Društvo

GLAD OPET OTVARA "BALKANSKU RUTU": Od početka godine priliv migranata i izbeglih veći za 55 odsto

V. C. S.

20. 06. 2022. u 10:33

U PRIHVATNIM centrima u Srbiji u ovom trenutku boravi oko 4.900 izbeglica, a u zemlji ih ukupno ima oko 7.000, podaci su Komesarijata za izbeglice i migracije.

ГЛАД ОПЕТ ОТВАРА БАЛКАНСКУ РУТУ: Од почетка године прилив миграната и избеглих већи за 55 одсто

Foto Tanjug

U odnosu na prošlu godinu, kada je ukupno u prihvatnim centrima evidentirano 68.000 ljudi, došlo je do povećanja od 55 odsto.

- Februar je bio okidač. Mesec dana posle početka konflikta u Ukrajini razna druga žarišta su se aktivirala, pa mi do sada imamo preko 50 odsto ljudi više - kazao je komesar za izbeglice Vladimir Cucić povodom Svetskog dana izbeglica, 20. juna.

Oko 2.000 izbeglih Ukrajinaca obratilo se Komesarijatu za pomoć, od oko 9.000 kojima je odobren privremeni ili trajni boravak u Srbiji.

Inače, prema podacima Agencije UN za izbeglice (UNHCR), prvi put u istoriji broj izbeglica u svetu prešao je 100 miliona. Izveštaj Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (Fronteks) pokazuje da je u poslednjih pet meseci više od 40.000 ljudi prošlo "balkanskom rutom", a očekuje se da će do kraja godine brojke nadmašiti 100.000. Najviše njih dolazi iz Avganistana, ali i Sirije, Somalije, Bangladeša, Pakistana i Indije.

Prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, svakog dana više od 250 ljudi ulazi sa juga u zemlju, ali su mnogi ovde "zaglavljeni", ne uspevaju da izađu na severu, pošto ih susedi mimo procedure vraćaju. Reč je o Mađarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji, koje nam dnevno, nelegalno, u zemlju guraju nazad po 500 ljudi.

- Ukoliko se to nastavi, kod nas će se stvarati čepovi i teža humanitarna situacija - tvrdi Đurović.

Osim što leto pogoduje migracijama, njih pospešuju i ukrajinska kriza i glad koja preti jednom broju afričkih i azijskih zemalja, zavisnih od ukrajinskog žita, ali i činjenica da se prihvatni potencijali u Mađarskoj, Rumuniji i Poljskoj pune.

- Ove zemlje nisu razvijale sistem prihvatnih centara jer nisu želele da primaju ljude iz Afrike i Azije. Privatnim donacijama su neki kapaciteti napravljeni na početku rata u Ukrajini, ali su sada prenapregnuti. Sve češće nam se obraćaju ukrajinski državljani da se raspitaju za uslove boravka u Srbiji, jer ne žele previše da se udaljavaju od svog doma - kaže Đurović za "Novosti".

Od početka sukoba, 40.000 njih ušlo je u našu zemlju, a više od 8.000 prijavilo ovde boravak, napominje Đurović. Mnogi ostaju u privatnom smeštaju.

- Prioritet bi trebalo da bude lakši pristup tržištu rada, da bi mogli sami da privređuju. Služba za zapošljavanje je već počela da izdaje radne dozvole, ali bi ih trebalo osloboditi dela takse koji sada plaćaju. Među njima ima IT inženjera, dizajnera, profesora i nastavnika i tek svršenih studenata - kaže Đurović.

Koalicija za zaštitu dece izbeglica i migranata od zlostavljanja i zanemarivanja pozvala je na solidarnost, podršku i jednak tretman sve dece i odraslih iz izbegličke populacije kojima je potrebna zaštita. Oni su pozdravili odluku Vlade Srbije o pružanju privremene zaštite licima koja su prinuđena da napuste Ukrajinu.

SAMO DVA AZILA

Od početka godine 1.600 ljudi iznelo je zahtev za traženje azila u Srbiji. Međutim, dobilo ga je samo dvoje.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
DA SAM BIO NA MESTU SELEKTORA, MOGUĆE DA SEBE NE BIH STAVIO: Rafael Nadal posle poraza u Dejvis kupu

"DA SAM BIO NA MESTU SELEKTORA, MOGUĆE DA SEBE NE BIH STAVIO": Rafael Nadal posle poraza u Dejvis kupu