije pre dve i po godine, neće izazivati težu formu bolesti, i u bolnicama potvrđuju da su sada hospitalizovani uglavnom lakše oboleli od kovida, ali sa pridruženim bolestima.

Doktorka Jelena Veličković, pomoćnica direktora kovid-bolnice u Batajnici, kaže da većina pacijenata, čak 90 odsto, u ovu ustanovu dolazi iz drugih bolnica, gde su bili na operaciji ili zbog lečenja hroničnih oboljenja. Iako su posete još zabranjene, a zdravstvene ustanove čak i za "dnevne bolnice" traže negativan antigenski test na koronu, očigledno se virus širi i u tim, najosetljivijim sredinama.

U OKRUŽENjU TEŽE NEGO KOD NAS

SA očiglednim ubrzanjem širenja infekcije, ni zemlje sa najvećim brojem zaraženih, bar zasad, ne posežu za merama koje bi suzbile novi talas. To bi i bilo slabog efekta, jer se mutirani sojevi mnogo brže šire, a mnogo manja količina virusa nego ranije izaziva infekciju. O tome bi posebno trebalo voditi računa i izbegavati gužve tokom putovanja na odmor u inostranstvo. U našem okruženju svi imaju više inficiranih. Austrija je sa 853 zaražena na 100.000 stanovnika na šestom mestu u Evropi, Crna Gora sa 590 na desetom, Slovenija na 15. (507), Hrvatska sa 218 na 27. mestu, a sledeća je Albanija sa 206 prosečno inficiranih na 100.000 stanovnika.

Pretpostavlja se da je kod nas dominantan verovatno BA.5 soj omikrona, ali za to još nema laboratorijske potvrde. I u Evropi preovlađuju sojevi BA.4 i BA.5, koji uzrokuju 70 do 80 odsto infekcija, ali postoji bojazan da bi novi, kentaur soj - BA.2.75, vrlo brzo mogao da ih potisne. On je na Stari kontinent iz Indije ušao preko Velike Britanije, gde na dnevnom nivou sada imaju i po 350.000 novozaraženih, ali bez velikog pritiska na prijem u bolnice.

Porast obolevanja u Evropi je očigledan, a najveća žarišta su u San Marinu, na Kipru i u Italiji, sa prosečno 1.100 do 1.440 novozaraženih na 100.000 stanovnika u poslednjih sedam dana. Srbija, koja je 5. jula bila na 32. mestu u Evropi, sa prosečno 57 inficiranih, pomerila sa za jednu poziciju, na 31. mesto, ali sada ima 178 zaraženih po sedmodnevnom proseku na 100.000 stanovnika.

Taj više nego trostruki porast broja infekcija očigledan je pred kovid-ambulantama, koje su doskoro bile prazne, a sada neke imaju i više od 150 pregleda dnevno. U Domu zdravlja "Savski venac" primećuju i porast inficiranja među najmlađima: u junu su imali jedno ili dvoje zaražene dece nedeljno, a sada dnevno bude dvoje, troje, pa i četvoro.

Možda će kod nas, kao što tvrdi virusolog dr Milanko Šekler iz Veterinarskog instituta u Kraljevu, ovaj talas epidemije biti duži i masovniji, jer imamo manji procenat vakcinisanih nego razvijene zemlje. Činjenica je, ipak, da su novi sojevi sve "veštiji" da prevare stečeni imunitet, a nove vakcine, bazirane na omikron soju, mogu najranije da se očekuju u oktobru.
 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

HRVATI ŠOKIRALI RUSIJU: Uradili ono što čak ni Amerikanci nisu bili spremni da učine