IZGUBIO PORODICU, DOM I OTADŽBINU: Potresna životna priča starca iz Leskovca koji živi na železničkoj stanici u Veneciji
U SENCI lijandera, na hladnoj mermernoj klupi, na železničkoj stanici Santa Lučija u Veneciji, sedi oronuli starac. Klupa je duže od mesec dana njegov dom.
Mršav i bolestan budi sažaljenje prolaznika koji bi da mu pomognu. Ali, ne znaju kako.
Osim novca za hranu i lekove, pomoć ne prihvata. Ne sarađuje ni sa zaposlenima iz Fondacije Casa dell ospitalita (Kuća gostoprimstva), koji sa Centrom za socijalni rad opštine Venecija pokušavaju da mu pruže pristojne uslove za život. Rešenja nema, jer on ne želi išta da promeni. Da ga smeste u prihvatilište za beskućnike ili neki dom, bez njegove saglasnosti ne mogu.
U "Kući gostoprimstva" međutim ne gube nadu da će uspeti da mu olakšaju starost. Iz starih dokumenata, lične karte izdate 1984. godine u Osijeku, saznali su da mu je ime Ratko Marinković i da je rođen 25. februara 1936. u Okruglici kod Leskovca. Živeo je, kako im je rekao, do 1991. u Osijeku.
- Ratko govori italijanski jezik, ali smo želeli da se sa njim sporazumevamo na njegovom maternjem - kaže za "Novosti" Ana Babini iz Fondacije.
- Zamolili smo Radu Rajić Ristić, dopisnicu "Vesti" iz Italije, da bude prevodilac. Bez dvoumljenja je prihvatila. Nismo, nažalost, saznali mnogo o njemu. Kazao je da trideset godina živi u Italiji i da nema nikog svog. Kada ga pitamo odakle je, kaže da je iz Jugoslavije. Rastuži se svaki put kada pokušamo da mu objasnimo da te zemlje više nema.
Babinijeva se nada da će u Srbiji neko prepoznati osamdesetšestogodišnjeg starca koji živi zarobljen u prošlom vremenu. Daleko od rodne zemlje i najbližih.
- Neobično je da se ovde niko ne raspituje o njemu - kaže Babinijeva- Gde je živeo i šta je radio prethodnih godina, ne možemo da utvrdimo. Verovatno bi ga neko tražio da je pobegao iz staračkog doma ili iz bolnice. Rodbina i prijatelji se ne oglašavaju. Sve je o Ratku tajnovito, osim što mu je preko potrebna pomoć.
Dva puta nedeljno Ratka obiđe neko iz Fondacije. Nude mu da ga negde smeste, da ima krov nad glavom, krevet, neophodne lekove, dokumenta. Pomoć odbija, iako je astmatičar i zavisi od lekova.
- Ratko ima problem sa memorijom. Ima mnogo rupa u sećanju - kaže Babinijeva.
- Obilazimo ga već mesec dana, a on nas ne prepoznaje. Mislim da ima i Alchajmerovu bolest, ili je dementan. Ne smemo da budemo agresivni, jer ga to uznemirava. Samo ponavlja da mu ništa nije potrebno. Iz njegove priče saznali smo da je devedesetih napustio zemlju, da je njegova porodica nestala. Da je ostao sam i napušten.
Ne prosi, ali ponekad traži novac za lekove i hranu.
- Pitali smo one koji žive u tom kraju, niko ne zna odakle je došao - priča Babinijeva.
- Želimo da mu pomognemo, ali ruke su nam vezane. Ne možemo ga silom odvesti sa ulice, ali neko rešenje mora da se pronađe. Molimo vaše čitaoce, ako prepoznaju Ratka Marinkovića, da nam se jave.
VAPAJ, BEZNAĐE I STRAH
RATKO je, kako je ispričao Radi Rajić Ristić, morao da napusti Jugoslaviju. Tada je imao 55 godina i već nije bio u punoj snazi, ali je podlegao vojnoj obavezi. Poslednju 31 godinu živeo je idući od nemila do nedraga.
- Iz Ratkovih očiju izbijaju vapaj, beznađe i strah od života i od samoće. Bez ikog je svog, nema s kim da razmeni pokoju reč na maternjem jeziku, da razgovara, pa čak ni da se posvađa - kaže Rajić Ristić.
- Ne želi da sarađuje, a zaista je u opasnosti na prometnoj železničkoj stanici u Veneciji i neophodno je da se okupa, da jede redovno i uzima terapiju.
Preporučujemo
"PRONAĆI ĆU I UNIŠTIĆU IH SVE" Hitno se oglasio Ilon Mask, reagovala i Zaharova
AMERIČKI biznismen Ilon Mask saopštio je putem društvene mreže da će „pronaći i uništiti“ sve one koji ga optužuju za kontakte sa Moskvom.
16. 11. 2024. u 16:18
"NEMAČKA POSLE MAĐARSKE IZVODI PUTINA IZ IZOLACIJE" Bes u Kijevu nakon razgovora Šolca i ruskog lidera
BIVŠI ukrajinski ministar inostranih poslova Dmitrij Kuleba izjavio je danas da je pozivom nemačkog kancelara Olafa Šolca predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, ruski lider izašao "iz evropske izolacije, a da je Nemačka odmah posle Mađarske utrla taj put".
16. 11. 2024. u 16:44
ĐURĐIC I ĐURĐEVDAN: Isti svetac, dve ikone i dva praznika - u čemu su sličnosti i razlike?
SVETOG Georgija ili svetog Đorđa/Đurađa - kako u narodu zovu ovog sveca, pravoslavni Srbi slave dva puta u godini.
16. 11. 2024. u 08:25
Komentari (0)