MAPE SRBIJE KROZ VEKOVE: Na izložbi u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković" u beogradu, do sada neviđeni prikazi Balkana

D. MATOVIĆ

13. 05. 2022. u 11:18

U UNIVERZITETSKOJ biblioteci "Svetozar Marković" u Beogradu, sutra će biti priređena jednodnevna izložba na kojoj će prvi put biti prikazane neke od najređih i najvrednijih mapa, karata i veduta sa ovih prostora.

МАПЕ СРБИЈЕ КРОЗ ВЕКОВЕ: На изложби у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић у београду, до сада невиђени прикази Балкана

Beograd polovinom 18. veka, Foto Univerzitetska biblioteka

Povod za ovu izložbu je promocija kapitalne knjige "Zbirka mapa, veduta i dokumenata - Srbija, Crna Gora i Dalmacija kroz vekove", kao i skup na kom će naši ugledni naučnici i kolekcionari govoriti o kartografiji i kartofiliji.

- Biće predstavljeno 112 mapa i 39 veduta, nastalih od 16. do početka 20. veka. Iz kolekcija Univerzitetske biblioteke i Instituta za javnu politiku odabrali smo mape Balkanskog poluostrva sa posebnim osvrtom na centralnu Srbiju, Vojvodinu, Hercegovinu, Slavoniju, Boku i istočnu obalu Jadrana - kaže dr Vladimir Abramović, urednik knjige i jedan od autora izložbe.

Jednu od najdetaljnijih i najvažnijih mapa Kraljevine Srbije uradio je Đakomo Kanteli de Vinjola u bakrorezu, daleke 1689.

- Ovo je jedna od prvih sačuvanih mapa koja Srbiju naslovljava kao kraljevinu, što se smatra prekretnicom u njenom kartografskom predstavljanju. Na mapi je prikazana Kraljevina Srbija ili Raška, kako je još bila poznata, a detaljno su ilustrovane reke, planine i naseljena mesta - objašnjava Abramović.

Osim nje, među najvrednijim mapama je karta Mitropolstva crnogorskog, koju je 1838. u čelikorezu izradio mađarski grof Fedor fon Karačaj, umetnik i kartograf. Karačaj je bio prijatelj Petra Drugog Petrovića Njegoša i svoja istraživanja sproveo je po njegovom zahtevu. Na karti su prikazane teritorije od Dubrovnika do Skadra, a posebna je po tome što je to prva mapa Crne Gore naslovljena ćirilicom. Imena nekih regija navedena su na osmanskom turskom, a pored mape nalazi se statistička tabela na kojoj je zabeležen broj stanovnika koji su u to vreme živeli u osam pokrajina Crne Gore.

- Neke mape odlikuje izvanredno umeće tadašnjih majstora, gravera, i njihova je vrednost prvenstveno umetnička. Na izložbi će biti i prelepa dvolisna mapa Evrope iz 17. veka, koja prikazuje celokupni tok Dunava. Na mapi se nalaze i dva velika, veoma vešto oslikana alegorijska kartuša. Naslov mape u gornjem desnom uglu krase crteži rimskog cara i osmanskog sultana. Ovaj kartuš oslikava dugu i mračnu borbu ove dve sile za prevlast na Balkanskom poluostrvu. Drugi kartuš prikazuje neke od reka i pritoka Dunava u obliku mladića i starca koji sipaju vodu u reku - kaže Abramović.

Dr Vladimir Abramović, Foto Univerzitetska biblioteka

Pojedine karte stvarane su tokom ili neposredno posle ratova, a u čast velikih vladara i vojskovođa. Jednu je uradio Mateus Zojter u prvoj polovini 18. veka. Ona prikazuje plan Beograda, dok je u donjem delu ilustrovan pogled na Kalemegdan i zidine grada iz Zemuna. Kartuši na nemačkom i latinskom jeziku svedoče da je mapa nastala u vreme dok je grad bio pod Habzburškom monarhijom, pre potpisivanja Beogradskog mira 1739, kada su zavladale Osmanlije. Na izložbi će biti prikazana i divna mapa Bokokotorskog zaliva, koju je izradio jedan od najvećih italijanskih i evropskih kartografa Vinčenco Korneli, prepuna neverovatnih dekoracija i detalja. Po lepoti se izdvaja i izuzetno retka veduta opsade Herceg Novog 1687. godine.

Foto Univerzitetska biblioteka

GRAVURA VOŽDA

NA izložbi će biti predstavljena i gravura na kojoj je prikazan Karađorđe Petrović. Gravura za srpskog vožda rađena je od 1812. do 1813. godine i smatra se veoma dragocenom.

Beograd polovinom 18. veka, Foto Univerzitetska biblioteka

DRVENE, BAKARNE, ČELIČNE

IAKO je graverstvo sve do 18. veka bilo porodično zanimanje, izrada karata se smatrala svojevrsnom umetnošću. Sve do 17. veka mape su rađene u drvetu, kada se prešlo na bakrorez, a u 19. veku je bio popularan čelikorez - kaže Abramović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

TESTAMENT ŽARKA LAUŠEVIĆA: Između njega i smrti nije bilo nepoznanica, oslovljavali su se na ti