MAĐARICA MAG ZA SRPSKI JEZIK: Luca Četvai, iz Čantavira kod Subotice, ostvarila zavidan uspeh na republičkom takmičenju u Tršiću

J. LEMAJIĆ

02. 07. 2022. u 15:00

U KUĆI Luce Četvai, učenice sedmog razreda OŠ "Hunjadi Janoš" u Čantaviru, govori se samo mađarski jezik.

МАЂАРИЦА МАГ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК: Луца Четваи, из Чантавира код Суботице, остварила завидан успех на републичком такмичењу у Тршићу

Foto J. Lemajić

Kao i u većini domova ovog subotičkog naselja. Ali ona nastavu pohađa na srpskom jeziku koji obožava i iz kojeg je nedavno u Tršiću osvojila treće mesto na republičkom takmičenju.

Iako zadovoljna rezultatom, Luca kaže da je mogla da bude i bolja samo da je pravilno akcentovala reč "otirač". Kaže bio je to trenutak kada joj je popustila koncentracija, pa je umesto na drugi slog, kako je pravilno u srpskom jeziku, akcenat stavila onako kako to Mađari rade - na prvi. To ju je i "koštalo" boljeg plasmana na republičkom takmičenju.

- U mađarskom jeziku, koji mi je maternji i kojim govorim sa porodicom i svima u okruženju, akcenat je na prvom slogu i tu sam napravila grešku. Ali nema veze, ponosna sam na sebe i uspeh koji sam postigla, a verujem da ću dogodine biti još bolja - priča nam Luca, ponosno pokazujući dobijenu diplomu.

OŠ "Janoš Hunjadi" u Čantaviru, Foto OŠ "Hunjadi Janoš"

- Ovaj plasman mi je nekako još veći jer se zbog korone prethodne dve godine nismo takmičili i nisam mogla da proverim koliko zaista znam. Na republičko takmičenje me je odvelo treće mesto na opštinskom i, potom, prvo na okružnom takmičenju. Nisam, možda, dovoljno verovala u sebe, pa me je ovaj uspeh iznenadio. još ne mogu da verujem da sam od mogućih 20 imala 18 bodova.

Da upišu dete u srpsko odeljenje Lucini roditelji Laslo i Katalin odlučili su se jer veruju da će joj se u budućnosti otvoriti više vrata ukoliko bude tečno znala i srpski jezik.

- Srbija je moja zemlja i za mene je normalno da znam srpski jezik. Moji roditelji pričaju mađarski, ali su me upisali u srpsko odeljenje, jer im je bilo žao što oni u detinjstvu nisu dobro naučili srpski. Tata ga je bolje naučio dok je bio u vojsci. Sada su mnogo ponosni na mene - iskrena je Luca.

- Ako znam više jezika, imaću više mogućnosti za druženje, a kasnije i za zaposlenje i rad. Zato sam uz drugare iz razreda naučila jezik, a potom smo počeli da se pripremamo za takmičenje. Na početku mi je bilo teško da učim na srpskom, mama mi je puno pomagala, ali sada mi više ništa nije teško. Srpska gramatika je vrlo zahtevna, ali mi problem ne stvaraju ni glasovne promene, ni padeži, ni rodovi, već samo akcenti.

Sa nastavnicom Katarinom Faćol, Foto J. Lemajić

Iako ima još vremena, Luca bi želela da se u budućnosti bavi jezicima. Jer, kako kaže, koliko jezika znaš - toliko vrediš.

- Sada tečno govorim mađarski, srpski i engleski, a volela bih da naučim i španski jezik. Iako imam sve petice, privlače me društvene nauke, pišem pesme, pa ćemo videti kuda će me to odvesti prilikom izbora fakulteta i budućeg zanimanja - kaže nam ova vredna devojčica.

- Svima bih preporučila da uče oba jezika, i srpski i mađarski, jer to može da nam bude samo plus u daljem životu i radu.

PONEKAD ISPRAVLjA I NASTAVNIKE

OD petog razreda Luca dolazi dva puta nedeljno na dodatnu nastavu iz srpskog jezika kod nastavnice Katarine Faćol.

- Mnogo je posvećena učenju, naročito srpskom jeziku, a kod kuće je radila testove. Sve joj zaista dobro ide, čak, ponekad, i nastavnike zna da ispravi ukoliko nešto pogreše. Naša škola je dvojezična, neguje toleranciju i multikulturalnost. Ponosni smo na sve uspehe naših đaka, a Luca je pravi biser među njima - ističe nastavnica Faćol.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (4)

PRIRODNO REŠENJE ZA KAŠALJ: Poslušajte savet lekara i rešite problem koji utiče na kvalitet života